Ivva
31.10.2004., nedjelja
Ponekad
Ponekad, sve krene bez razloga. Dobro je i jako dobro.
Probude me sunčevi zraci u sred zime i toplo je. Ne pitam zašto i kako. Radosno kradem svaki trenutak, dok traje. Ponekad, smrači se nebo i probijam pogledom oblake da doprem do sunca. Sezona loših dogadjaja. Probijam nadom kroz njih. Kao da su od gline, menjam ih i probam izvajati komad sreće. Izmišljam šta je dobro u lošem i zašto je to još bolje. Kažu, optimisti imaju više sreće. Igram i ja na tu kartu i okrenu se brojevi. Poneki budu identični kao na mom životnom talonu. Promašaji, pogoci igram dalje.. Promašaji, borim se.. Pogoci, radujem se.. Večeras sam umorna od radovanja i borbe.. i od smeha i suza.. Puštam sve tuge da me stignu. Neću terati male gusare na njih. Ne želim znati razlog jer ću se boriti s njim. Ne brini za mene samo sam tužna. Naravno da će sutra sve biti dobro. |
