ROBIN HOOD

Ove igre na sreću pretvorile su se u igre na nesreću. Milijune malih ljudi uplaćiva neku sitnu lovu da bi jedan ili par veliki imali još više. Ali to je tako. Čim je ekonomska kriza porast je igara na sreću i vječnog optimizma ne bi li se jednom dobilo pa da se riješi bar dio problema koji su nam vezani za ovu svakodnevnicu u ovom ružnom kapitalizmu. I zato je meni jako drago kad neko dobije neku lovu. Od lota ili kladionice. Jer to nije baš česta pojava. Da neko mali uzme lovu od ovih velikih, monopolista i općih narodnih uzimača. Eto neku noć neko je dobija na kladionici. Nije baš vele ali raduje. Sad svakoga zanima kako je dobija. Koliko je dobija. I je li ima neku dojavu.
Čovik je vjerojatno tija uplatit dobitnu kombinaciju.
Kad ono vrata zatvorena. Ove kladionice ne rade noći. Unda se je čovik sitija da uđe priko balkona. I ta vrata zatvorena. Ali kad se je malo pomučija ipak ih je otvorija. No međutim, nema radnika. Ko će primit uplatu. Imaš dobru kombinaciju a nemoreš uplatit. Pa to je baš
pegula. A triba ti lova. A unda ništa, ostaviš na pultu listić s parovima i kojeficijentima, sam zborojiš koliki je dobitak, i kad si sve izračuna, lipo iz sefa uzmeš lovu. Ako je u sefu nešto više love zaračunaš neke manipulativne troškove. I odeš ća. Kudan si i doša. Priko balkona. Glupo je da uđeš priko balkonskih vrata a da izađeš na prozor.
I sutra se svi vesele. Jer je neko ispraznija kladionicu. Samo je baza kad ne znaš ko je, ko bi triba častit. E to je sad već posa za policiju. Oni su cili u trci. I frci. Jer sad tribaju razmišljat. Ko je glavni lik ove priče. I kako je doša na ideju za dobitnu kombinaciju. I je li to neki suvremeni Romeo. Koji se penje priko balkona. I koji mu je to štos.
Što se nije penja nekoj Juliji na balkon. Unda oni ne bi tribali ništa radit. A Julija bi bila sritna. I kladionica. Ovako je samo on sritan.
I ovi što su volili lektiru. U kojoj je bija Robin Hood. I priče iz Šervudske šume.