MIRISI TUGE
slika: digital art
Još ti pišem i čekam,
da tvoja tišina progovori,
usamljen razbijam ovo trulo vreme
i tako tih negujem misli jedinom željom
u koju i povređen verujem,
još osećam i borim se
sa spostvenim uzdahom
što sam ponovo dozvolio,
da budem zgazen i odbačen
od nekog trajanja
u koje sam se kleo.
Usamljen u sobi vremena
vajam tvoj lik i svaku crtu
naše sreće pažljivo iscrtavam,
na svaku liniju dodajem uzdah
kao tačku na kraju svake ispisane misli.
Tražim onu vedrinu
što je osmeh pojela onog dana
kada je i treptaj postao težak,
razvlačim vreme boreći se protiv zaborava,
ugušen sačinjavam tvoje biće
od onoga što mi je ostalo,
a vreme prolazi,
guta i briše moje osmehe.
Nečujno prolazim pored sreće
koja stoji zaglavljena između dodira,
samo je ona bila stvarna
u svakom trenu koji sam živeo,
ali je krila mirise tuge svaki put
kada si se nadala,
da večnost nema svoj kraj.
...milica.v
VOZOVI
slika: digital art
Uvek povređen tražim neki odgovor
na sebi postavljeno bezbroj pitanja
i kao krivac osećam se krivim
pa ništa od odgovora ne nalazim.
Vrtim se u začaranom krugu svog bola
i samo iscedim suze
kao žal da moglo je
bolje, drugačije i lepše.
Bez jasne reči prihvatih neku tisšinu
na koju moram da se naviknem,
bez pitanja kako mi je u njoj,
a naučen da volim i da postojim
kao svetlo na kraju tunela,
polako se gasim bez reči utehe.
Nestajem u vidu magle,
pristajem na poraz,
iako to nisam želeo
i slomljen na obećano
tražim izlaz iz večitog sivila.
Pun grehova,
opet želim i borim se
za jedan osmeh,
da obučem prividnu radost
i odložim kraj
za neki lakši trenutak.
Verovao sam da vrednost negde postoji
kao trag za korak napred,
sa mislima dočekivao svaki novi dan,
da neko čeka na moje dodire poput svile.
Previše snova sam snivao,
tuđih i nedodirljivih i nisam osećao,
da su svi snovi tako daleki
kao vozovi koji odlaze sa putnicima.
koji boluju i putuju u jednim smeru,
smeru prema istini da kraj postoji.
...milica.v
ZA DVOJE
slika: digital art
Neću dozvoliti da ovi tragovi bola ikada izblede,
nestanu iz mojih očiju senke što me bude,
još uvek uplovim u osmeh nadanja,
da će sve biti kao ranije
kao pesma u kojoj čuvam dodire vremena za dvoje.
Neću pustiti suzama da zasuše i stanu
ne mogu iskrenost da ubijem i izbrišem
sve reči kojima sam živeo svaki dan novi uzdah,
još uvek negde sanjam da postojim
u večnu tajnu uvijen zbog grehova punih istine.
Neću moći da gazim dalje, slomljen i povređen
podignute glave čekajući zaborav
koji se ne da dotaći,izmice i ne postoji,
još uvek gledam kroz daljinu
gde je sve bilo u očima drugačije, stvarno
kao sjaj koji traje u jednoj sreći neprolaznoj.
Neću nikada reći drugima
da si bila sva moja bol neizrečena,
moja muzika za radost koju nisam doslušao,
ostala si jedino shvaćena dok plivaš tišinom,
usamljena, bez reči u bolu za dvoje.
...milica.v
LAŽNA ISTINA
slika: digital art
Možda je neko tako daleko srećan,
možda je neko tako blizu pun bola,
ja to ne prepoznajem,
jer moje lice je moje lice
ne živim tuđi bol niti tuđu sreću,
živim od svojih osećanja daleko od svih
u sebi napušten i sam.
Zivim svoj poraz za svoje dane,
u tišini koja je preglasna za svu tugu
što u meni navire i prelazi
moje mere izdržljivosti u duši.
Sve je tako prazno u pogledu,
pusto kao daljina koraku teška,
ali opet živim u nadi koja se budi
u nekom dalekom suncu
izmišljena samo za ovu tišinu
u kojoj tonem, tonem na dno,
a možda je u ovom vremenu ljubavi i bola
sve postalo lažna istina za verovanje.
...milica.v
TRAG SREĆE
slika: digital art
Malo mi je trebalo
da srečan budem,
jedan tren i mrva ljubavi,
da mi osmeh sija
kao ogledalo
i oči u radosti trepte,
malo mi je trebalo,
da dosegnem mislima
tako daleko,
lepa reč i nežnost treperava.
Sve je tako malo
u zrnu sreće,
a mnogo u bolu
što stoji, traži i sluti,
da zauvek je negde
u beskonaćnosti ostao
tvoj osmeh urezan i neizbrisiv.
Tvoja svaka reč
još odzvanja u mojim mislima,
očekujem i još čekam,
da vrati se sjaj
iz tvojih ociju,
da me dodirne nežno
po licu i kosi.
Malo mi je trebalo,
da osetim sreću,
da živim na tvom dlanu
onu večnost
koju smo zajedno ćutali.
Nekuda se prosu i rasprši
na sve strane
naše vreme istine,
da mogli smo
korak dalje uzeti od sreće,
tako malo je trebalo
za naše osmehe
koje smo uvek razumeli.
...milica.v
