ČEKAM
slika: digital art
Čekam, da dodirnem svoju priču,
svoj rastrzan život,
da poklonim smiraju
jedne tišine prepukle od bola.
Čekam, da ovaj nemir umirim
i suzu ukrotim,
slom ovog uzdaha,
da jednim dodirom nadživim
osluškujući korake
koji se kreću
u pravcu mojih drhtaja.
Čekam, da utrnule usne
od ćutnje uselim
u toplinu glasa
koji u ovom nedostajanju
odzvanja mojim umornim mislima.
Čekam, da oživim
svako svitanje u očima.
...milica.v
IDI
slika: digital art
Idi, moja je sreća
davno zaboravila,
da ja postojim
i da je trebala,
da mi se da,
da je živim.
Ostavi me tamo
gde sam prvi put
doživeo iskren drhtaj.
Idi i ne mari
za prosute reči
koje su moju dušu umivale,
za moje oči
što su svaku crtu
tvog lika upile.
Izbriši sve znakove
pored puta mog života
i ostavi me u beciljnosti,
da budem sam.
Idi, neka snovi
zamru na pola
i ne dozvoli,
da me dozivaju
u nekoj tišini
i krišom dodiruju.
Sačuvaj pogled
koji neguje
i traži vreme,
da dosegne daljine.
Idi i ne dodiruj moje suze,
nečujnim koracima zamakni
iza mojih tuga,
ostaću da živim
svoju istinu u laži.
...milica.v
PORAZI
slika: digital art
Kidali su mi dušu,
uzimali, krali, otimali,
ostavljali bez utehe.
U očima sam živeo potop,
dušom padao na dno,
ali nisam dao,
da me boli pobede.
Borio sam se
u svom vremenu
za malo osmeha,
sreće pa čak i lažne.
Ne, nije mi važno
što je nemah nikada
i nisam tragao previše,
ostao sam
u životnom krugu zarobljen,
bez izlaza ka napred,
čuvao trnje u očima.
Ostajao beskrajno nem
na jasna pitanja
i još jasnije odgorore.
Strah od poraza
koja nosi bol
naučila me na ćutanje i snove.
I baš kada se zapitah,
da li sam nečim kažnjen
bez prava na mrvu sreće,
na korak bez spoticanja,
u jednu zoru tiho ušeta lik
anđeoske lepote koji govori
nekim čudnim ćutanjem
koji misli, razume i boli me.
Da li je to uteha u uglu života,
učahurena u vremenu
bira svaki drhtaj,
da oživi?
Kosu kao vetar dodiruje,
telo kao kapljica vode istražuje,
tugu kao svaka suza razume
i čekanje bezuslovno čeka.
Da li treba tako,
da dolazi i odlazi?
milica.v
ODLAZAK TVOJ
slika: digital art
Svaki je tren
izmučen i prazan
od kada si otišla,
uselila si u moju dušu
bolnu strepnju koja čeka
izazivajući vreme.
Hodam kao polomljena kazaljka
u nekom smeru nepoznatom
očekivajući bljesak,
da me osvetli
iz jednog umilnog trena
koji si čuvala
na svojim dlanovima umornim.
Ni suze se ne daju dotaći,
žive i postoje utapajući se
u svaki uzdah
ovog nedostajanja.
O, kada bi duša umela,
da svoju ćutnju odćuti,
da svoju bol izboluje.
Očekujem i osluškujem korake,
da u hiljadu tuđih
prepoznam tvoje i znaću,
da mi dolaziš.
...milica.v
KORACI NA PRAGU
slika: digital art
Ne mogu zaboraviti tvoj korak
kada si prešla moj prag
noseći u očima sjajne zvezde
koje još sjaje u mom pogledu.
Ostavila si miris sreće
po mojoj sobi svaki put,
dok si mi prilazila drhtava i setna.
Nisam umeo da te zadržim i sačuvam
tako stvarnu i toplu,
razlila si po meni bolnu istinu,
da ćeš svaki put otići.
Ostao sam da sanjam tvoje dodire
i tvoje korake da pređu
ponovo moj prag.
...ostalo je da te slutim.
.milica.v
SUZE U OKU
slika: digital art
Mnogo se reči
razlilo po meni,
kidalo moje misli
kao uragan
kada si došla
i donela suze u oku.
Razbacala si tugu
po mojim rukama
strašno čuvajući
pogled srne u ogledalu.
Gledao sam te
kroz tren koji traje duže,
uzimao svaki sjaj
sa tvoje kože
i zaćutao na tvoje ćutanje.
Bila si stvarna
i kao voda klizila si
mojim telom,
pio sam tvoju tugu
onoliko koliko si mi dozvolila,
a bila si tako srećna u ogledalu.
Znao sam,
da ćeš otići
ostavljajući tragove bola,
ostavljajući treptaj da umire...
milica.v
IZVINI ŠTO ODLAZIM
slika: digital art
Tišina mi zaslepila pogled,
okamenila osmeh,
istinit i bolan razum
usporava korake,
iako nezasićen željom
i zaledjenim sećanjem
bolujem nemost prepunu istine
koju nikada neću izreći.
Shvaćen od samog sebe
onog nedozvoljenog
što mi istrže uzdah
i uvede u svet grehova
i svet nepravde
svih minuta svakog drhtaja
i srce postaje kamen,
smrtno hladan
u želji koja krv zaledi,
jer um mora ispravno da vlada
ovim telom i ovom dušom prosutom.
Izvini, kažem sebi i tebi
što željom mojom
koračaš tako slobodno
i što mi ote taj prezir
koji u miru čuvah
daleko od dodira i pogleda,
daleko od nemira uvelog korena.
Izvini, kažem sebi i tebi
što odlazim prekriven tamom.
...Milica.v
