Janko od Papuka

Lubenice

Zamolio me prijatelj da mu povezem kamiončić na tehnički pregled jer on nema vremena. Pošto ja radim na istom, rekoh nema problema.
Kamiončić je Mercedes i nije loš iako je godinu dana stariji od mene.
Isti kao onaj u kakvom romi prodaju lubenice.
I tako se ja spremam na posao kad mi zazvoni mobitel. Zove me kolegica sa posla:

- Alo Janko, Dubravka je.
- Znam, piše mi na ekranu.
- E, ajd kad budeš išao na posao, pokupi me na Lipi, Željka mi nema kod kuće, pa da ne moram pješice. Obula sam pete od 12cm.
- Nema problema Bubice, eto me za pola sata.

Pošto joj nisam rekao da idem kamionom, kada sam joj prilazio ona okrene glavu.
Stanem ja i otvorim prozor.

- Dubravka upadaj.
- Jooooj, pa šta to voziš? Kako ću se popeti? Joooj pa ja sam u štiklama.
- Samo sjedni, bolje u kamionu nego pješice.
- Joooj, pa kakvo je ovo čudo, joooj jadna ja.

Skužio ja da je nju sramota voziti se u "romskom lubeničaru", pa pomislim kako bi bilo dobro malo se sa njom našaliti i provozati ju kroz centar.
Došli mi u centar, a ja otvorio prozor, i počeo vikati:

- LUBENIIIIICA, LUBENIIIIICA.

Okrenem se prema njoj, a ona legla na sjedalo i viče:

- Šuti budalo netko će me vidjeti...