MIRISI TUGE
slika: digital art
Još ti pišem i čekam,
da tvoja tišina progovori,
usamljen razbijam ovo trulo vreme
i tako tih negujem misli jedinom željom
u koju i povređen verujem,
još osećam i borim se
sa spostvenim uzdahom
što sam ponovo dozvolio,
da budem zgazen i odbačen
od nekog trajanja
u koje sam se kleo.
Usamljen u sobi vremena
vajam tvoj lik i svaku crtu
naše sreće pažljivo iscrtavam,
na svaku liniju dodajem uzdah
kao tačku na kraju svake ispisane misli.
Tražim onu vedrinu
što je osmeh pojela onog dana
kada je i treptaj postao težak,
razvlačim vreme boreći se protiv zaborava,
ugušen sačinjavam tvoje biće
od onoga što mi je ostalo,
a vreme prolazi,
guta i briše moje osmehe.
Nečujno prolazim pored sreće
koja stoji zaglavljena između dodira,
samo je ona bila stvarna
u svakom trenu koji sam živeo,
ali je krila mirise tuge svaki put
kada si se nadala,
da večnost nema svoj kraj.
...milica.v
