RODIJACI IZ AMERIKE

Kad počne lito cili svit se nekako pokrene. Svi su u muvingu. I
odjednom postanemo prepuni ovih stranaca što su došli vidit naše prirodne lipote i ove naše rodbine što je raštrkana po svitu pa liti dođe u vijađ vidit di in se je rodija ćaća i did a da obađu i upoznaju nas, svoju rodbinu, tj. rodijake, nije važno koje kolino samo da si rodijak.
Ili da imate isto prezime. I tija ne tija meni svake godine dođe bar koji rodijak iz svita. Evo neki dan su mi stigli rodijaci iz Amerike.
Dakle, daleke i drage nam Amerike. Normalno, moraš otić po nji u Split na aerodrom, jer taksi in je skup, a ako krenu autobuson izgubit će se. Jer su i onako izgubljeni. Nakon što ih cili dan gotivimo pršuton, siron lipin vinom i svačin najboljin šta imamo, već sutra in ništa ne valja. Sve je kod nas loše. U nji je sve bolje. Lipše. Mi smo lini. Ništa ne radimo. Zato ništa nemamo. Ko je vidija pit kave jutri u kafiću radnin danon. U stvari koje vidija izlazit vanka a nije vikend. Ili radit samo osan sati, pa doć kući ručat i leć na kauč. Još u kućnin papučan. A moga bi radit još popodne negdi na farmi. Strić ovce pa zaradit još šta ti ga ja znan koliko. Ili se cili dan igrat s dicon. Ono otić popodne na igralište gledat dicu kako voze bicikl. S pomoćnin točkovima. Pa se malo igrat dobacive. S lopton. Oni imaju zato klubove. Uplatiš pa se tamo dica igraju s treneron. Jer šta bi se oni dobacivali sa svojon dicon. Kad nisu završili školu. Za dobacivanje lopton. Uplatiš tamo. To je najvažnije. Koliko košta ura. Pa neka trener bude prisan s tvojon dicon. Ali isto svi vole pričat. Hrvatski. Jer svi oni odlično govore hrvatski. Naučila ih ćaća. Malo slabije govore ali zato razume sve. Evo baš ovi mlađi mi priča kako je obiša malo misto. I kako je vidija svega. Eno unde u trgovini di piše Borovo, vidija je lipe sandale na poniženje. Na poniženje. Je, 20%.
Poniženje 20 %. E super, kontan sam u sebi. Bleso.
Je li ovo tvoja haus. Cila. I gori i doli. I onaj level gori. Je. Koliki ti je rat. Koji rat. Rat je davno završija. Ne taj rat nego rat od kredit. Banka. Kakav kredit. Kakva banka. Ajde bleso, ovo mi je ćaća napravija. Matino. Ooo, je! Mate. Lipo on tebi ovo bild. Veri vel.
A ašurenc. Je li puno. Koji šurenc. Za kuću. Ako ti je ukradu.
Koga ukradu. Kuću. Munja jedan, vidiš li koliko je ovo betona, ko će je ukrast. Ma ne, lopovi, stvari iz kuće. Kad ti odeš negdi. Oni kradu. Pa bleso, iman suside. U, ne bi valjda susidi pazili tvoju haus. Pa munja jedan nego dašta će. Ko će ako neće susid. O je, u nas suside nije briga. Kad te kradu. Ne bi zvali ni policija, nego uđu u svoju haus i šute. I unda mi ih začas bude bude pun kufer. Najrađe bi oša baš u susida i lega na kauč da se odmorin od njih.
Sad će brat donit kemera iz car. Pa ćemo snimit haus. Znaš kemera.
Ja te snimin pa se kašnje možemo gledat na tivi. To ti je teknik. Kod nas. Iđe rođo i nosi sonijevu kameru model iz 86. Đava ti je odnija.
Uša ja u kuću pa iznija svoju. Panasonic. Top model. Godina proizvodnje 2004. Pa sniman rođu kako iđe k meni uz skaline s svojon
škatulon. Uuu, faken, dec brend nju model. Ajde bleso. Ti i te tvoje bakre. I taj tvoj teknik. Mi smo te bacili prije nego što je rat počeja. To se ne daje više ni dici za igrat. Je li diđital. Jok ti si. Da diđital. Bože moj ko mi je posla ove nepismene budale. Slušajte rodijaci; Evo ja vama stoju. Pa se malo provedite. Nemoj te me više trat. Pun mi je k… toga vašeg zapada. I te vaše tehnike i napredka. I bogatstva. Ajde što ste redikuli, nego svak mora znat da ste mi rodbina.