sva sam užasna
vidim ja to
nikakva
hrapava
oštra po svim rubovima
želim izgovoriti, a zarežim
želim pozdraviti, a ispadne da opsujem
želim razumjeti
a shvatim sasvim naopako
vidim da piše dolje, a pročitam gore
vidim crveno, a krenem
zeleno, a stanem
datum- zapišem pogrešni,
dogovor zaboravim i ne pojavim se
ručak izgorim
večeru ne skuham
cvijeće mi zarasta u travu
ulje mi kapa
susjedov pas ugiba
...
nekako, osjećam da kroz to moram proći
naći dovoljno nježnosti za sebe u svoj toj grubosti i oštrini
u svoj toj nevolji i jadu
i u tom prolazu razmontirati se i sastaviti nanovo,
ali sasvim drugačije
(ne nabolje
nego drugačije
ne poboljšanu staru sebe,
nego sasvim neku drugu novu sebe)
i pri tome pokušati ne razbucati baš sve oko sebe
tek najhrabriji će opstati kroz plameno riganje
ili ni oni neće
ali ja ću morati
sva sam užasna
vjerujte, osjetim i ja to
evo,pita me olovka , žir , dupin, narančasta, gljiva
a što meni dođe da napišem?
kurac
eto, tako užasna
toliko je glupo
neugodno i nedobro
divlja ko drače, eto
Post je objavljen 18.01.2022. u 20:31 sati.