Karanje na poslu
Ispočetka sam se na poslu karao samo sa svojima s odjela. Kad si novi u firmi, ne znaš puno ljudi, zbližiš se s najbližima. Oni bi se redovito svi napaljivali već oko 11. Meni je to u početku bilo u redu, no kako zapravo volim drkat ujutro, s vremenom mi je ipak postalo prerano. A i ja sam se počeo ustajati nešto kasnije, nego li prije (a kasnije se ustaneš, kasnije drkaš, dulje si miran po danu). Onda bi me oni povukli na karanje, a meni, onak...prek kurca, pristanem tek tolko da se i u podne ne moram seksat sam. A kako ne mislim odustat od jutarnjeg drkanja (jer nema mi bolje stvari; ako ne doma, onda u uredu, sjednem fino, sve mir, tišina...upalim komp, čitam blogove i – drkam s užitkom), bio sam prisiljen pronaći druga rješenja. Frendica sa susjednog odjela, koju sam poznavao (ali samo poznavao) i otprije, je imala navike sličnije mojima. No, ispočetka nisam htio forsirati; ne poznamo se dovoljno, a seks ipak ima svoju težinu. U početku smo, tako, samo pričali, nevino ubijali popodnevne sate zajedno... no, s vremenom bi se ipak tu i tamo javila neka iskra pa bi se prasnuli. I moram priznat, nije bilo loše, svidjelo mi se. Puno je ugodnije društvo, pričamo; nije samo seks, seks, seks; znamo se i nasmijati. I tako je s vremenom karanje s njom učestalo. Skoro pa se i ustalilo. No upravo to me nedavno počelo i zbunjivati. Nisam bio siguran je li naša veza ozbiljna („steady“) ili otvorena („friend with benefits“). Kakva god da je veza bila, nismo je skrivali... čak mi se čini da su joj drugi počeli zamjerati zašto se u zadnje vrijeme kara samo sa mnom. Možda čak i meni moji, no mislim da razumiju jer ipak je ona mlađa od njih pa je na kraju krajeva to i prirodnije. Al neki su našu vezu i simpatizirali, ženska iz restorana je rekla da je ljepše vidjet dvoje mladih kak se kara...kaj će nam oni starci... U petak mi je došla kolegica iz odjela u ured. Bilo je oko 11. Bili smo praktički sami na odjelu, nije imala nikog drugog za seks. Rekao sam da mi je ipak malo prerano... nije se dala... vidlo se da je napaljena i da joj se neda samoj riješit stvari (ipak je oženjena, ima muža, mlada, vjerojatno naviknuta na redoviti seks)...nisam htio bit pizda, a i sam sam već bio lagano napaljen, odradio seks sasvim korektno. Čak mogu reći da nije bilo uopće loše. Dobro, ne kao s frendicom, ali s obzirom da je kolegica jedna od mlađih na odjelu... Tada sam osjetio grižnju savijesti; ja s kolegicom, frendici iza leđa... a frendica možda računala na mene, što ako je sad izvisila sama... što će reći? Hoće li se ljutiti? Nisam mogao lagati. Bio sam iskren. Ispričao joj sve. Rekao da je to s kolegicom bio samo seks. Ništa više, nikakvih emocija nije bilo. Mislim da je shvatila, nije se ljutila. Ne znam, možda joj i paše otvorena veza. No paše li meni? Možda bih ipak volio da se bar malo naljutila... Nisam ni ja više mlad, dani razuzdanosti su prošli, možda je vrijeme da se skrasim. Kaj, frendice, neki seks oko dvanajstice? Častim salatom. |