Marketing
PORAZI
slika: digital art
Kidali su mi dušu,
uzimali, krali, otimali,
ostavljali bez utehe.
U očima sam živeo potop,
dušom padao na dno,
ali nisam dao,
da me boli pobede.
Borio sam se
u svom vremenu
za malo osmeha,
sreće pa čak i lažne.
Ne, nije mi važno
što je nemah nikada
i nisam tragao previše,
ostao sam
u životnom krugu zarobljen,
bez izlaza ka napred,
čuvao trnje u očima.
Ostajao beskrajno nem
na jasna pitanja
i još jasnije odgorore.
Strah od poraza
koja nosi bol
naučila me na ćutanje i snove.
I baš kada se zapitah,
da li sam nečim kažnjen
bez prava na mrvu sreće,
na korak bez spoticanja,
u jednu zoru tiho ušeta lik
anđeoske lepote koji govori
nekim čudnim ćutanjem
koji misli, razume i boli me.
Da li je to uteha u uglu života,
učahurena u vremenu
bira svaki drhtaj,
da oživi?
Kosu kao vetar dodiruje,
telo kao kapljica vode istražuje,
tugu kao svaka suza razume
i čekanje bezuslovno čeka.
Da li treba tako,
da dolazi i odlazi?
milica.v
Post je objavljen 22.08.2019. u 10:29 sati.