Ispitivanje ukućana (komada jedan) o neradu česme večeras srećno privedeno kraju.
Na radost komšija i perača suđa (komada takođe jedan).

Elem krenimo redom.
Istraživanje metodom posmatranja je pokazalo, da je pre mesec dana česma u kuhinji iz nepoznatih razloga smanjila svoj mlaz! Ne mlaznicu, ne fi. Samo mlaz. Hopala. Jedno jutro...prc. Curka.
O kej. Ispitivač se počešao po glavi. Levom rukom. Posle neuspelih promrdavanja vijuga metodom češanja, došao do zaključka da ispitivanje treba nastaviti sutra, idući logikom da se neke stvari kvare i popravljaju same od sebe iz civilizacijski nepoznatih razloga i da još nije razlog za ozbiljnije prilaženje problemu.
Sutra osvanulo. Ko svako sutra. Češanje nastavljeno. Ne samo levom. Nego obe ruke. I gledanje u sve veću gomilu suđa koja treba da se, jel, opere. Sa onim prc što curi, je to jako otežano. Za strpljive i dokone cenim da je to pravi užitak. Ne spadam u te. Da sam na putu učenja strpljenju, pa recimo da jesam, ali ove tehnike su definitivno veoma neefikasne. Za mene.
Istraživanje nastavljeno metodom "otvori sudoperu dole, i vidi šta se jebeno dešava". Pri tom otvaranju pronađi ventil. Pri pronalaženju ventila seti se gde su ti svi mogući i nemogući alati koji će ti zatrebati.
Istraživanje naglo prekinuto MORAJUĆIM odlaskom na posao. Opravdanje, "prcavo mi curi česma" u kapitalističkom površinskom kopu izazivalo bi samo podizanje nekih obrva i možda najmudriji odgovor. Pozovi majstora, na koji ja, kao vredni rudar, ali još vredniji istraživač, ne pristajem.
Istraživanje nastavljeno. Narednih dana. Između curkajućeg pranja suđa i nove tehnike kako-se-naučiti-strpljenju. Pri savladavanju tih tehnika obavezno je čelo zalepiti na gornji element iznad sudopere, nastavljajući mentalne tehnike istraživanja, pitanjima: Jebo te, šta ti je?
Istraživanje nastavljeno.
Alat nađen. Spremljene komšije na mogući potop. Naravno da ONI to ne znaju, ali kapiram, Dunav je skoro nadolazio. Nisu oni to tako brzo raspakovali. Lenj je to svet. Verujte mi. Znam kako prazne smeće.
Istraživanje metodom odvrtanja, ispuštanja vode iz bojlera, pravljenja svinjca je pokazalo da NEMA NIČEGA na šta se sumnjalo! Ni kamenca, ni neidentifikovanih objekata zaglavljenih NEKIM čudom u protoke, ni loših podzemnih voda...ama niš. Sve uneto u zapisnik.
Češanje nastavljeno. Sa svim mogućim udovima.
Istraživanje skoro obustavljeno.
Istraživač skoro stao pred onom mudrom Pozovi majstora. Ali...istraživačka posla.
Elem. Tako u curećem istraživanju uvek se desi nepredviđena okolnost. Hm. Sluti mi da je ne baš tako nepredviđena (ali to će već buduća istraživanja drugog tipa utvrditi).
Nameštanje flaše za plin. Pri tome biti jako aljkav. Bučan. Udariti NEŠTO!
Uzeti pravi istraživački čajnik, posegnuti za curećom vodom....i gle čuda.

Prc više nije prc.
Prc je MLAZ, jbt!

Istraživač nastavio češanje.
Levom rukom.

Desnom kuva čaj.

Sećete se one ispirajuće reklame za ispiranje smrada?
"Bluuuuuuuue je plavo, bluuuuuuue je okruglo, bluuuuuuuu je sveže....:"

Istinita.
Plavo ispira.
Ali ne mozak.
Dušu.



Najdublja boja.
Staneš ispred nje ko odsečen. Pogled ode iza prepreka, kao da neprestano izmiče. Gledaš.
Plavo je najmanje materijalna boja i u prirodi se uglavnom nalazi kao sačinjena od prozirnosti, nagomilane praznine, vazduha, slobode, kristala, dijamanta...Ona je najhladnija od svih boja, najčistija, izuzme li se potpuna praznina bele boje. Od svih ovih osobina razvili su se i simboli plave.
Jedan predmet, zamislite bilo koji, ako je plav, kao da je odjednom olakšan, manje omeđen, teško utvrđenih ivica...kao da diše.
Bilo koja površina obojena u plavo, prestaje biti dve dimenzije, ona dobija pokret, zvuk, pretapanja. Sve postaje dinamička beskonačnost tog statičkog plavetnila.
Pošto je sama po sebi nematerijalna, ona ima tendenciju da dematerijalizuje sve što se u nju uhvati. I sunce na plavom moru se rasparča...u plavo.
Plavo je boja ptice sreće. Plave ptice, nikad viđene a sasvim bliske. (blue bird iz filma K-pax).
Kada je plava svetla, ona je boja sanjarenja, beba.
Kada potamni, što i jeste u prirodi sa njom samom da bude teška i duboka, onda postaje san. Zvezdano nebo.
Kao polje nerealnog, plava boja sama u sebi razrešava suprotnosti, naizmeničnosti. Ona je i noć i dan.
Plava je neustrašiva.
Neodređena.
Nigde do u samoj sebi. Ona nije sa ovoga sveta.
Plavo upućuje namirnu i uzvišenu večnost, koja je nadljudska.
Kandinski u predasima između slikanja rekao:
"Plavo je istovremeno udaljavanje od čoveka i kretanje usmereno jedino prema njegovom vlastitom centru, koje čoveka ipak privlači beskonačnosti i budi u njemu želju za čistotom i žeđ za natprirodnim."
Plava okolina smiruje i stišava, ali za razliku od zelene ona ne OKREPLJUJE, jer ona nije osvajanje stvarnosti, ona je beg iznad. Zelena je raj zemaljskog odmora, zadovoljna samom sobom, ali plava, ima večnu nadzemaljsku ozbiljnost.
Egipćani su navodno plavu boju smatrali bojom istine.
Istina, smrt i bogovi, pa idu zajedno, pa i nebesko plavetnilo je prag koji čoveka deli od onih koji su s druge strane.
Plavo je materica kroz koju ulazi zlato. Svetlost. Sunca.
Plava boja u kombinaciji sa crvenom ili okerom ukazuje na nadmetanja neba i zemlje.
U pustinji, stepi, zemlja i nebo se hrabro gledaju jedna naspram druge. Oker i Plavo. Komplementarne suprotnosti.
U borbi neba i zemlje plava i bela boja se bore protiv crvene i zelene, što pokazuje i hrišćanska ikonografija, posebno u prikazima borbe Sv. Đorđa.
Plava i bela, nas dižu odavde. Dižu od crvenog, preko zelenog i nose naviše. Simbol oslobođenja duše prema Bogu, tj prema zlatu koje stoji simbolično iza nebeskog plavetnila.
Kada se nebo zarobi na zemlji, dobiju se negativna značenja ove boje.
Kaže se vidim samo plavo, a misli se ne vidim ništa. Osećati se blue...


Eh šta ti je zemlja. Sapinje.
Ono što se sapeti ne može.

Plavo.

PETAK-done
Ne počinji da čitaš zanimljivu knjigu da bi te uspavala posle posla, jer neće.
Kad neće, dočitaj je do kraja.
Ispusti glasno HUH kad je završiš.
Stavi prst na čelo.
Ne pij pivo iz čaše za vino. Ali pij pivo. Bez pene.
Odloži pranje kose za sutra.
Reci ljudima koje voliš: Laku noć!
Zaspi uz Pat Methenija.
I čarapama.
Igraj se telepatije.


SUBOTA-almost done
Stani uz prozor i gledaj maglu.
Čudi se lepoti.
Kupi svež peršun.
Šetaj najdužom putanjom do kuće.
Ne nerviraj se što je euro pao.
Pošalji muziku u foldere koji nose tvoje ime.
Upleti pletenice jednoj mladoj dami.
Budi glasan u omiljenoj kafani.
Budi lud. Ako nisi.
Ne budi nisi.
Igraj se telepatije

NEDELJA-it will be done
Popij prvu kafu u čamcu.
Vozi u pravcu istoka.
Ručaj na vetru.
Ćuti i kad ti se ne ćuti.
Drži zatvorene oči.
Kad otvoriš vidi plavo.
Poseti roditelje.

Igraj se telepatije.


*Crveno-današnji apendix

Vrtim se oko boja. Boja kao colora. Boja kao svetlosti. Boja kao onoga što ne možeš da opereš sa parketa....ali....

...najviše sam se motala u skute samo jedne boje.
Boje.
Bila je i kao mala velika. Bar po pričama onih koji su je znali kao dete.
Doveka je prala veš na bunaru, koristeći kupljenu veš mašinu od strane dece, samo za skladištenje prljavog.
"Ma dok ja to kroz svoje ruke ne propustim, to se ne zabijeli."-govorila je glasno šireći bele čaršafe među mladim šljivama.
Premetala kroz koščate ruke najbolji hleb za ukrasti.
Odbijala da pere suđe deterdžentom "tim pasjim otrovom".
Nikad nikom nije dozvolila da ode iz kuće gladan. ČAK i kada je sit! I svako noćno ustajanje, ona je tumačila slabom večerom.
Brala je koprive bez rukavica. Zeleno je nije peklo.
Ovce je znala po imenu. Svih 63.
Krave nisu htele da daju mleko, nikom osim njoj.
Krišom krstila decu u vreme nekrsta, noseći ih kao bebe na leđima kroz šume i gudure, desetinama kilometara. Bez straha. Bez kazne. Samo sa molitvom koju je izgovarala pred spavanje. Tiho.
Kada sam joj rekla da je učiteljica S. rekla da ne postoji Bog, glasno dobih odgovor iz štale: Reci učiteljici da je seljanka! I to je to! Bez daljih objašnjenja.
Njena Božićna cicvara je uvek bila bistra.
Bila je najbolji pratilac Dinastije u istoriji te serije, iako nije znala da čita. Blejkovu ženu nije zvala Kristl, jer nije mogla da prelomi jezik. Bila je to vrlo jednostavno: Blejkovica.
Bila odličan učitelj letenja: "Poleti srećo moja da doneseš drva, kiša će!"
Svoju decu u svet pratila hrabro. I psovkom. " Ko ga jebe, rano moja, samo ti idi!"
Našla prve pljuge. Ćutala o tome. Pravi saveznik u svemu.
Osmeh sa razdvojenim zubima koji je plenio. Ne silazio sa lica i u najvećoj muci.
Hodala je brzo. Drčno. Uvek pravih leđa, iako je po ceo dan bila savijena. Nad njivom. Detetom. Ovcom. Ručkom. Vešom. Livadom. Patosom. Ali leđa. Domaći zadatak za manekenke!
Kajmak joj je bio specijalnost.
Volela je slatko.
....
Rođena na Blagovesti.
Molila da se rodim na Sv. Arhanđela.
Dala mi ime.
Moja baba Boja.

A nije umela da složi boje :)

Namaži usne crvenim karminom.
Sipaj crveno vino.
Izuj crvene sandale.
Prođi bosa crvenim tepihom.
I znaćeš crveno:)



Boja vatre i krvi, crvena je za mnoge narode prva boja, jer je najdublje povezana sa principom života.
Postoje dve crvene. Jedna je noćna, ženska, a druga je dnevna muška.
Noćna crvena, je crvena centralne zemlje. Ona je ispod zelenila zemlje i crnila blata. Crvena koja ključa. Ona je boja duše, libida i srca. To je boja znanja, ezoteričke spoznaje, zabranjene neupućenima. To je tajna crvena tunika pod plavim plaštevima.

Najveća ambivalentnost crvenog tamne krvi je u tome što je ono uslov života kad je sakriveno, a znači smrt kad je proliveno.
Otuda zabrana koja pogađa žene za vreme menstruacije, jer je u tom simbolizmu, odbačena krv nečista, mrtva. Takve žene je bio zabranjeno dodirivati, a u mnogim društvima su se morale povlačiti da bi se pročistile.
Crveno na dnevnoj svetlosti prelazi u svoj muški polaritet. Postaje muška i solarna boja. Pojavljuje se novo crveno, koje je povazano sa belim i zlatnim, i to je osnovni simbol životne snage, slobode i pobede Erosa. Ono sibolizuje i ratničke sposobnosti. Crveno u Irskoj je prvenstveno ratnička boja, a u keltskom jeziku postoje za nju dve reči. Derg i Ruad. Druid Ruadh R. je u prevodu crven od velikog znanja.
U svetovnom i sakralnom smilsu, crveno je sinonim za mladost, zdravlje, bogatstvo i ljubav. U Crnoj Africi, ukrašavanje tela crvenom bojom povećava životnu moć. Kod američkih indijanaca (crveno rastvoreno u ulju) veruje se da podstiče snagu i budi želju. Premazivanje crvenom bojom u mnogim predanjima i mnogim kulturama donosi lek, neizbežni lek za mnoge bolesti. U Kini i Rusiji u prolećnim svečanostima se često pratio ovaj obred.
Za decu se kaže da su rumena kad su lepa. Tako su govorili i Kelti u Irskoj.
Kao simbol ljubavi koji oslobađa ona postaje Dionisijeva boja.
Crveno je boja alhemijskog kamena mudraca, kamena koji nosi znak sunca.
Sa Božanskom crvenom, simbolizam plamena preuzima prvenstvo nad simbolizmom krvi. U većini evropskih i azijskih legendi duh vatre se pojavljuje obučen u crveno ili sa crvenom kapicom. Plameno crvena boja nije samo simbol žarke ljubavi, nego i boja ratne zastave i osvajanja. Mars je Veneru oteo Vulkanu. Ratnici i osvajači se kite crvenim i žele zadržati pravo na isključivo purpurnu boju.
Kad je nekonstrolisano, crveno postaje opasno kao nekotrolisani instikt moći, vodi egoizmu, mržnji, slepoj strasti, paklenoj ljubavi. Mefistofel nosi crveni ogrtač knezova pakla, dok kardinali nose crveni ogrtač knezova crkve.
Nema naroda koji nije svaki na svoj način izgradio ambivalentnost prema crvenoj boji iz koje proizilazi i njena moć i njena arhetipska vrednost, a veoma je bliska zmiji. Kako?
Reč čeljust (kojom se u heraldici označava crvena boja) izvrsno sažima ovu ambivalentnost. Čeljust je u isti mah i agresivna i proždrljiva, i muška i ženska, jer i grize i guta. Predstavlja sa svojom ambivalencijom nedovoljno izgrađen libido. Često s toga u snovima proganja decu.
Na dalekom istoku, crveno je delovanje, žestina, težnja za širenjem, to je boja ražda.
Boja vatre i boja suše.
Boja feničana. Purpurno crvena.
Na dalekom istoku, crveno ukazuje na žestinu, akciju, delovanje, strast. Boja širenja. Boja radža.
U Japanu crveno (Aka), nose isključivo žene. Simbol iskrenosti i sreće. Označava jug, sklad i otvorenost. Da bi poželeli sreću nekome, boje pirinač u crveno.

I ne prelazite na crveno :)

Ovaj post posebno posvećujem jednoj crvenoj.

PETAK
Pre pijenja jedi. Slan sir i masline dodaj u toku. I vode.
Ne mešaj komovicu i dunju.
Ne probavaj prijateljsku krušku da vidiš kakva je.
Ukradi dve čaše.
Ne šminkaj se.
Ne želi da sediš svircima na ramenima.

SUBOTA
Obuj udobne cipele u kojima se fino hoda.
Upoznaj nečiji smisao. Iskrenim pitanjima.
Razumi.
Nauči jedno dete da se leti.
Raširenih ruku.
Drugo uspavaj.
Pričaj smisleno o besmislenim stvarima.
Besmisleno o smislenim.
Ne misli na kišu. I neće pasti.
Mešaj eurokrem i džem kad jedeš palačinke. Dobro je.
Odvezi se u očekivanja bez očekivanja.
Sedi na podu. Bos.
Uživaj u evociranjima lepih stvari.
Na bolne i plači.
Dočekaj izlazak sunca.

NEDELJA
Dozvoli da te drugi nahrane. Sjajnim omletom.
Ne klimaj glavom kad ne misliš da da da.
Jebeno ćuti kad nemaš šta pametno da kažeš.
Govori kad je iskreno.
Dograbi se kiseonika i vetra.
I sveže ceđenog soka i pogleda u prazno.
Ne loži se na sLOŽeno.
Složi se.
Vozi se na vetru.
Ponesi kacigu.
Čitaj.

Moj prijatelj. Sabrat. Pisao recenziju za sliku.
Najdrazi upliv ikad, u boje kojima stvaram.
Prilazem i sliku na koju je recenzija napisana.



Istraživačka stanica
«SALAXIA 06»
Centar za Umetnost i Nekretnine

Datum: 15.349.02.

PREDMET: Pogled na Ostrvo (vodič za kupce)


1. Uvod

Pred Vam je nekretnina «Ostrvo». Gledate objekat sa satelita XCR23. Ovaj umetnički prikaz Eto Tako – X, učinjen je sa podmorske dubine od 753 metrusa, 2.124 metrusa ispod površine vode.
Zahvaljujemo porodici Tako (Planeta Zemlja) na podršci i mogućnosti da sagledamo ovu nekretninu iz specifičnog ugla...

2. Sa naše leve i desne strane

Obejekat se nalazi na dubini od 2.512 do 2.999 metrusa ispod vode.
Ostrvo je udaljeno od prestonice Zemlje 2 «Srce 2» tačno dva godusa. Nisu registrovani pokretni objekti u bližoj okolini Ostrva u slobodnom prostoru, ali se ni ne isključuju...
Preliminarna istraživanja i ipak površna ispitivanja Ostrva i Autora otkrila su mnoštvo, za sada tek delimično analiziranih, nepokretnih objekata u okolini, na bliskoj i istoj podmorskoj dubini.
Prostorom dominiraju tri glavne tačke:
- kuća
- selo
- nebo

2.1. Kuća

Kuća je prilepljena za Ostvro sa centralne leve strane objekta, tačno na sredini, pa dva prsta ispod. Deo istraživačkog tima «Salaxia 06» sumnja da je reč o živom biću na osnovu skladnog, ritmičnog pomeranja u pravcu: skupljanje – širenje i neobjašnjivih burnih reakcija na pojavu nenajavljene svetlosti. Za sada nisu primećeni eventualni svesni stanovnici ovog objekta, mada se ni ne isključuje njihovo prisustvo.
Iako je na prvi pogled reč o kakvom satelitu, kuća ne menja položaj u odnosu na centralni pogled na Ostrvo. Nije poznato da li kuća ima sopstveni pogon, odnosno da li je moguće da će kuća vremenom menjati položaj. Deluju čvrsto prilepljeni...
Bez obzira na očiglednu nesrazmeru, kuća nekom tečnošću puni ostrvo, što emituje specifične plavičaste nijanse vidljive sa naše leve strane. Kakva je biološka funkcija te tečnosti koja dolazi bez ikakvih vidljivih provodnika – nije poznato!?
Ostrvo na kuću reaguje anahrono i nepredvidivo. Nekad emituje umilne harmonične tonove, nalik pesmi kitova u plavocrnoj dubini, da bi nekoliko mikrogodusa potom počelo da «krči» puštajući zvuk najbliži mešavini lomljave stakla u slanoj vodi i udarca drvenim čekićem o potopljeni živi vrbin panj.
Kuća je 12. 348 puta manja od Ostrva, ali je sasvim skladna i samerena. Sumnjičavost prema živim bićima, u drugom delu istraživačkog tima, izaziva činjenica da odžak, koji dominira iznad centralnog dela kuće, nikad za posmatrano vreme, nije bio u funkciji. Čemu li služi...?
Boje kuće su najpromenljeviji deo objekta. Menjaju se brzinom svetlosti i ne možemo reći koja je realna boja kuće, da li je u skladu sa ukupnim izgledom Ostrva, čak ni da li je reč o suštinski svetlom ili tamnom prikazu, ali kada je svetla, ona je svetla, a kada je tamna, ona je tamna... Nije registrovana iga senki niti u jednom momentu.
Nisu poznate funkcije kuće, ali istraživački tim veruje da je kuća osnov postojanja Ostrva. Kako – jebem li ga...
Kupujući Ostrvo – kuća je gratis i pada na odgovornost i brigu novog vlasnika. Zbog mnogih trenutnih nepoznanica, oslobođena je plaćanja pripadajućih poreza i carina.


2.2. Selo

Dok je kuća jedna i veoma promenljena, selo (zapravo sela) je neformalna i haotična asocijacija grupa statičkih i krajnje različitih objekata.
Ne zna se tačan broj sela koji dodiruju Ostrvo sa donje strane pogleda, počevši od 12-tog do 75-tog ugla svetlosne polumeracije.
Nisu vidljivi tragovi o nestalim selima, ali se ne zna ni kada će sledeće nastati.
Mada nema vizuelizacije prolaznika, sela su itekako živa.
Ima sela koji su izgrađena kao scenografija za neku lutkarsku predstavu, do stambenih zajednica koja izlgledaju kao da će za samo dva drigagodusa primiti prvu bombu katastrofalnog rata koji se nije mogao izbeći.

S obzirom na nemerljivost sela uobičajenim parametrima i činjenice da svako ima svoj rat, kupovina Ostrva je oslobođena transakcije u paketu i shodno tome, nije opterećena eventualnim dadžbinama. Drugim rečima, imate sledeći izbor:
- da uopšte ne kupite selo,
- da kupite samo jedno selo ili deo sela,
- da kupite dva ili više sela,
- da kupite sva sela, rizikujući da se od momenta potpisivanja ugovora do stupanja u posed nekretnine, pojavi x novih neželjenih sela, ma kako vam se dopala.

2.3. Nebo

Nebo je jedno, isto kao i naše, nalazi se gore, ne kreće se i nije za prodaju.
Sa svih drugih strana, uključujući posebno celu desnu stranu – nalazi se praznina, ali ne ona praznina koja zna da te povuče – nego baš praznina.

3. O Ostrvu

Ostrvo je uistinu, veoma malo. Ne bi trebalo da vas zavara veličina Eto Tako doživljaja, niti dubina njenih nestalnih misli i osećanja.
(Vaša su sigurno veoma stabilna, zar ne?)
Zazuma površinu tek njenog srca. Čak je i lokalna infrastruktura projektovana u tom obliku. (Ali s obzirom na činjenicu da je to ipak samo Eto Tako srce, a ne neko drugo srce, ma koliko slično bilo, strogo su napušeni svi članovi ekspedicije koji su hteli da predlože da Ostrvo promeni ime u Srce.)

Autor i Destruktor Ostrva je Eto Tako – X. Nemojte da vas navuče njena zavodljiva skromnost, kada pokuša da se vadi na ovo i ono, ovog i onog, ovu i onu... Sve je to sama zamesila i delim vaše mišljenje – sram je bilo, ne samo zbog Ostrva...

Šta je htela sa Ostrvom, nikad nećemo saznati.

A imali bi par pitanja...

Zašto je Ostrvo gradila, pa ga potom potopila?
Da li je Ostrvo projektovano za život ili samo zato da bi bilo potpoljeno?
Da li je na Ostrvu uopšte ikad bilo života i ako jeste koliko je to trajalo i šta se desilo...?
Da li je njena potreba za stvaranjem bila motivisana ljubavlju ili osvetom?
Da li je njena potreba za rušenjem bila motivisana ljubavlju ili osvetom?
Kako izgledaju stanovnici Ostrva i šta se sa njima desilo posle porinuća, čak i ako ih nikad nije ni bilo?
Kako je izgledao taj nesumnjivo strogi Ostrvski red čiji je ona, a ko bi drugi, suvereni autor (a kao ne voli kruta pravila?)
Kako Ostrvo uopšte izgleda u ovom trenutku zarobljenog vremena ispod debelih vodenih prekrivača koji se kreću pred vašim očima?
Zašto vas pogled na Ostrvo vuče na «ljubav», kad se ne vidi ni nagoveštaj...?
Čime se stizalo, a čime danas na Ostrvo?
Kakva je veza između kuće, sela i Ostrva?
I gde sam tu ja ? – zapitaćete se svakog dana ćak iako samo prođete pored prikaza ne usmeravajući pogled ka Ostvu.

Eto Tako ovim prikazom pokušava da nam ne kaže sledeće:

- pod A: ipak julnevernou – ostrvo prikazuje upravo vas koji ste objekat njene ljubavi, vas koje je milovala, pa potom udavila. I nikad nećete saznati koliko vas voli, a ljubav postoji, umetnost je sporna

- pod B: samoća je slepa, ne zato što usamljen čovek ne vidi dobro, nego zato što je svet usamljenosti loše vidljiv i loše ga je videti

- život je stvaralaštvo, a stvaralaštvo istraživanje,a gde ćeš veći izazov od Ostrva

- uvek i u svakom momentu imaj osećaj za meru i ravnotežu, a ako ti se i omakne, ne sekiraj se previše, biće sve ok

- ako ti slučajno i padne na pamet da povrediš druge ili sebe, a ti nemoj, bolje napravi, pa potopi jedno ostrvo.

Zato je Ostrvo i ljubav, i izazov, i istraživanje i pronalazak, zato je i svetlo i tamno u istoj boji i bliskim nijansama, zato je i pusto i haotično, zato je i za prodaju i neprocenjivo, zato je i tvoje, i moje, zato je i gore i dole, i levo i desno, svuda oko nas, i pre, i sada, i posle...

A sada da pređemo na posao.
USLOVI PLAĆANJA: Ja tebi ovo, ti meni – ... kako hoćeš.



NAPOMENA: Sveže obojeno! Čuvaj se...

-Šta ćeš da budeš kada porasteš, upitao je Veliki čovek malog čoveka.
-Drvo.
-A što drvo, zapita Veliki čovek.
-Zato što drvo ima veliku glavu, u glavi ljuljašku, puno ruku da pravi hlad i zeleno je, odgovori mali čovek, sedeći na zelenoj travi.
...
Zelene zveckave narukvice. Čuje se caka caka caka caka, dok ovo kuckam.
Zelene mokasine na nogama.
Zelena ešarpa. Nekada ogrtač, često marama, leti suknja, u ludilu betmenov plašt, a s vremena na vreme i komad neba ispod kog pravim šator nogama.
Zelena kožna narukvica na desnoj ruci. Intimna.
Zeleni tkani prekrivač za krevet.
Zelena karirana šolja.
Zeleno.
Volim.
...
Opravdana je sestrina rečenica.
"Kako ti se jebeno i neće sve slagati, kada je SVE ZELENO"!
...


Zeleno je jednako udaljeno od plavog neba i podzemnog crvenog. Ta srednja umirujuća veličina, posrednik između toplog i hladnog, visokog i niskog je ljudska boja. Svakog proleća, zemlja na sebe obavije novo ruho koje vraća nadu da će ta ista zemlja opet da nas hrani.
Zeleno je boja biljnog carstva koje se iznova potvrđuje, boja obnavljanja i pročišćenja, buđenja života.
Višnu se prikazuje u obliku kornjače zelenog lica.
Zeleno je boja voda, kao što je crveno boja vatre.
Zeleno je boja groma. U kini odgovara trigramu Čen koji označava pokretanje/pokrenutost ali i grmljavinu. Odgovara elementu drvetu.
Zeleno je boja nade, dugovečnosti-ali i boja kiseline!!! Opasno s zelenim :)
U kineskoj misli to je jang. Jin je muško, impulsivno i crveno. Jang je žensko i zeleno.
Na sivoj skali, zauzimaju istu vrednost crne. Ista siva. I muška i ženska. Divno li je :)
Nasuprot istoku, naša društva koja se temelje na kultu muškog principa, uvek su davala prednost muškoj, crvenoj, stvaranju.
Ceo edipov kompleks je obojen. Jer. Čovek i sin i ljubavnik, na kraju divlje jurnjave se vraća u svoju OAZU. Iz toga mnogo terapeutika zelene boje. Od srednjeg veka to je boja lekara, jer su tada upotrebljavali za lečenje bilje.
Zeleno je za hrišćane boja nade. Ali u islamu je to boja znamenja i spasenja. Zaključak je vrlo jednostavan. Ti narodi su živeli/žive u delovima sveta okruženi crvenim paklom pustinje, pa se najveće blago kontempliralo u zelenu boju.
Zelena kao boja koja donosi dobro, je green pastures, zeleni raj dečijih ljubavi.
Zelena Erin, pre nego što je postalo ime Irske, bilo je ime ostrva srećnih u keltskom svetu.
Zeleno poseduje i tamnu moć. To je boja Lucifera pre pada.
Zeleno je boja mudrih Minervinih očiju koje u srednjem veku postaje simbol bezumlja i znamenje ludih.
Sotona, na vitražu u katedrali u Chartres, prikazan je zelene kože i zelenih očiju.
Zeleni su marsovci :)
U orfičkoj tradiciji, zelena je svetlost duha, koji je na početku vremena oplodio iskonske vode koje je do tada obavijala tama.
U svetu alhemičara, svetlost zelenog smaragda dopire do najvećih tajni.
U svim ezoterijama, vitalni princip, kao najveća tajna nad tajnama se prikazuje/pojavljuje kao duboka krv u zelenoj posudi.
To je i Gral, smaragdna ili kristalna zelena posuda, u kojoj je krv otelovljenog Boga, gde se sjedinjuje ljubav i žrtva.
Zeleno obuhvata. Ono je posuda, žena.
Jezik simbola, kao i ZELENI JEZIK ne može se naučiti. On se otkriva svaki dan.
8. juna 1888. godine Van Gogh će napisati:
Nastojim da crvenom i zelenom bojom izrazim zastrašujuće čovekove strasti.

Zajedničko Svetom Jovanu Krstitelju, astečkom svešteniku i Van Goghu, zajedničko je jedno.
Nadahnutost.
ZELENIM.
...
Taj mali čovek i dalje hoće da bude drvo. Samo ga više veliki čovek ne pita ništa.

...

Preporučujem uz zeleni čaj, slušanje Al di Meole i albuma Orange and Blue. Slaže se :)

Jebeš slikanje! Jebeš umetnost...jebeš sve to zajedno na gomili, sa sve kantom benzina da se stvaralački Eros ne bi predomislio!

E ima i toga. Kad se radi. A ne ide. I to sve naglas!

Dim od cigare mi ide u nazad. Žmirkam. Popravljam svoju dioptriju temeljno. Čika oftamolog mora da već odavno ima napade nedostajanja "mojih pogleda u/na/pod svet". Čkiljim u belo. U ono belo u prethodnom postu. Nedokučiva mi ta lepota sad. Nesavladiva ta putenost ispred koje stojim.
Ko žena se pružilo ono platno. Pustilo se. Nemo. Ni slike ni tona.

...

Slika bi trebala da je muškog roda. Makar danas.
Slik.
Otpor. Negacija. Ratnička energija spojena u tkanje. Jer borba mora da oznoji.
Danas joj ne mogu ništa. Dala se. Podilazi mi. Četka klizi ko laž. U toj lakoći sve rečeno ode sa viškom emulzije. Tipično gravitacijski. Na dole. Ni tragovi slivanja nisu nešto rečiti. Čist nadrealizam bez osmeha. Apstrakcija bez geometrije.
...
"Volim način na koji ti radiš, ta velika platna koja cure, kao kad kuvaš ručak na brzinu. Od njih mi ide voda na usta".
...

Creativity is allowing yourself to make mistakes.
Art is knowing which ones to keep.

Pre posta jedna mala anegdota.

Čas estetike. Tajac. Ulazi profa koga najavljuju kao Konana. Ratnika. Jedan je od onih koji kada vas pogledaju, direktno prolaze kroz glavu i osetite završetak tog streljačkog pogleda na potiljku. Kao da je usput iskrenirao svu onu sivu neoblikovanu masetinu u lobanji. Da se smrzneš? O daaaa.
Seda. Ne govori. Gleda. Ustaje. Hoda. Lagano. I dalje gleda. Potiljak po potiljak.
I odjednom. Vrlo odmereno i glasno:
- Šta je ne belo?
Tajac. Ućutani potiljci još više ućutani. Uzvrpoljeni.
- Pitao sam, šta je ne belo?!!!
Svi potiljci poslušno i u horu:
- CRNO!
Tajac. Hoda. Odmahuje razočarano glavom. Gleda kroz prozor. Naglim ratničkim pokretom se okreće obuhvatajući sve potiljke odjednom u onom svom sken-pogledu i prodera se:
- Serem vam se na zapadnu dijalektiku! Dok god budete gledali svet ili-ili umetnost će propadati!
A može biti bilo šta. Stolica. Zeleno. Mačka. Govno. Lubenica. Sve što je NE BELO!!!
....


Bela "boja" na kraju hromatske skale. Ko i crna. Pošto je ona apsolutna boja, nema drugih varijacija osim sjaja. Može biti teška, gusta, matirana i zagušena, a može biti laka, sjajna i savršena. Ona označava i ODSUTNOST ali i SKUP boja. Sa takvom osobinom, ona se nalazi i na početku ali i na kraju ovog divnog dnevnog i vidljivog sveta. I jutro i noć.

Belo-candidus, je boja kandidata. Onoga koji menja status. U nečemu. Venčanice i inicijacije, znate o čemu pričam :)

Pri određivanju glavnih strana sveta većina naroda je istoku pripisala belo. Ali i zapadu. Dve glavne tačke, gde se sunce rađa i umire. U oba slučaja granica. Ali belo je i boja prolaza. Prelaza. Iz tačke A u tačku B. Iz starog stanja u novo stanje. Boja obreda prema klasičnoj šemi svake inicijacije. Smrt i novo rođenje.

Sav simbolizam bele boje, kao i svih boja uopšte nastao je naravno posmatranjem, i tako utkan u sve filozofske i religijske sisteme. Slikar Kandinski (kome je boja bila više od estetike) rekao:
"Bela boja, koju često smatramo ne-bojom, je simbol jednog sveta gde su sve boje, kao svojstva materijalnih suprotnosti, iščezle. Belo deluje na našu dušu kao apsolutna tišina. Ta tišina nije smrt, ona je prepuna živih mogućnosti. To je jedno ništa puno mladalačke radosti ili bolje rečeno, jedno ništa pre svakog rođenja, pre svakog početka."

Simbolički, da bi se rodilo, nešto umire, te je stoga bela boja i dalje u dosta delova sveta, boja smrti, ali ne u negativnom kontekstu kraja, nego ponovnog rođenja.

Bela ima i tešku demonsku narav. Ko bi rekao.
To je boja mrtvačkog plašta. Boja sablasti i svih utvara. To je boja, tj odsutnost boje patuljka Oberona, kralja Alba i Elfa. To je boja duhova. Zbog toga je prvi beli čovek u Bantu plemenima bio prozvan Nango-kon, što u prevodu znači albinos fantom.

Belo nije boja zore, nego boja svitanja. Trenutak potpune praznine između noći i dana. Naboj mogućnosti. Sve u ničemu.
Belo je boja hrane. Mleka. Belog lotosa ili ljiljana, koji su takođe simboli postanka i buđenja.

Većina pozitivne simbolike vezano za belu boju potiče od fenomena inicijacija. U doba ranog hrišćanstva, krštenje se nazivalo prosvetljenjem. Prema rečima Pseudo-Dionisija, svaki hrišćanin je ulazio tada u pravi život, oblačeći na sebe odeću SJAJNE beline.

Kao sunčeva boja, belo postaje simbol dnevne svetlosti i svesti, stvarnosti. Ta bela se približava zlatnoj, a to objašnjava spajanje te dve boje na vatikanskoj zastavi, kojom se potvrđuje vlast hrišćanskog Boga na zemlji.

Kod Kelta, belo je boja sveštenika. Druidi su u belom. Jedino je još kralj imao pravo na belu odeću. Na galskom jeziku VINDOS je značio beo i lep. U Japanu beli oreol i beli lotos je spoznaja Bude.

Noć je simbolički bela. Ali kao hladna boja meseca. Žene. Srebra. Odmora. Pasivnog.
Rodiće se kao sjajna, dnevna, sunčeva i muška svetlost.

...


I kada vam kažu: Šta me gledaš belo, shvatite to kao kompliment :)


Za pisanje posta pomoglo googlanje kao i uvek, i raznorazne debele knjige na policama. Hvala im! :)

Prkosno i hrabro je spakovala svoje kofere. Moja sadruga. Sabrat. Saputnik. Sasvašta.
40 kila prtljaga koliko može da ponese, ode danas sa njom nemerljivom. Dva sata unapred.
Prethodne dane smo provele vagajući čizme, mleka za telo, maskare...i prosto je neverovatno koliko je šminka teška.
Knjige nismo stavljale na kantar. Ni muziku. Ni štošta što se ne meri. To nevagano spakovasmo sinoć uz džin.
...
Ne znam mnogo o Moskvi. Ni votku ne pijem.
Ali znam da će videti boje. Voli ih.
Boje ikona carske rusije.
Boje izgradnje i propasti mnogih ideologija.
Boje Maljeviča.
Boje snega.
...





Vidimo se gospođice SA.

Inspirisao me jedan brodić tekstom Gde žive kreativni, da pitam, gde rade TI/MI/ONI?
Ne mogu sebe samu da turim u taj koš. Hop, aj u kreativne. To ti ga dodele, kao i ostale simular epitete: kreten, idiot, interdisciplinarna budala i sl. Dodele ti i one nonsimular: simpatičan, nosat, gluv ko top (modernije je selektivno gluv), krivonog, čupav, što cenim, nema baš mnogo veze sa onim kreativnim košem.
Elem.

Okruženje, prava Italija. Ne ona lepa lepa Italija (kreativni znaju o kom šmeku pričam), nego ona TV italija. Svetlice, šljokice, sise, opet sise, oh ima i dupeta, staklo, providni lift u kom se svako dovati ogledala i ceđenja bubuljica, cipele koje ne znam da li pre da pripišem skijaškim trendovima ili da ne pripisujem trendovima uopšte. Cveće-pa liči na cveće. Veštačko. Hm. Mislim da nije. Neproverljivo je sa petog sprata dok visi onako oklembešeno sa nekih hi-eloksirano-aluminijumskih gelendera. Grupacija nekih čudnih firmi, nekih čudnih usluga i zanimanja. Nemaš pojma o čemu se radi ali liči na Man in black. Parfemi koncetrisani po liftovima. Od jutra. Izmešani kako su grupacije kravataša pristizale. Kažem vam, Italija u svom najgorem i najmonstruoznijem kich izdanju.
To što su wc šolje zajedničkih super opremljenih toaleta, malo malo pa zapušene, e to već kažu: nije do nas! Stara boljka ove zemlje. Evo tebi sad loptica pa se igraj. Dok ti to govore, prećutano saopštavaju: Šta serete koji kurac! To je enterijer, a ne govnoodvod! Ovo je bogme govnozadržaj. Ali, slaže se rasveta. I kvake.
Isto tako nema veze što centralna ventilacija verovatno ispušta taj isto-zadržani miris. Mora da su prespojili, da o istom trošku ono što ti je izašlo iz dupeta, dođe u glavu. Misle oni na nas, nema šta. Neimari pravi. Eloksirani.

U svom tom blještavilu, mala grupacija nonsimular primeraka, u convers patikama, prolazi neprimećeno, koristi stepenište i uredno se javlja portiru. I upada u koš!
Kreativnih.

Ne zna se.

Izostaviš subotu veče kao kolektivnu zabavu.
Kao vikend moralni pad.
Kao mogućnost da te kič upozori po kojim ulicama gaziš.
Kao loša držanja devojčica.
Kao glasna sazrevanja dečaka.
Kao konobare koji pamte maksimalno porudžbinu jednog stola.
Kao nemanje parking mesta.
Izostaviš.

Dobiješ zvona i nedelju. Nedelju i novine. Novine i terasu. Terasu i jutro. Jutro i sunce. Sunce i veš. Veš i miris. Miris i ručak. Ručak i prijatelje. Prijatelje i smeh. Smeh i glasno. Glasno i muzika. Muzika i jazz. Jazz i knjiga. Knjiga i Pirandelo. Pirandelo i fotelja. Fotelja i bose noge. Bose noge i sečenje noktiju. Sečenje noktiju i lakiranje. Lakiranje i slikanje. Slikanje i boje. Boje i pijaca. Pijaca i šetnja. Šetnja i disanje. Disanje i duboko. Duboko i misao. Misao i mir. Mir i tišina. Tišina i film. Film i Felini. Felini i poslepodne. Poslepodne i ja.
Dobiješ.

Crna kafa.U žuto narandžastoj šolji. Na žutom stolu.
Beli kajak. Prošao Dunavom.
Zelene pantalone zauzdale golotinju.
Crveni paradajz prošaran belim sirom i zelenim peršunom. Utolio glad.
Plavo ćebe. Oprano.
Crna flaša vina sa bordo etiketom. Na zelenom stolu. Od sinoć. Prazna. Uklonjena kao dokaz.
Plavo bela krpa. Slučajno u vidnom polju. Ne služi ničemu.
Crno belo sivi album Anouar Brahema skinut sa krem police.
Pušten u crnom playeru.

Svira purpurno.