30.04.2005., subota
gzekli!
|
Day one. Da, nisam karao. Nego, proveo sam večer koja je bila jebeno nenadjebiva. Nikakvi glomazni događaji se nisu događali osim kaj sam upoznao jednog od boljih vokala u državi tam negdje na obali nam rijeke. Pred zoru i ta romantična sranja. Al pička mu materina kak ja volim ta romantična sranja, jebeš mi sve. Neplakanje na braveheart jer si muško, negrljenje voljene osobe u zoru jer nije prigodno, bacanje kurčevih češera u drvo i čekanje nekakovog zalutalog retardiranog psa da pokupi isti. Pas ne dođe, ali romantika je prisutna u misli. Tam di sava brije tik uz obalu, tam se može vidjet kamenje negdje od obale pa pola metra prema tam onoj sredini, ili kak već. Ima ziher stručni naziv za opisat pojam "tam prema sredini rijeke". Mora bit. Tam sam ja jutros sjedio s Anom. Sad bi ja mogao ono, analitički, kak sam ja maknuo ego, kak ovo kak ono, al ja sam njoj puhao one bedaste maslačke srećice u kosu, gledali smo u taj mali rijeke di se vidi kamenje, pjevali, i tu i tam bi došao taj pjevač i nekaj rekao ili pjevao ako bi ga tražili. Dao mi je i inku tonik voter. I tam na lijevoj strani je onaj most s onim natpisom "hendrix" koji su već pokušali maknut i ta sva sranja i meni je bilo lijepo jer je bila zora i čak se sunce u jednom momentu uzjebalo ispred oblaka i bilo je onak žarko naranđasto-crveno, kakvo već romantičnim jutrima biva. I trava je bila rosna. I bili smo skroz pijani i čitavu noć smo se zajebavali predobro. Bio je i Marko. On je iz Virovitice, i ja sam potrošio njegovih 50 kuna jer je on netragom nestao. I po ne znam koji put sam skužio zakaj ja volim anu. Kupila si je nove starke i bila tako sretna radi toga. Onak ko dijete. Ko kak sam ja sa 6 godina hodao novim plavim conversicama 2 metra ispred tijela, samo da ih vidim i da drugi vide da ih gledam, te da ih analogno tome primijete. I svi su se poženili. I svi su trudni. I svi su tako ozbiljni i spavaju noću. I pričaju o uređenju stana tako da bude funkcionalan za nadolazećih 20 godina. A nitko više ne priča o tome kako je Clint Eastwood najveći frajer koji je ikad kročio divljim zapadom, i čija pljuvačka u prašini ima posebnu brzinu spajanja sa istom nakon ubijenog nevaljalca i kako je Woody Harrelson u "tako to rade kauboji" najveća faca ikad. I kako je siamese dream najljepši ljubavni album ikad. Rekla mi je danas da sam jedini tip kojeg pozna da može bit prijatelj sa bivšima. Zakaj je to toliko čudno? Pa to ti je ko jebeni član obitelji, i to onak kojeg voliš. Mislim, koji si goli krasan kurac bio s nekim ako ga prestaješ voljet nakon veze i ako se više ne želiš družit s njim? To je ko da odjebeš najboljeg frenda s kojim si igrao košarku u istom timu godinama, nakon kaj pređe u drugi tim. Je, malo se manje vidite i sve, ali i dalje ste jebeni frendovi. I rezon primitivnog imbecila bi bio "ti nju još nisi prebolio". Razmišljal sam o tome. Ma kakvo jebeno prebolijevanje, pa ja tu ženu volim ful. I volim svaki moment proveden s njom, samo kaj su ovi pijani cijelonoćni nenadjebivi. Preko cviliju mali mačići i genijalni su. Jedan riđi, jedan crni. I izašli smo van tak da sam ju nazvao i reko jebo mamu, dosta mi sveg, ajmo pit. I trebao je bit i dečko joj, ali je zaspao. Bedak. No, nek nije. Meni su rijetki momenti koje mogu provest u društvu nekog kog volim bez da to bude...ma kurac, rijetki su momenti da sam u društvu nekog kog volim a da ga mogu zagrlit bez da zabrije nekaj krivo. Doduše, ja nisam tip od grljenja. Grlim samo one koje jako dobro poznam i jako volim. Ili brutalne iznimke. U 15 minuta sam popio litru fante shokate. Jebote bazga i mjehurići. Želim reć, jebo sve seksove u svemiru, fo real. Ugh! I mislim da moja glazba ipak ima mjesta tu okolo. Došao mi je neki lik danas i rekao da mu super pjevam. Na osnovu mog pjevanja kojeg se ni se sjećam jer sam bio prepijan. I sad sam prilično. I idem spat. Bujakaša. |
29.04.2005., petak
Nove liste
|
Cool političari Almost Cool političari Fresh političari čekamo... :D |
Kakov triler!
|
Prestajem karat od danas na dalje. Oh da. Mislim, možda je to samo faza u mom djelovanju između krajnosti, ali osjećam to ovaj put.Skroz. Then again, uvijek osjećam neki kurac skroz da bi slijedećom radnjom sam sebi skočio u usta. Pogotovo tu na blogu. Al dobro je to. Možeš s odmakom čitat kolike si gluposti pisao i vidjet dal opće odgovaraju situaciji u kojoj si u momentu pisanja bio. Pa kad pogledaš kak si jadan tu i tam bio. Pa se moš i nasmijat i svakaj. U zadnjih godinu dana, zapravo dvije godine, ali baš zadnjih godinu nekaj više, ja otiđoh u kurac po nekim pitanjima. Po nekim drugim sam postao skroz super. To karanje i sranja. Odvratno nekaj. Postao sam 'korektan'. Neke stvari stvarno nisu istina dok ih ne kažemo na glas. Postoji jedan veliki zajeb kod iskrenosti. Pod krinkom iskrenosti, možemo si dozvolit radit apsolutno, ali apsolutno sve, samo zato kaj nam nije bed priznat te stvari. Ne doživljavamo to kao priznanje, nego kao činjenicu. Sjebo sam pokoju vezu. Sjebo sam i više od toga. Poševio svaku ženu koju sam mogao. A mogao sam, bog zna zakaj. Jako sam vjerovao u emocije nekoć, stvarno jako. Misliš si, ak voliš nekaj il nekoga stvarno jako, nikaj to ne može razjebat i uništit. Ako ti je namjera dobra i ako se stvarno potrudiš, onda to sve ima smisla i ne može propast. Naravno da to nije ispalo tak. Ispalo je ali potpuno drugačije. Ispalo je da sve ode u kurac jer nisam znao kaj radim, ali sam osjećao. Jednom rekoh da bol prekida liječim promiskuitetom i alkoholom. Ne. Tako liječiš usamljenost. Nije teško bit sam, ja volim samoću. Usamljenost je ono s čim se jako puno ljudi bori, u vezama, brakovima, prijateljstvima, pa i sami. Postoje dvije vrste ljudi, bar brijem. Oni koji vole davat i oni koji vole primat. Jedno ne isključuje drugo, samo su omjeri drugačiji. Ja volim davat po inerciji. Jednostavno mi je lijepo vidjet da je nekog usrećila pizdarija koju sam napravio. I volim da mi se dopusti da dajem. E, taj dio sebe sam ja potpuno isključio. Rekoh, postao sam korektan. Flatliner. Bez prave želje i strasti. Kao 13 godišnja curica koja se zaljubi svakih 15 minuta u drugog i brije da je to to, ali u svemu tome je samo korektna, ništa više. To nije ono kaj sam bio i kaj ja jesam. Zajebano je dok si pretup da bi pružio nekome šansu da ti pruži ono kaj ima za pružit. Kad odbijaš to samo tako. Ultimativno tupilo u kojem postaješ stroj koji racionalizira sve svoje postupke, a osuđuje tuđe koji se eventualno kose sa novostečenom ideologijom. Jer, moramo nekak opravdat ono kaj radimo. Ja sam svoje opravdavao iskrenošću. Kao što znamo, iskren si prema van onoliko koliko si iskren prema sebi. Ako lažeš sebi, tu istu laž na van prezentiraš kao apsolutnu istinu, i ukoliko imaš imalo mozga, izracionalizirat ćeš sve do boli te servirat krasnu demagogiju na srebrnom pladnju, kome god ju servirat treba. Ono kaj sam pisao o ambiciji. Jednako je pretenciozno bit neambiciozan te kritizirat bilo kaj kaj se kosi s onim kaj ti imaš za reć i ponudit. Bilo kakva isključivost je pretenciozna i plitka. Dakle, u tekstu kojim sam pljuvao po ambiciji, bijah pretenciozna pizdurina. Nije da sam istim bio daleko od istine, ali nisam to formulirao skroz kak treba. Pregorko je to nekak napisano da bi bilo ok. I ta moja filozofija življenja života koji je priča. Ma to je sve jako dobro, samo za priču moraš imat pun kurac radnje, inače ispada ko hrvatske serije. I ja sam imao pun kurac radnje, ali danas sam skužio da to totalno ne želim više. Ne znam koji je kurac, pun mjesec, kaj mi je da sam sad ko čudna tinejdžerska šarena no mala zebra sa ozeblinom. No, formiram se. Jebeš to ak ti briješ da si totalno izdefiniran u svakom momentu. I ne znam kaj želim. Bar to znam. Htio bih ponovo vjerovat u to da je emocija moćnija od razuma. Da je moćnija od bilo čega. Pritom mislim na ovu pozitivnu, ljubav i ta sranja, ne? Htio bih voljet na način da dopustim nekom da mi da ono kaj može. Uvijek sam se pitao kaj se dogodi ljudima da se ne usude primiti kad sam želio dat. Sad znam. Manjak emocije, osjećaj licemjerja u slučaju primanja. Skroz se čudno osjećam, sjebano čak možebitno. Kužio sam ja da ovo kaj radim ne valja već dugo, ali drugo je to isto osvjestit emocijom. Baš te pojebe. Oh, drito. Veliki jebač. Moj krasan kurac. Neiskreno, plitko, jadno, nikakvo. Nisam nikom nikaj pružil, nit sam htio išta uzet zauzvrat. Odurno sranje. U rijetkim slučajevima kad sam i htio, popio sam odjeb. To tak valjda ide, no dobro. I trebao sam, jer jebeš ovakvog tipa. Ne samosažaljevam se sad, samo pišem stvari kak ih vidim. I imam loš zamjenski auto. I stvarno bi htio voljeti opet. I zaljubit se u nekog za kog bi imao filing da je oduvijek tu. S kim ful mogu bit blizak. I pije mi se kola sad. I dovest se u stanje u kojem zapravo imam kaj za pružit i primit prije. Recimo. Nemam pojma kaj bi htio, serem bezveze. Baš sam u nekakvom čudnom raspoloženju, nabijem pun mjesec na krasan kurac. A možda mi se pije fanta a ne kola. Samo da su mjehurići pa da malo grebe za grlo. Ne želim bit ovo u kaj sam se pretvorio. Ne sviđam se sebi. Poteram se u kurac. Da li se bolje osjećam sad kad sam ovo napisao, ili nisam napisao ništa? Zbunjen sam, oh opet. Al bar znam da su sva ta karanja i sranja totalno jeftini bullshit. I nije bio ego u pitanju. Nego sam bil usamljen. Dal ću prestat bit usamljen ako prestanem karat? Sumnjam. Al bilo bi fino da idem s dečkima na nogomet nedjeljom. Druženja radi. |
27.04.2005., srijeda
Ambicija i sranja
|
Ja nemam ambicija. Ne zajebavam se. Ambicije uvjetuju realizaciju pošto - poto. Ukoliko neambiciozno pristupamo želji da nekaj postignemo i u to uložimo respektabilnu količinu truda, onda je to, bar po meni, nekaj vrijedno. Dakle, ja snimam svoj materijal. Za sebe. Bilo bi mi jako drago kad bi netko to prepoznao kao nekaj kvalitetno, emotivno i vrijedno. Ambicije na bilo kojem planu, bio to emotivni, poslovni ili bilo koji drugi su jednostavno velika kočnica i mi postajemo robovi kriterija koji su potrebni da te ambicije realiziramo. Dakle, sve mora bit planski. Doduše, ne vjerujem ni u kompromise, što može ili ne mora bit kontradiktorno. Ne vjerujem u principe. Principi su društveno prihvatljiva verzija linije manjeg otpora. Danas me jedna mlada dama optužila za nepoštovanje žena. Bijasmo na kavi i ja sam pričao neke svoje priče. Ne kuži ona da ja ne poštujem ljudski rod, da se ne radi o ženama. Da, imam prepun kurac prijateljica. I da, ševim se s njima. Ona je to nazvala haremom i rekla je da ih ne poštujem. No ne uključuje li ta premisa nepoštovanje prema tim curama i ne degradira li ih na ameboidne nakupine oko pičke? Oh, da. Naravno da to čini. Ja to ne činim. Ni u jebenom ludilu. Javila mi se prek iskrice gdje sa još par frendica odgovara ljudima na poruke sa X. Neka. Ja sam prvi poslao poruku, no nije bitno. Puna oduševljenja je brijala da sam fantastičan, prekrasan i slična sranja na osnovu stanovite tv emisije koja je išla na nacijonalnu teve. Ne mislim da sam ikaj posebno rekao tam. Svoj stav. Uglavnom, nađosmo se i ja sam ostao zatečen ženom. Ukratko, baš mi se dopala. Možeš na prvu skužit kad nekog popušiš do jaja. Onak, predstavila se kao emotivna yet relativno razumna koka sa razmjerno razumljivim ambicijama. I sad, u ova 2 dana koliko komunicirasmo, meni je došlo do mozga da je ta ambicija sve samo ne razmjerno razumna. Nije me popušila, šteta, zasigurno bi se zaljubio. Ali nemreš to radit ak nije recipročno, ne? Ali nekak sam kroz tu komunikaciju skužio da sam fakat neambiciozan tip. I to me veseli. Ona radi 100 sranja, bavi se svim i svačim, u svemu želi bit najbolja i imat sve najbolje. Pričao sam s njom o kompromisima i nekak rekosmo oboje da smo beskompromisni. Ali skužio sam jednu stvar. Ja nemam nekakve premise po kojima unaprijed znam da bi radio kompromis, a i definicija kompromisa je podložna promjeni. To je onaj dio sa principima. Uglavnom tak komunicirasmo, ona me optužila da sam nečovječan il nekaj tog tipa, kaj god to značilo, a ja sam njoj reko da mi je jebena. :D Jedino taj problem s egom, da na svaku eventualnu prijetnju odgovara sitnim, no kirurški preciznim ubodom je onak, malo u kurcu. Al dobro. Mene je zapravo verbalno jako lako dobit ako si pretenciozna pizdurina. Iskoristi dva ili tri kompliciranija pojma koji se uče prilikom akademskog obrazovanja i ja sam u nokdaunu. Jednostavno sam ignorant. Nisam nikad učio da bi se kurčio znanjem a nit da bi znao pukog znanja radi. Ja sam učio stvari slučajno, jednostavno imam sposobnost pamćenja meni interesantnih pojmova te povezivanja istih u smislenu cjelinu. Ova mi je išla spustit nekaj tipa - "E, da znaš kaj su silogizmi il tak neki kurac, znao bi o čem pričam". Nemam pojma kaj su silogizmi, ako sam pravilno zapamtio, ali u njenoj priči nije bilo pretjerane logike, bez obzira na poznavanje meni nepoznatih pojmova. I da, poruke koje završavaju sa nemrem sad, radim mi idu na kurac. :D Ono kaj sam htio reć o ambiciji. Žena mi se javila maltene u histeriji, opčinjena onim kaj je vidla na telki, brijala kak bi mi uletila da me vidjela vani, da je moj duh nekaj prekrasno, da sam prekrasna osoba i slična sranja. Neću kopipejstat poruke, jer ne bi bilo fer. :D I onda, kad sam ja rekao da e jebiga, ti se meni sviđaš i da bi te za sisu primio, više nisam bio prekrasna osoba vrijedna komunikacije. To je ono interesantno. Onda je poruka završila sa nemrem, radim. To se zove licemjerje i ambicija na osnovu unaprijed pripremljenih kriterija, odnosno mentalne projekcije. Tad sam ja skužio da opće nisam ambiciozan. Nit u pogledu osobe s kojom ću bit, nit u pogledu stvari koje ću radit. Nemam uopćene kriterije za fizički izgled. Nemam unaprijed pripremljenu estetiku pjesme koju upravo radim, to se događa po putu. Nemam unaprijed narihtan način komunikacije a nit prezentaciju sebe, ni onoga kaj radim. Mislim da to nema smisla, a tome većina nekak teži. Da ih se doživi ovako ili onako. Ona je strašno htjela da ju se doživi inteligentnom. I jesam, ali i vrlo pretencioznom. Ne mislim da je ijedna od karakteristika koja nas tvori toliko bitna zasebno. Nije me lako impresionirat, ali ne zato kaj se smatram iznad ostalih, nego naprotiv. Zato kaj smatram da smo jednaki i da nas određuje samo jedna bitna karakteristika. Da li smo dobri ili smo loši ljudi. Ne smatram se dobrim čovjekom, jer sam nerijetko bio loš po školskoj definiciji pojma. Ali ne mislim da radim loše ljudima, isto tako. Interesantno je kako nas mogu privuć nečije sposobnosti. Time mislim na urođeni talent za bilo kaj, bez obzira na mentalnu dispoziciju osobe. Možemo bit fakat opčinjeni tim sranjem. I onda se ja pitam zakaj sam volio svoju bivšu djevojku. Sad znam, ali konačno imam odgovor na to pitanje. Mislim, mi se toliko nismo kužili da to nije istina. Ali bila je lijepa, ponizna, nepretenciozna i dobra osoba. Topla. To kaj su nas razlike natjerale da bude kučka..pa ono, to je zato kaj je glupava. Ali ne nalazim to kao negativnost, ipak. Izbor je bio moj. No, ona je željela moju ambiciju i ja sam strašno, potaknut njenom željom, čak jedno vrijeme mislio da imam ambiciju. Eto, baš smo se čuli telefonom. I ona je nedavno najebala a bez seksa. A isto ovisnica. Zaključak je bio - "Nećemo valjda jedno drugom bit najbolja spika, pobogu" :D Uglavnom, s obzirom da smo 100 godina pričali, izgubio sam nit. Ambicija. Nemam ju. Jednostavan sam. Imam želje i mogu se trudit ispunit ih. Sebi, i ak mogu nekom drugom usput. Al jebo mater ako imam ambiciju as in jasan cilj. To mogu pretenciozne i dosadne osobe bez smisla za detalje, te koje ne uživaju u sitnim pizdarijama osim kao u statističkim podacima. A to mi je nekak tolika šljuka da to nije istina. Danas sam bio u maksimiru. Slon ima veliku surlu. Slon se na latvijskom veli zilonis. Nešto smo naučili. Korak dalje, ka definiranom cilju. |
26.04.2005., utorak
spam spam spam
|
Nisam ogorčen i to. Mislim da se to kuži u prošlom postu. Ziher se kuži. Malu mačku koja je pričala dok je išla okolo onak, mrrk njrm mrknj i slično je pogazio auto. Bila je skroz mala. Mala mačka iz obitelji malih mačaka, pretpostavljam. Imala je dva mačića koji sad mjauču ko male mačje sotone opsjednute nenom pavičićem. To je zato jer su gladne. I onda se tu koriste šprice te bočice. Guba su, al jebo ti dubrava mater svejedno. Opet su mi polomili auto, al žal mi je ovaj put jer su super dečki u servisu a dio koji je otišao je navodno masu skup. I dobio sam pizdariju kao zamjenski auto. Interesantno se osjećam u svakom slučaju, no nevezano uz sranja. U biti nemam niš posebno za napisat, al kak imam net sad, pišem. Tak, iz pizdarije. Oh, mizantrope, zakaj bi to doživio ko ulizivanje? Pa ja otvoreno velim ljudima koji su mi super da su mi super. I je mi kompliment. ;) A ljudi to ne vole radit jer se onda osjećaju ko pičkice il nekaj. Il se boje. Sam ne znam čega. Htio bi napisat nekaj, al brijem da bi to bilo puko prenošenje informacije. Nekak mi ne ide to danas. Ali bi mogao leć. |
24.04.2005., nedjelja
and so you know..
|
Sreo sam prijatelja prije kojih sat i pol. Bio je jako pijan. To je prijatelj iz prvog teksta ikad napisanog na blogu mi. Danas mi se bratić ženio. Bio sam na toj svadbi. Pijan sam. Sretoh i frendicu s kojom sam brijao davno na opatovini. Genijalna pička. I nekak smo se fulali, nismo razmjenili brojeve iako sam ja njen imao još prije. Sve se mijenja, tako i moj broj moba. A i pozicija iz koje sam trebao uzet njen. I kartica. Sve. Završio sam kod neke sisate iz nekog grada blizu obale. Svi su pokušali pogodit otkud je i primit ju za sisu. Ja sam došao, rekao da nije nekaj posebno al da ima jebenu sisu. Ljubili smo se. Sisu nisam dirao. Moj prijatelj je bio jako pijan. Skoro se rasplakao kad je čuo da mi se bratić oženio a da ga nije zvao na svadbu. Rekao sam da je pokušao. Mislim da sam lagao pritom. Da, to mislim. Iskreno, stvarno mi je čudno da sam i ja bio tamo, stvarno. Nekoć smo bratić i ja bili ful bliski. Dobro, to je bilo kad smo bili klinci. Ma kurac, čak je i pao godinu jer smo igrali wormse. Ne znam dal je to drito radi toga, al ja sam uvijek krivio sebe za njegov pad godine, al nekak s ponosom. Ne znam, to je ono kad su ti emocije ful podijeljene. Stvarno smo se dobro družili i to je bilo to. Išao sam tam sa sestrom koju sam izvrijeđao, doomjamom and doombiatch i malim burazom. Ali to nije bitno u ovoj štoriji. U ovoj štoriji sam znao da sam ja autsajder tamo. Na svadbi čovjeka kojeg poznam te volim čitav život, ja sam se osjećao tako nedobrodošlo da to nije istina. Čekali smo ispred birtije jer smo došli prvi. Tu sekundu sam poželio ostat tam ispred čitavo vrijeme. Nekak se nisam dobro osjećao, nemam pojma. Nisam za te neke glomazne skupove, pičke materine. Ja sam jebeni mizantrop koji voli ljude. Opis za koji bi se svaki debil rado uhvatio te mi pokušao objasnit da je to nemoguće. No dobro. Smjestili su nas za stol prilično daleko od ostatka, kaj je meni zapravo i pasalo. Nisam imao neku posebnu želju družit se s ljudima koji me u principu ne vole. Kak me ne vole? Pa tak, jednostavno. Imam samo jedan primjer i taj je dost. Moj je bratić davno pričao priče o meni svojem društvu. Kak sam ja fakat imao zanimljive avanture, odlučio ih je prenijet ekipi. Onda me jednom pozvao van s njima. Nakon kaj je napravio to, rekao je njima. Neko vrijeme nakon toga, nazvao me i rekao da oni ne žele ić sa mnom van i da se neće pojavit tamo ako ja dođem jer sam "ekscesan". Da, to je tak nekak bilo. Poslao sam ih u kurac i rekao da nije bed. To su bili ljudi koji me nikad nisu vidjeli. To je ljudski rod, priti mač. Među te i takove sam ja večeras došao na svadbu. Kao što rekoh, naravno da sam želio prisustvovat bratićevom vjenčanju, pobogu, tko ne bi? Mislim, na mom mjestu i to. I sjedoh tako ja sa sestrom, doomjamom i doombiatch za udaljeni stol i počeh pit. Nije mi išlo. Napio sam se tek oko pol 4, jebeš mu mater, jednostavno nije bila moja večer. Nije da se nisam trudio. Jesam, naravno. U jednom momentu, došla je moja strina, njegova majka. Žena koja me nikad nije voljela kao i većina ljudi koja me upoznavala kroz odrastanje. Nisam nikad ubijao životinje, nisam nikad povrijedio nekog, bar ukoliko sam kužio da to radim. Nisam nikad radio pizdarije koje su nanosile štetu nekome. Ali sam bio glasan, zajebavao sam se i uvijek imao svoje mišljenje. Nikad nisam imao inhibicija. Ni kao dječarac. Nije to nekaj kaj se cijeni, a-a. Ja sam mislio da bi se to trebalo cijenit. Kužiš, dođeš nekam, veliš iskreno mišljenje, možda si mrčuk eksplicitan pritom ali jebiga. Bar si fer. Ne skrivaš se, ne sereš, ne muljaš. Nisi loša osoba. Valjda. No, bijah u krivu, apsolutno. Nitko to ne cijeni. Cijene ponavljanje mišljenja velikih mislioca. Citate. Učenje. Ne kroz sebe, nego kroz njih. Kroz sranja koja ti prodaju loši pedagozi. Mislim da sam bio jedini u samtericama i majici s kapuljačom. Ne mislim da je to bitno za druženje, kao što ne mislim da za svaku prigodu moraš imat obleku koja joj navodno priliči. Mislim, ko je to izdefinirao? Bil je neki lik ispred koji me je vidio i rekao u jebote, da sam znao, bi se i ja obukao tak, ovak sam se mučio zabadava. Onda je kumova cura rekla - da, ali nisi. Jer si kulturan. I otišla. Zapalio sam cigaretu i poslao ju u krasan jebeni kurac u sebi. Ne volim ju ionako, nimalo. Jednostavno se ne uklapam, kao što sam rekao. Ali ono kaj te malo pomakne je činjenica da se više ne uklapaš ni u život nekog kog si prije jako dobro poznao, s kim si bio jako prisan i jebemu, sve. Kajaznam. Čudno je to, fakat je čudno. Svi znamo da se ljudi mijenjaju, ofkors. Ali da stvarno više nemaš kaj za radit u životu nekog s kim si proveo djetinjstvo i dobar dio puberteta te adolescencije, jebo mater. Baš začuđuje. A ti baš odeš tamo vidjet da li je to stvarno tako. I onda vidiš da jest. I donekle šutiš. Nije da ne grize. Ali jebeno si oguglao. Dosta ljudi te pojebalo kroz godine, sad te indirektno pomaknula upravo ta tvoja pomaknutost i ti nemreš selektirat jedan event koji je to učinio. Jednostavno se dogodilo. Mislim, nije jednostavno to prihvatit. Nisam tip koji zuji od osobe do osobe ko kurčeva pčela po cvijeću. Ali ti vidiš da od 60 uzvanika ti možeš pričat s 3 da te kuže. I čudno je, jebemu mater, jebeno je čudno. Ali ok. Prijatelj kojeg sam vozio doma mi je rekao da ne može više sam ići doma. Da mu je dosta. Jedino kaj sam mu ja mogao reći je da i ja idem sam doma. Ako ne fizički, nerijetko mentalno. I bio je nesretan, i dalje je. Kužim ga, jebo mamu ako ne. Bratićeva stara mi je došla u jednom momentu. Došla je ona ranije za naš stol, kao, dosadno joj je tam. Ne znam zakaj, ionak nije pričala ni sa kime. Ispada da je kompletna ideja njenog dolaska za stol bila svedena na slijedeće. Rekla mi je da ne pijem. Pogledao sam ju, pijuć. Nasmijao sam se. Nismo pričali godinama ionako. Nit se vidjeli. Nemoj pit, nemoj si osramotit bratića, bit će ga sram. I ženu. Nemoj pit. Rekao sam da ću pit. Nemoj pit, imam iskustva s tim. Maknuo sam se. Pričala je još nekaj prije toga, nisam ju registrirao. Nisam želio. Jedno sat vremena proveo sam ispred birtije, koristeć blagodati moderne tehnologije. Sms. Ekscesan, da. Pio sam. Bila je guba svadba, ziher sam. Ali u tom momentu, znajuć da se fakat ne uklapam, samo mi je još to falilo. Doomjam me pitao da mu budem kum na svadbi, doduše. Jeben kompliment. Bujakaša madafaka! Ali nisam se osjećao ugodno, nimalo. Ali nimalo. No rekoh, progutaj govno vlastitog postojanja i budi ok. Ušao sam unutra i nastavio se družit. Čak sam se i dobro osjećao. Sjebo sam doomjama za prevoz. Nije mi svejedno dal će mi opet maznut vozačku, ovaj put na 6 mjeseci. Reko, nakon 5. Onda odlaze patrole. Al to sam reko sestri, ne njemu. A bio sam ziher. I svi su otišli. Moj istomišljenik zapeo je u zahodu. Fizičkom i onom vlastite egzistencije. Zajebano je ne voljet neke stvari. Sve, recimo. Al ja nemam taj problem. Ja volim. Ali to ne biva uzvraćeno, nerijetko. Otud ono sranje 'i bogati plaču'. Nisam bogat, al nemam se na kaj žalit trenutno. A opet me te neke stvari smetaju. Ne jako, ali dovoljno da napišem blog o njima. Smetale i mi više kad bi mislio da ikaj više vrijedi. Ali ne mislim tako. Skužiš s vremenom. I nije to negativno, jednostavno ne vrijedi. I otpeljao sam prijatelja doma. Posvađaon se s njim. Poslušao jednu stvar sa dema njegovog benda. Mrak stvar. Za drugu nisam imao živaca. Umoran sam. Popizdio je jer je usamljen. A ja sam rekao da idem doma jer mi se spava i nisam htio spavat kod njega. Jer sam sebična pička. Ali sam fer i rekao sam mu to. I to je sve fer, jer je tak kak je. A ja sam jako umoran. I kog opće boli kurac za te stvari...laku noć. |
23.04.2005., subota
eto kakvi kreteni se meni javljaju na icq
|
i tak mi se javi taj neki klinjo na icq razgovor ide ovak glupan od 18 godina (5:10) : e bok glupan od 18 godina (5:11) : imas mozda nekakav link z onu sliku? Drito (5:11) : koju? glupan od 18 godina (5:12) : onu sto ti se nalazi na blogu,ona rendgenska :-) Drito (5:12) : neam nego, tko si opce? :-D glupan od 18 godina (5:12) : govori ime :D glupan od 18 godina (5:12) : ne znamo se Drito (5:13) : aha glupan od 18 godina (5:13) : par puta sam naletio na tvoj blog i vidio sliku glupan od 18 godina (5:13) : koliko sam skuzio ti si glazbenik? Drito (5:13) : skini si s mog bloga Drito (5:13) : yup glupan od 18 godina (5:14) : ma skinuo sam al htio sam nac neku u vecoj rezi glupan od 18 godina (5:14) : koji instrument sviras? Drito (5:15) : bubanj, bas, gitaru glupan od 18 godina (5:16) : imas koju gitaru? Drito (5:16) : imam Drito (5:16) : :-D Drito (5:16) : kakvo pitanje glupan od 18 godina (5:17) : pa i nije bas Drito (5:17) : pa ono, imam :-D glupan od 18 godina (5:17) : kad pitas hrvatske bubnjare dal imaje svoj set glupan od 18 godina (5:17) : u 80 % dobit ces negativan odgovor Drito (5:18) : ti ono imas 18 godina jel? glupan od 18 godina (5:18) : da zasto? Drito (5:18) : e, zato dobivas taj odgovor ;-) glupan od 18 godina (5:19) : pa koju elektricnu imas? Drito (5:19) : squier glupan od 18 godina (5:19) : a jebote Drito (5:19) : kaj? glupan od 18 godina (5:19) : pa zvijezda hrvatskog weba pa ima takvu gitaru Drito (5:20) : gle, ko da je bitno Drito (5:20) : neki meksicki stratovi su 20x bolji od amera Drito (5:20) : u pitanju je GITARA a ne natpis koji je na njoj glupan od 18 godina (5:20) : dal al squier nije gitara glupan od 18 godina (5:20) : to je igracka glupan od 18 godina (5:20) : zujilica Drito (5:20) : aha, da Drito (5:21) : gle, ocito je da jako malo znaš o instrumentima glupan od 18 godina (5:21) : naprotiv glupan od 18 godina (5:21) : uvjeren sam da znam vise od tebe Drito (5:21) : joj pobogu Drito (5:21) : puca mi kurac glupan od 18 godina (5:21) : pa sta onda uopce govoris da znas vise Drito (5:22) : cim imas tak glup isključiv stav, možeš znat moj goli kurac o instrumentima glupan od 18 godina (5:22) : nije iskljuciv nego je realan glupan od 18 godina (5:22) : 90 % populacije ima squier Drito (5:22) : isuse moj bože, odi druži se s kvazimuzičarima i ljudima koji crpe znanje na osnovu onog kaj su čuli od frenda koji šatro puno zna i limitiranog iskustva glupan od 18 godina (5:23) : pa zasluzujes ime koje si dao blogu u svakom slucaju glupan od 18 godina (5:23) : samo jedna stvar Drito (5:23) : ne volim glupe i pretenciozne ljude. imaš sve predispozicije za buducnost tog tipa glupan od 18 godina (5:24) : mozda al sa squierom na pozornicu necu izac Drito (5:24) : nemoj aj bok :-D glupan od 18 godina (5:24) : uzivaj u squieru Drito (5:24) : pa-pa zašto pobogu?! u rijetkim momentima kad imam net u zadnje vrijeme, ja moram trpit upoznavanje s pretencioznim imbecilima. strašno. molim sve programere da se ne bave time ukoliko nemaju procesor na trilijardu teraherca vaš posao je, ako to ne posjedujete, uzaludan kakav glupan... |
18.04.2005., ponedjeljak
al ovo sam prvo objavio na mojblog :D :D :D
|
moj stari je dobio neki grah i sad, veli stara da su kajakaši i kanuaši imali natjecanje na jarunu pa je njima ostalo i pita sestra kaj su oni radili tu gledamo ju.... moja sestra je naime zabrijala da su 2 japanca imena "kajakaši" i "kanuaši" imali natjecanje u kuhanju graha. na jarunu. |
09.04.2005., subota
....
|
I gledam ja sad tak brusvilisa kako postaje nepolomljivi superjunak. I sad, čovjek se zapita. S obzirom na to da superjunaka nema baš na hitanje, on nemre čitav život provest tam na stadionu tražeć ili očekujuć te neke kriminalce da dođu na tekmu. A tamo mu je posao. I sad, to mene jebe. Ako frajer ode nekam di je njegova prisutnost od krucijalne važnosti, te ako tih lokacija ima više u kratkom vremenskom razdoblju, izgubit će posao. A to ne želimo. Tko će onda financirat njegovo superjunaštvo? Clark Kent, kao što znamo, radi kao novinar. A bome može i letit, pa ga ne jebe baš plaćanje vlaka/busa/aviona do mjesta na kojem bi nepravdu trebao učinit pravednom i spasit milijune nevine dječice. Kako superjunaci preživljavaju? Zamislimo hrvata superjunaka. Smrznut, pod mostom, žica kunu za sendvić, onemoćao od dijeljenja pravde, jeduć otpatke iz kante ima kondicioni za novo junaštvo. Žic-heroj. To je taj superheroj. Doduše, kod nas bi trebao nekakav lik koji kao dijeli lovu ekipi jer nema toliko zločina i sranja kao u amerikama. Pa recimo da su naši superjunaci poštari koji trijezni dođu na destinaciju, noseć pregoleme hrvatske penzije u torbi. Superzlikovaca nema. Mislim, ima ih ali su indiskajz. Specijalne moći su im nestajanje papira za gradilišta, pojavljivanje građevinskih dozvola niotkuda, famozni "novi audi a8" brutal spešl potez i slični. Jebeš državu u kojoj nemreš ni zamislit superjunaka. Super hrvoje je bio hvale vrijedan pokušaj. Frajer rođen u kamenolomu koji kolje neprijatelje. Vrhunski trash. Gdje su tu laseri? Nema. Fino su prikazali superhrvata. Kamena seljačina. No, dobro. Nedvojbeno je da su superjunaci u usranoj poziciji. Kako nać posao? Pa ti si jebeni superjunak. Ali ne. Ameri su to sve super prikazali. Doduše ajde, betmen ima masu para. Ali ajmo sad drugu stranu. Oni svi zlikovci uvijek imaju previše novaca, geđeta za poludit, svega. A otkud? Padneš u kiselinu i odjednom si bogat. Daj tu kiselinu sim! Rado padam u istu. Pošpricajte me. Mnoho je misli a kasno je sati, novi dan se budi a ja serem. Dobro jutro. |
05.04.2005., utorak
kajaznam
|
Eto jedan od momenata kad imam net, ali kad isto tako svako malo neko prolazi kroz sobu. Il bolje rečeno ulazi u istu, jerbo je na kraju stana. Nego, htjedoh sterat u kurac većinu ljudi s iskrice. Većina vas su jebeni debili, niskog iq-a, bez jebenog života i s totalnim poteškoćama u komunikaciji. Jučer, tj. danas...il kad god već...javih se nekoj koki, il ona meni, ne sjećam se više. I sad, nekak dođemo do toga da ona mene zna prek nekog frenda koji me zna u RL, a bome mi i čita blog, ali kad sam ju pitao "e, ko, ko?" i to, dobio sam poruku "a nemojmo..." Mislim, koji je jebeni problem reć? Zakaj ljudi stvaraju jebene virtualne identitete kao zasebne osobnosti? To je taj mali dio svijeta gdje zapravo smiju bit ono kaj jesu? Šizofrene podjeljene ličnosti? Konačno smiju bit ljuti i reć ono kaj misle te tu misao uživo podijelit samo sa odabranim pripadnicima virtualnog svijeta za koje su se kroz "komunikaciju" uvjerili da ih neće osuđivat ili ih povrijedit na bilo koji način? Super mi je spika da se oni samo dopisuju il zajebavaju il krate vrijeme, kajaznam. Al meni je to retardirano u tri pičke materine. Nismo li iste osobe u RL i ovdje? Nije to prva pička koja se meni javila da me zna pa se povukla, oh ne. Znao sam ja završit na ignore nakon DOBIVENE poruke. Ono, poruka "ja te poznam u RL, neću ti reć tko sam". 'Korisnik vas je dodao na ignore listu'. Ma marš u tri glupe pičke materine. Ne znam koliki jebeni retard moraš bit za tak nekaj. Btw. snimanje stoji jerbo mi je glas titrao dok pjevah dublje dionice. I sad, reko, možda opet imam polipe na jebenim glasnicama. Ali ne. Imam papilome na nepcu i resici i ovi na resici sjebavaju protok zraka il koji već kurac, te mi glas sisa kitu pri pjevanju određenih samoglasnika u nižem registru. Ti papilomi su navodno prekancerozno stanje. Sad, ja se opće ne uzrujavam oko toga. Al će mi lik vjerojatno zabranit pušenje. Jak karakter kakav jesam, uspio sam prestat pušit toliko da izdržim punih 10 minuta bez cigarete. Onda pozelenim i proglasam se poput poremećenog pavijana ukoliko mi divan smotak nije na raspolaganju. Sutra dakle idem strugat papilome iz usta. To je naprosto fantastično. I da. Poruka većini korisnica iskrice. Mrš u tri pičke glupe matere. phew :D |
02.04.2005., subota
eto kako ljudi mene nađu :D
|
1 5.26% Google www.google.com najbogatiji ljudi na svijetu koji nemaju vise od 30. godina |
01.04.2005., petak
....
|
Da, moguće je da ti se usred snimanja albuma priviđaju krebovi na glavama imaginarnih prijatelja što šetaju sobom. Moguće je isto tako da ih onda želiš ubit šotganom ili razrezat cirkularom koji ćemo pridržat gravity gunom. Ili ćemo im jednostavno spucat flammable bocu u glavu. Da, onda recimo ne spavaš čitavu noć. Opće, ni najmanje. Tako snimaš album igrajuć half life 2. To se događa kad ti prvo ne radi rewire, onda wav export a onda skužiš da imaš hl2 na jednom od diskova. Onda takav nakon noći probdjevene uz gospodina slobodnjaka ideš iz studija lociranog na selu nedaleko od metropole nam u istu ne bi li pričekao prijatelja da te vode na najbolji tulum 'strana svijeta' od rio grande. Tako se, dragi ljudi snima album. A half life 2 je najbolja igrica koju sam igrao od warcrafta 3. Meni daš svemirske brodove i nepravdu ili čarobnjake, zmajeve i magije i lud sam. I nedo isus da si nabavim world of warcraft kad se vratim u zg. Oh ne. Jer sam najebo. |