27.04.2005., srijeda
Ambicija i sranja
|
Ja nemam ambicija. Ne zajebavam se. Ambicije uvjetuju realizaciju pošto - poto. Ukoliko neambiciozno pristupamo želji da nekaj postignemo i u to uložimo respektabilnu količinu truda, onda je to, bar po meni, nekaj vrijedno. Dakle, ja snimam svoj materijal. Za sebe. Bilo bi mi jako drago kad bi netko to prepoznao kao nekaj kvalitetno, emotivno i vrijedno. Ambicije na bilo kojem planu, bio to emotivni, poslovni ili bilo koji drugi su jednostavno velika kočnica i mi postajemo robovi kriterija koji su potrebni da te ambicije realiziramo. Dakle, sve mora bit planski. Doduše, ne vjerujem ni u kompromise, što može ili ne mora bit kontradiktorno. Ne vjerujem u principe. Principi su društveno prihvatljiva verzija linije manjeg otpora. Danas me jedna mlada dama optužila za nepoštovanje žena. Bijasmo na kavi i ja sam pričao neke svoje priče. Ne kuži ona da ja ne poštujem ljudski rod, da se ne radi o ženama. Da, imam prepun kurac prijateljica. I da, ševim se s njima. Ona je to nazvala haremom i rekla je da ih ne poštujem. No ne uključuje li ta premisa nepoštovanje prema tim curama i ne degradira li ih na ameboidne nakupine oko pičke? Oh, da. Naravno da to čini. Ja to ne činim. Ni u jebenom ludilu. Javila mi se prek iskrice gdje sa još par frendica odgovara ljudima na poruke sa X. Neka. Ja sam prvi poslao poruku, no nije bitno. Puna oduševljenja je brijala da sam fantastičan, prekrasan i slična sranja na osnovu stanovite tv emisije koja je išla na nacijonalnu teve. Ne mislim da sam ikaj posebno rekao tam. Svoj stav. Uglavnom, nađosmo se i ja sam ostao zatečen ženom. Ukratko, baš mi se dopala. Možeš na prvu skužit kad nekog popušiš do jaja. Onak, predstavila se kao emotivna yet relativno razumna koka sa razmjerno razumljivim ambicijama. I sad, u ova 2 dana koliko komunicirasmo, meni je došlo do mozga da je ta ambicija sve samo ne razmjerno razumna. Nije me popušila, šteta, zasigurno bi se zaljubio. Ali nemreš to radit ak nije recipročno, ne? Ali nekak sam kroz tu komunikaciju skužio da sam fakat neambiciozan tip. I to me veseli. Ona radi 100 sranja, bavi se svim i svačim, u svemu želi bit najbolja i imat sve najbolje. Pričao sam s njom o kompromisima i nekak rekosmo oboje da smo beskompromisni. Ali skužio sam jednu stvar. Ja nemam nekakve premise po kojima unaprijed znam da bi radio kompromis, a i definicija kompromisa je podložna promjeni. To je onaj dio sa principima. Uglavnom tak komunicirasmo, ona me optužila da sam nečovječan il nekaj tog tipa, kaj god to značilo, a ja sam njoj reko da mi je jebena. :D Jedino taj problem s egom, da na svaku eventualnu prijetnju odgovara sitnim, no kirurški preciznim ubodom je onak, malo u kurcu. Al dobro. Mene je zapravo verbalno jako lako dobit ako si pretenciozna pizdurina. Iskoristi dva ili tri kompliciranija pojma koji se uče prilikom akademskog obrazovanja i ja sam u nokdaunu. Jednostavno sam ignorant. Nisam nikad učio da bi se kurčio znanjem a nit da bi znao pukog znanja radi. Ja sam učio stvari slučajno, jednostavno imam sposobnost pamćenja meni interesantnih pojmova te povezivanja istih u smislenu cjelinu. Ova mi je išla spustit nekaj tipa - "E, da znaš kaj su silogizmi il tak neki kurac, znao bi o čem pričam". Nemam pojma kaj su silogizmi, ako sam pravilno zapamtio, ali u njenoj priči nije bilo pretjerane logike, bez obzira na poznavanje meni nepoznatih pojmova. I da, poruke koje završavaju sa nemrem sad, radim mi idu na kurac. :D Ono kaj sam htio reć o ambiciji. Žena mi se javila maltene u histeriji, opčinjena onim kaj je vidla na telki, brijala kak bi mi uletila da me vidjela vani, da je moj duh nekaj prekrasno, da sam prekrasna osoba i slična sranja. Neću kopipejstat poruke, jer ne bi bilo fer. :D I onda, kad sam ja rekao da e jebiga, ti se meni sviđaš i da bi te za sisu primio, više nisam bio prekrasna osoba vrijedna komunikacije. To je ono interesantno. Onda je poruka završila sa nemrem, radim. To se zove licemjerje i ambicija na osnovu unaprijed pripremljenih kriterija, odnosno mentalne projekcije. Tad sam ja skužio da opće nisam ambiciozan. Nit u pogledu osobe s kojom ću bit, nit u pogledu stvari koje ću radit. Nemam uopćene kriterije za fizički izgled. Nemam unaprijed pripremljenu estetiku pjesme koju upravo radim, to se događa po putu. Nemam unaprijed narihtan način komunikacije a nit prezentaciju sebe, ni onoga kaj radim. Mislim da to nema smisla, a tome većina nekak teži. Da ih se doživi ovako ili onako. Ona je strašno htjela da ju se doživi inteligentnom. I jesam, ali i vrlo pretencioznom. Ne mislim da je ijedna od karakteristika koja nas tvori toliko bitna zasebno. Nije me lako impresionirat, ali ne zato kaj se smatram iznad ostalih, nego naprotiv. Zato kaj smatram da smo jednaki i da nas određuje samo jedna bitna karakteristika. Da li smo dobri ili smo loši ljudi. Ne smatram se dobrim čovjekom, jer sam nerijetko bio loš po školskoj definiciji pojma. Ali ne mislim da radim loše ljudima, isto tako. Interesantno je kako nas mogu privuć nečije sposobnosti. Time mislim na urođeni talent za bilo kaj, bez obzira na mentalnu dispoziciju osobe. Možemo bit fakat opčinjeni tim sranjem. I onda se ja pitam zakaj sam volio svoju bivšu djevojku. Sad znam, ali konačno imam odgovor na to pitanje. Mislim, mi se toliko nismo kužili da to nije istina. Ali bila je lijepa, ponizna, nepretenciozna i dobra osoba. Topla. To kaj su nas razlike natjerale da bude kučka..pa ono, to je zato kaj je glupava. Ali ne nalazim to kao negativnost, ipak. Izbor je bio moj. No, ona je željela moju ambiciju i ja sam strašno, potaknut njenom željom, čak jedno vrijeme mislio da imam ambiciju. Eto, baš smo se čuli telefonom. I ona je nedavno najebala a bez seksa. A isto ovisnica. Zaključak je bio - "Nećemo valjda jedno drugom bit najbolja spika, pobogu" :D Uglavnom, s obzirom da smo 100 godina pričali, izgubio sam nit. Ambicija. Nemam ju. Jednostavan sam. Imam želje i mogu se trudit ispunit ih. Sebi, i ak mogu nekom drugom usput. Al jebo mater ako imam ambiciju as in jasan cilj. To mogu pretenciozne i dosadne osobe bez smisla za detalje, te koje ne uživaju u sitnim pizdarijama osim kao u statističkim podacima. A to mi je nekak tolika šljuka da to nije istina. Danas sam bio u maksimiru. Slon ima veliku surlu. Slon se na latvijskom veli zilonis. Nešto smo naučili. Korak dalje, ka definiranom cilju. |