ČEKAM TE
slika: digital art
Čekaću te,
dok me starost ne pobedi,
lice mi nabora,
kosa ne osedi,
ruke ne ogrube.
Tamo u tišini
gde sam prvi put
osetio bljesak
iz tvojih očiju
i ova tišina
ima svoje zvuke.
Slušam je,
tako je umilna
i puna tvoga glasa.
Znam da nećes doći,
a ja čekam te
na našem uglu
gde sam prvi put
prodao dušu
za tvoje korake.
Ispisah večnost
od tvojih dodira,
što misli mi
kidaju i ranjavaju,
čekaću, a znam ...
da nećes doći.
Ti znaš.
Milica.v
TVOJ
slika: digital art
Želim da ti olakšam,
zato ti kažem da manje misliš
ne volim kada si tužna
ne volim tvoju suzu
pogotovo zbog mene.
Boli me to,
mislim da me to boli više,
nego što mi nedostaješ,
više i od toga što se nekada
osećam usamljeno.
Želim zajedno zauvek,
ja sam tvoj,
rekao sam ti hiljadu reči,
a i da sam prećutao,
svaku bi opet razumela,
imala si čudna shvatanja
i bila tako tiha kao muzika
...milica.v
IZA ZATVORENIH VRATA
slika: digital art
Ostavih dušu
u grumenu ljubavi zamotanu,
u plastu svetlost,
da njene ruke
nežno dodiruju.
Protezah se posteljom
utapajući u oči
poslednji uzdah umora
što morala je otići.
Iza zatvorenih vrata sudbine
izazvah suzu da potekne,
prepuklo srce utisnuh
u ogledalo pored osmeha
koji je krasi.
Živeo u trenu
predan mirisu njene kose
znajući da vreme
otkucava prolaznost.
Na mojim usnama
zaćuta šapat
što joj po koži prosipah.
Donela je svetlost u očima
kao svitanje što rosu miluje,
razbacala drhtaje
po mojim snovima,
ušetala na vrhovima prstiju
kroz sobu večnosti.
Ne okrećući se pratila vreme,
korak po korak
u neki novi san
nečujno kosu rasplela
i kao kraljica u ledeni svet
vratila sate svoje.
Samo sam gledao tragove,
nemoćan i nem,
...tu, iza zatvorenih vrata.
...milica.v
HILJADU PITANJA
slika: digital art
Ponekad tražim
mrvu realnosti
u ovom nerealnom
sistemu mojih misli,
ostavljam za sobom
hiljadu pitanja,
ali odgovore ne nalazim.
U začaranom krugu
uzimam drugo mesto
pa u svojoj tišini
pritiskam bol.
Mali je svemir,
da preuzme moje reči
i olakša misli.
U čijoj igri,
da utisnem ovaj žig
što me peče
i duboko boli
ostavljajući ranu otvorenu?
Posmatram vreme
koje pored mene trči,
poturam se,
da me okrzne
i slučajno gurne u ambis
gde mesta ima
samo za mene,
da obučem tamu
i olakšam svoja jutra
puna čežnje.
Možda je smisao
u ćutnji začela neku nadu,
možda su moji snovi
samo zabluda
za jedan osmeh.
Opet tragam
za nekom molbom,
da isparam glas
u jedno ime koje dozivam.
Dan, tako je dug
za ovu bol
što okom teče
jako je mali,
treba mi mir,
da sklopim oči.
...milica.v
ŽIVOT MOJ
slika: digital art
Jutrima se budim
umoran od snova
i prevelikih želja
koje trljah kroz dlanove
bojeći se da ćeš otići.
Slamali su me strahovi
koje sam skrivao
u svakom dodiru
svilenih prstiju
moleći vreme,
da u trenu stane.
Voleo sam njene
užarene poglede
boreći se drhtaj,
da ne izgubim.
Svaki put dok je odlazila
živeo sam tišinu
i more neizgovorenih reči
strahujući da odlazi zauvek.
Gledao sam svoj život
u njoj koja odlazi...
...milica.v
nemirni dlanovi
slika: digital art
Dodirnule su ruke moje
ono što sam znao,
da će možda otići,
slepo verovao u snove
nedodirljive i nedostižne.
Urezale su oči moje
ono najlepše
što tuđjim sjajem sija,
verovao u jutra usnula
u njenom uzdahu zamršena.
Brojala je tišina
šapate skrivenih usana,
drhtave i strašne poglede.
Nisam smeo,
da dosegnem sreću,
ali nisam umeo,
da odolim želji
što budila je strahove
jednih nemirnih dlanova.
Ljubio sam je
kako je najviše volela
i odlazila tako daleka
beskrajnim korakom u vreme.
...milica.v
ROSA U POGLEDU
slika: digital art
Ogoljen život
držim u rukama
skrivajući svaki tren sreće
bar osmeh
da produžim.
Teške uzdahe
čuvam od zaborava,
a hteo bih,
da nema ih,
da mogu slobodno
da kročim na raskrsnicu trnja.
Pakujem vreme u očima
usporavajući svaki dan
koji kliz i nestaje,
a moji treptaji
umorni ostaju
i opet rosa traje
u pogledu koji se gubi
razapet, izlomljen
u strepnji milujući
tuđe želje.
...milica.v
