siđi
zaustavi košmar
šapni:
gotovo je
probudite se
obriši suze
zagrli djecu svoju
- Kako si danas? Što radiš?
- Probudio me avion u 4 sata. Više nisam mogla spavati. Sjetila sam se odmah strahota koje smo proživljavali devedesetih. Nikad neću zaboravit' kaj mi je prije svega rekla jedna kolegica: "Igra medo kod komšije, evo njega i kod mene!" I dogodilo se. Ja, stara, s osam razreda škole ne mogu shvatit' da još nisu naučili kako je rat automatski poraz, tragedija i sramota.
- Znam. Jedino o tome razmišljam.
- Hoćeš mi diktirati da zapišem molitvu za prestanak rata?
