četvrtak, 23.10.2008.
Poznavati svoju "publiku"..... li ne?
Sinoć sam 2 sata razgovarala s svojim novim čitateljem bloga.... bilo je svojevremeno i njega u tom blogu, štoviše bio mi je popriličan izvor inspiracije.... i tako me sinoć on nagovara da mu dam adresu, pa daj, pa hajde... i tako ja njemu dam adresu.... "Evo ti pa čitaj, tako i onako nikad nisam ništa skrivala (koliko god ti bio uvjeren u suprotno) pa nemam razloga niti sada" (hmmm a sada ti ne smeta preotvorenost?).... i krene čovjek čitati.....
i počnem ja tako u tom trenu razmišljati: Koliko je dobro poznavati svoju publiku?
zaključila sam ja već davno da je moj blog samo moj i da se neću nikad ustručavati nešto napisati... zašto i bih? tako i onako stranci koji zalutaju na blog ne poznaju me pa im je to samo još jedna pričica koja ih zabavi u tom trenu a i njihovo mišljenje ne utječe direktno na moj život, prijatelji koji me čitaju upućeni su u situaciju u mom životu i znaju većinu stvari koja mi se događa i znam da imaju samo riječi hvale i podržavaju me.... ali ovo mi je sad malo nova situacija....
pisala sam kako me je blog svojevremeno znao uvaliti u probleme (preotvorenost, prije toga preveliki uvid) ali nisam se dala smesti.... stavila sam dušu na pladanj i nadala se najboljem.... ali sada.... hmmm..... s jedne strane ne skrivam se, proživljavam svoju blogoterapiju javno i zahvalna sam na svim vašim komentarima, osjećam dobre vibre koje mi pošaljete.... a s druge strane ne želim da i dotični "novi čitatelj" ima toliki uvid jer mislim da će ga kad tad iskoristiti na neki način......
i što sad???... da li će mi ova spoznaja utjecati na razinu kreativnosti i spremnost da podijelim sa "sobom" a i s vama stvari koje me more ili će se sve nastaviti kao i do sada ?
Koliko god da me proglašavaju preotvorenom, ja se zapravo doživljavam jako zatvorenom osobom.... teško mi je ljudima dozvoliti da dođu blizu, pogotovo u face to face kontaktu jer ne volim gnjaviti i opterećivati ljude - kad sam sretna, sretna mogu biti sa svima, ali kad sam u problemu ti su problemi samo moji..... i vaši jer za divno čudo uspijem ih verbalizirati na blogu (zato ga i zovem od milja blogoterapija) .... otvara me blog da bolje komuniciram s dragim ljudima..... ali s nekim čitačima još uvijek nisam u toj fazi, nismo na tom nivou i ne znam kakvu bi dobila povratnu reakciju......
hmmm, i što mi sada preostaje.... zamoliti da ne čitaju? ne, to nemam pravo...... cenzurirati samu sebe? ne, to ne dolazi u obzir, to ruši sve razloge zbog kojih sam ovdje...... nastaviti po svom i nadati se najboljem? ha, da..... tako je oduvijek bilo pa će se tako i nastaviti.... samo što sada u sebi imam i zrnce opreza koje me žulja kao zrno graška
- 10:36 -
