utorak, 18.01.2022.
u prazno zaklamana klamerica
|
sva sam užasna vidim ja to nikakva hrapava oštra po svim rubovima želim izgovoriti, a zarežim želim pozdraviti, a ispadne da opsujem želim razumjeti a shvatim sasvim naopako vidim da piše dolje, a pročitam gore vidim crveno, a krenem zeleno, a stanem datum- zapišem pogrešni, dogovor zaboravim i ne pojavim se ručak izgorim večeru ne skuham cvijeće mi zarasta u travu ulje mi kapa susjedov pas ugiba ... nekako, osjećam da kroz to moram proći naći dovoljno nježnosti za sebe u svoj toj grubosti i oštrini u svoj toj nevolji i jadu i u tom prolazu razmontirati se i sastaviti nanovo, ali sasvim drugačije (ne nabolje nego drugačije ne poboljšanu staru sebe, nego sasvim neku drugu novu sebe) i pri tome pokušati ne razbucati baš sve oko sebe tek najhrabriji će opstati kroz plameno riganje ili ni oni neće ali ja ću morati sva sam užasna vjerujte, osjetim i ja to evo,pita me olovka , žir , dupin, narančasta, gljiva a što meni dođe da napišem? kurac eto, tako užasna toliko je glupo neugodno i nedobro divlja ko drače, eto |
