Ima jedna cura u firmi. Fakat zgodna. Al kolko mi se čini, dosta hladna, vjerojatno malo umišljeno. Sjedi u najglupljem dijelu zgrade, u dijelu hodnika kojim nikad ne prolaziš jer ničemu nije usput. A nemreš se s nekim skompat ak ga stalno ne srećeš, pogotovo ak taj netko nije pristupačan, otvoren... Jednom - dvaput sam se ipak prošetao (kao tražim neku sobu pa možda je baš tamo, pa onda proučavam broj soba i pločice s imenom) i čak sam dobio neki tihi "bok!".
Jučer ju je frendica srela u wc-u, pitam kaj je mala imala na sebi, veli dekolte i da fakat izgleda dobro. Morao sam to vidjet. Al kak? Onda sam se sjetio kako sam se jedini put našao u njenoj sobi (dok još nije radila) i odlučio prodat istu foru. Kao, netko mi je slao faks, ali je poslao na neki drugi broj u firmi pa sad ja tražim di je taj broj, koji je to faks. I upadnem kod nje, "koji je broj ovog faks? jel 571?", provjerava, "nije", "a jel znaš di je 571?", "ne, al možda ove u sobi do znaju" i odfura me do njih... i ove se zainteresirale, di je taj broj, "ma ne morate, budem ja našao", gledaju na intranet, zovu telefonom okolo, meni neugodno, "ma nemojte se mučit!", ova mala već otišla, ja zapeo kod baba, babe zapele za broj... jedva se izvučem, nisu odgonetnule (a broj bio iz hodnika preko puta)...
Nisam baš profitirao previše, al isplatilo se - nije baš imala veliki dekolte, ali cice-ubice su opravdale očekivanja. I ima neki pomalo kreštavi glasić. Ne čini mi se simpatičnom, al nekak sam zapeo. Treba mi još par izgovora za pokušat isprovocirat sreću, dajte neku ideju!
Još jedan problem imam. Frendica koja je do nedavno radila u mojoj firmi na seminaru srela neku žensku s kojom se zna iz srednje. I dala meni njen broj da kao odemo na kavu, ručak, jer ova bi tračala, a ne zna nikog u firmi... Malo čudno, s nikim se ne druži, nemam pojma ni tko je ta, nikad je nisam vidio, neda mi se baš riskirat, kaj ak je dosadna, uvalit će nam za ručak svaki dan... i malo se raspitivao i ispalo da ženska pati od nekakvih depresija, mjesecima bila na godišnjem, izgubljena u vremenu... i nekak, ne znam... ak joj pružim prijateljsku ruku, možda joj se previše svidi, postane ovisna o nama, ne možemo je sam-tak odjebat ako je psihički nesigurna... tko zna što se sve može dogodit... možda se zaljubi u mene... ludo zaljubi... ne pušta me više nikud, moramo se seksat 5 puta dnevno...
Htio bi bar saznat tko je ta, kak izgleda, a mislim da mogu samo ako upadnem u njen ured... a em nije sama, em ne želim da skuži da sam to ja taj koji ju je trebao zvati na kavu pred... sad već mjesec dana...
I ovdje bi bilo dobro kad bi imali neku ideju...
|
