utorak, 23.01.2007.
Pristanište !!!
-Dobar dan, ja sam ravnatelj oveškole i zovem se David Stockhart. REkao je dobroćudni glas. Dok smo stajali u jednom uredu valjda u toj školi.
-Bok Davide. Pozdravio ga je Dumbledore.
-Bok. pozdravio je Valjda ravnatelj te škole istim sretnim glasom.
-Čuo sam zašto se selite u ovu školu zbog toga junaštva sva trojica idete u Dragonblest. To vam je nešto slično Griffindoru. Rekao je David.
-Dobro ja moram ići vaši su učenici sigurno stigli. Rekao je Dumbledore i ušao u kamin i bacio malo letipraha i povikao Hogwarts.
-Dobro ja ću vas odvesti u vaše društvene prostorije i tamo se raspremite i otiđite spavati jer je već kasno. Rekao je ravnatelj dok je dao jasan znak rukom da idemo za njim.
Došli smo u društvenu prostoriju i otišli u mušku spavaonicu raspakirati se. Škola je bila slična Hogwartsu, ali po mojoj ocijeni Hogwarts je bolji od bilo koje druge škole. Odmah sam počeo pisati pismo Amandi.
Draga Amanda!
Samo da znaš da mi već nedostaješ i želim te vidjeti.
Sve je u redu stigli smo čitavi.
Nadam se da ćemo se uskoro vidjeti i da češ mi pisati.
William Steakley.
Nakon što sam poslao pismo po svojoj sovi Canoni otišao sam spavati.
ponedjeljak, 22.01.2007.
Selidba !!!
-Kakav lik, ej mi napravimo nešto za pohvalu a on nam tako vrača. Vikao sam opustošenim hodnikom dok smo Boris i ja išli do društvene prostorije gdje smo trebali spremiti kovčege za put u drugu školu.
-Ma de i ti dobro znaš da on to radi samo da se nebi nešto dogodilo nama i ostatku učenika. Rekao je Boris spuštene glave.
-A tebi nije žao što odlazimo a? Upitao sam ga.
Ali na to pitanje nisam dobio odgovora. Čim smo stali pred portret debele dame Boris je rekao lozinku za ulazak. Kad smo ušli Zvone nas je pozdravio sa fotelje kraj kamina, ali mi ga nismo doživljavali nego smo samo prošli u mušku spavaonicu spremiti se za put.
-Ej halo što je vama. Rekao je Zvone u ćuđenju dok je sjedao na moj krevet.
I tako smo mi njemu sve objasnili šta je bilo.
-Dobro onda idem i ja s vama. Rekao je Zvone dok je vadio svoj kovčeg koji još nije bio dirnut od dolaska u Hogwarts.
-Ma ne ideš ti si lud tu ti je cura i napokon kad smo se sprijateljili s ostalima ti želiš ići ti nisi normalan. Rekao je Boris u prijetnji i ćuđenju.
-MA de boli me briga za sve idem s vama. Rekao je on.
Tako smo se mi spremili i kad smo ušli u ravnateljov ured.
-Vidim da ste brzi. Rekao je Dumbledore smireno.
-Pa kad ste rekli da moramo biti brzi. Rekao sam mu oštrim tonom.
-Ali ja za vas imam sjajnu vijest. Rekao je on.
-Koju? Upitao je Boris.
-Slušajte! Malo sam pročešljo ostale čarobnjačke škole i našao sam jednu školu u Hrvatskoj koja traži zamjenske učenike. Pa onda bi vi mogli samo na jednu godinu preći u školu vještičarstva Elphaste u Hrvatskoj, naravno ako vi nemate ništa protiv. REkao je Dumbledore.
-MA ne nikako hvala vam. Rekao je Boris.
-Gospodine Zvonimire, a kuda će te vi? Upitao je Dumbledore Zvoneta.
-Ja idem s njima pod svaku cijenu pa makar se morao posvađati s vama. Rekao je Zvone oštrim glasom.
-Vjerujem da do toga neće doći jer oni traže baš tri učenika za zamjenu, a vas dvojica možete biti samo sretni što imate tako dobrog prijatelja. Rekaoje Dumbledore.
-Dobro tamo idete pomoću letipraha jeste li spremni. Pitao je Dumbledore dok se dizao sa svoga udobnog naslonjača.
-Ne nismo moram još nešto obaviti. Rekao sam mu.
-Dobro samo požurite. Odgovorio mi je Dumbledore.
Ja sam trkom izašao iz ureda i trčao sam što sam brže mogao hodnikom koji je bio pun ostalim učenicima. Ušao sam u društvenu i odmah otišao u žensku spavaonicu i ugledo sam zadnji krevet na kojemu leži Amanda.
-Amanda, ej smiri se slati ću ti poruke i viđat ćemo se. Govorio sam joj dok sam dolazio do nje jer sam vidio suze na njenom licu.
-Ali, jel baš moraš sada ići? Upitala je Amanda kroz suze.
-I meni je žao ali moram. Već me čekaju, BOK!!! Rekao sam joj dok je i meni suza kliznula niz obraz.
-Ej stani. Rekla je Amanda i vadila nešto ispod kreveta.
-Što je to? Upitao sam ju kad sam ugledao veliku bilježnicu.
-Kad me budeš htio vidjeti otvori, ali ne prije. Rekla je ona uplakana.
Zatim sam ju poljubio i otišao. Iz daljine sam čuo kako plače, ali sam morao ići.
NASTAVITI ĆE SE!!!
petak, 19.01.2007.
Kakav peh !!!
Nas četvero smo krenuli na jednu a Hagrid i Očnjak na drugu stranu.
-Meni je ovdije malo jezivo. Rekao je Boris bojažljivo.
-Ma de ajde skuliraj se malo. Rekla je Amanda.
-Ljudi pogledajte ovo. Rekao sam im dok sam pokazivao na mračno tlo na kojima su se vidjele samo plave točkice krvi jednoroga.
-To našli smo ga. Rekla je Audrey.
-Ajde idemo. Rekao je Boris.
-Ne, Amanda i Audrey krenite po Hagrida. Zapovijedio sam im.
One su otišle, a Boris i ja smo trčali putem kojima su nam pokazivali mrlje plave krvi. Zatim je Boris zapeo za jednu živuću granu i pao na zemlju.
-Boriseeee gdje si. Dozivao sam ga jer nisam ništa vidio osim magle koja se digla dvadesetak centimetara od zamlje.
-Ovdje sam majmune. Rekao je Boris koji se dizao.
-O izvini. Rekao sam mu.
Nastavili smo dalje trčati i došli do velikog jezera, ali u sredini tog jezera je bio kao mali otok na kojemu je čučio jedan čarobnjak u tamnoj palerini.
-Will idemo odavdje imam loš predosijećaj. Šapnuo mi je Boris na uho.
Ali bilo je kasno. Pošto sam ja volio izmišljati svoje čarolije izmislio sam čaroliju za stvaranje čamca koju sam sada iskoristio da bi došao na mali otok. Boris je odmah dotrčao do mene.
Došli smo do otoka i mladi ružni čarobnjak se okrenio i digao se iznad ubijenog jednoroga.
-Tko ste vi? Pitao je čovijek grubim glasom kao da nas hoće zastrašiti.
-Jeli sad to važno pitanje je dali ste vi jedan od smrtonoša. Rekao je Boris oštrim tonom.
-Ja smrtonoša nikad po čemu to mislite. Rekao je ružni čovijek.
-Pa nije mi baš jasno koji bi normali čarobnjak lutao noći po zabranjenoj šumi, ubiojednoroga i uzimao njegovu krv. Rekao sam mu oštrim i podrugljivim glasom.
-Da ja sam smrtonoša i neću dopustiti da ikoo sazna. Rekao je čvijek i izvukao je štapić iz džepa i uprio u nas.
-Sada će te umrijeti. Rekao nam je prigušenim glasom.
Boris sa svojim dobrim refleksima je izrekao čaroliju iluzije koja nas je prikrila prije nego je čovijek izustio neku kletvu.
-GDJE STE!!!!!! Urlao je stari čarobnjak.
-Densaugeo. Povikao sam dok je čarolija iluzije prestala djelovati .
Starom čarobnjaku su počeli zubi rasti koji je skočio u se dezapartirao.
Dotrčali su Hagrid, Amanda i Audrey uz pitanja jesi dobro kako ste sta je bilo i tako slično.
-Ajd eidemo do Dumbledora. Rekao je Hagrid.
Tako smo se za par minuta Boris i ja stvorili u uredo ravnatelja.
-Bez pitanja, Idete u Drugu školu i mijenjate ime i prezime, nema prigovaranja sad se idite oprostiti sa svojim prijateljima i spremite se jer većeras idete. Rekao je Dumbledore dok smo pokušavali progovoriti.
-ALi..... Počeo sam ja.
-Nema ali ostanak ovdije može biti opasan za vas i ostale učenike u školi, je li jasno. Viknuo je Dumbledore.
-Ajde idemo. Rekao je Boris.
srijeda, 17.01.2007.
Kazna i plava krv !!!
-Kazna vam je večeras pošto nitko od vas ne ide kući za praznike ići će te sa školslim lovočuvarom Hagridom u zabranjenu šumu pronaći mrtvog jednoroga. Rekao je Dumbledore u svome uredu u prisustvu novih učenika.
-Dobro gospodine u koliko idemo? Upitala je Audrey.
-Većeras u osam sati, ja ću obavijestit Hagrida da vas pričeka. Rekao je Dumbledore dok je pokazivao prstom da izađemo iz ureda.
Kad smo izašli van Amanda je pitala: Tko je mogao ubiti jednoroga.
-Možda onaj-čije-se-ime-ne-izgovara. Rekao je Boris u strahu.
-Ma de nećemo sad o tome. Prekinuo sam ih.
Dok smo išli do društvene prostorije vidijeli smo one Slytherine s kojima smo se borili u bolničkom krilu.
Ušli smo u društvenu prostoriju i vidjeli učenike koji se užurbano spremaju.
-U koliko vam dolazi Hogwarts-Expres? Upitao je Zvone Lunu.
-Oko deset sati pa to je za pola sata. Rekla je Luna koja se počela spremati što je brže mogla.
Kad su se svi spremili zaputili su se prema izlazu.
-Ajde vidimo se. Povikao sam Luni.
-Bok. Odgovorila mi je Luna dok je izlazila iz društvene prostorije.
-A šta će te vi raditi večeras? Upitao je Zvone.
-Ma de idemo raditi kaznu sa Hagridom u zabranjenu šumu. Rekao je boris bez volje.
-I što će te raditit tamo? Opet je pitao Zvone.
-Idemo tražiti ubijenog jednoroga. Rekla je ko iz topa Audrey.
-Blago vama. Dovršio je Zvone.
Zatim smo Amanda i ja otišli sijesti ispred kamina gdje smo se često ljubili, pa smo tako i danas.
Boris i Audrey su sijeli na dvosijed do naše fotelje i upoznavali su se još bolje a Zvone je otišao van kako bi se mogao naći sa Lenom.
-Ja ću biti stalno sa tobom u šumi. Rekla je Amanda.
-Ne, ja ću biti stalno sa tobom. Odgovorio sam joj.
Tako smo mi sijedili ispred kamina do ručka koji nas je prekinuo. Kad smo ušli u veliku salu u kojoj se inače jelo bila je skoro pa prazna. Sijeli smo na svoja mijesta i jeli.
-Zbog vas sam prpustio put kući. Prišao je Malfoy i rekao.
-A mi smo zbog tebe dobili kaznu. Rekao je Boris i izvukao štapić iz pasa.
-Nemoj Borise. Rekao sam mu i povukao ga za rukav da sijedne.
Malfoy je putem nešto psovao.
Tako kad je završio ručak mi smo se zajebavali i došlo je vrijeme za put do Hagrida.
-Ajde idemo. Rekla je Audrey.
Došli smo kod Hagrida. i pokucali na vrata.
-Uđite. Rekao je grubi glas.
Mi smo ušli i vidijeli unutrašnjost kolibe. Iznad velikog stola su visile dlake jednoroga, u kutu je ležao neki veliki crni pas, u bočici na stalaži je bila krv nekog velikog pauka i takve neke stvari.
-Ajde idemo. Rekao je Hagrid bez voljno.
Stali smo na rub zabranjene šume.
-Ja idem sa očnjakom (pas koji je ležao u kutu) a vi pođite svi zajedno. Rekao je Hagrid.
ponedjeljak, 15.01.2007.
Još jedna kazna i Audrey Combos !!!
-Koji je razred, koji dom odakle je... Zapitkivao je Boris dok mu je Amanda sve odgovorala.
-1 razred, Griffindore, iz Texasa ali ovdije ide u školu.... I tako su oni cijelim putem razgovarali dok nismo došli pred debelu damu.
-Merlinova brada. Povikao je Boris ćim smo stali pred damu.
-Izvolite. Govorila je Debela dama dok se portret odmicao.
Boris je stao i pogledao okolo.
-Gdje je de mi reci gdje je. Rekao je Boris išivciran dok je bacao pogled sa jedne strane na drugu strabu društvene prostorije.
-Evo je. Audrey dođi ovamo. Amanda je zvala neku djevojku sa smeđom kosom.
Prilazila je Audrey dok je Boris nešto šapnuo Amandi.
-Jeli to ona.
-Bok Audrey upoznaj moga dečka i njegovog frenda. Rekla je Amanda sva vesela.
-Bok, ja sam William Steakley. Rekao sam joj radosno.
-Ja sam Audrey Combos. Odgovorila mi je istim tonom.
-B...Bo..k ja sss...am Booo.......rris. Nešto je Boris govorio uz mucanje.
-Drago mi je. Rekla je Audrey dok ga je gledala čudnim pogledom.
-Ajde idemo van. Rekla je Amanda da bi razbila šutnju.
-Ajde idemo. Rekla je Audrey koja je onaj čudan pogled jedva skinula sa Borisa.
-Koji sam ja kreten. Šapnuo mi je kraj uha dok su Am i Audrey hodali ispred nas.
Izašli smo van na travu koja je bila prekrivena snijegom i djecom sa svih godina koji su se grudali.
-Ajmo negdje gdje nema gruda. Rekla je Audrey.
Krenuli smo prema osamljenom mijestu. Taman je jedna gruda pogodila Borisa u lice. Naglo sam se okrenuo prema mjestu odakle je došla gruda i zatim sam skidao snijeg sa sebe.
-Malfoy. Rekao je Boris sav ljut. Zatim je izvadio štapić i povikao čaroliju zbog koje Malfoy nije vidio ništa ispred sebe.
-Locomotor Mortis. Povikao je neko taman kad je Boris potrčao da udari Malfoya. To je bio neki Goyl.
Boriseve su se noge spojile i pao je na zemlju.
Zatim sam ja omamio Goyla. dok su se Audrey i Am borile protiv nekih glupih Slytherin-ki.
-Dosta!!! Povikao je Hagrid koji je trčao prema nama.
-Vas četvero iz Griffindora otiđite do ravnatelja i recite što ste napravili.
Kad sam se okrenio vidio sam Malfoya koji je skoro pa bio slijep, Goyl koji je bio omamljen i još dvije djevojke iz Slytherina od kojih je jedna bila mokra do kože vjerovatno zato što je bila pogođena čarolijom Agumenti a druga je bila nepokretna.
Zatim smo uplašeno krenuli prema Dumbledoru. Kad smo stigli vidili smo stube koje vode do ravnateljova kabina. Vrata su bila otvorena u kabinetu nismo bili samo mi već još učenika iz škole.
Kad su oni otišli ravnatelj je rekao.
-Dobra predstava, ali sad vas moram kazniti. Rekao je.
-One nisu ništa krive. Rekao je Boris.
-Gospodine Boris ja znam sve šta je bilo. Rekao je Dumbledore sav smiren.
-Oni su započeli. Rekla je Amanda.
-Ko je pokupijo veće posljedice? Upitao je ravnatelj.
A mi smo na to zašutjeli kao zaliveni.
-Kazna vam je....
Nastaviti će se!!!
subota, 13.01.2007.
Čudni koraci u tami !!!
Hodamo ja Zvone i Boris školom koja je već bila ukrašena Božićnim ukrasima i skrenmo na treći kat.
-Joj ja bih curu. Rekao je Boris.
-I ja bih bio ravnatelj škole ali to nije moguče. Rekao je Zvone podrugljivim tonom.
-Ma marš šta hoćeš reći da sam ja ružan.... Rekao je Boris malo oštrijim tonom, ali ja sam ga prekinuo.
-Ej čujete ove korake. Rekao sam im dok sam ih ušutkavao.
Čim sam to rekao postala je neprobojna tama.
-Lumos. Povikao je Boris dok je vadio štapić i iz njegovog je štapića bljesnila svijetlost.
Čim je svijetlost ispunila cijeli hodnik na trećem katu koraci su stali a mi nismo ništa ćuli.
-Ma de valjda nam se pričinulo. Rekao je Zvone nakon pola minute šutnje i ne pokretljivosti.
-Izgleda. Rekao sam i nastavili smo.
Tako smo mi došli do društvene prostorije. Čim smo legli na krevete zaspali smo. Sutra ujutro smo se probudili i u velikoj dvorani nas je dočekao obilan doručak.
-Ova kobasica je stvarno dobra rekao je zvon.
-Joj kakva šteta sutra idemo iz Hogwartsa zbog praznika. Rekao je Boris ozalošćen.
-Ja ne idem. Rekao sam mu.
-Ni ja. Dodao je Zvone.
-Zašto vi ne idete? Pitao je Boris zađuđen.
-Zato što nam cure ne idu isto, a ja nemam para za put nazad u Hrvatsku dok mi stara ne pošalje pare. Rekao je Zvone.
-A ostaje od Amande prijateljica pa kad bi i ti ostao bio bi nečim zauzet. nadodao sam kroz smiješak.
-Pa dobro ostajem i ja,ali....
Tako smo mi pričali dok smo jeli. Pslije doručka čekao nas je sat travarstva i to je jedini sat koji smo imali danas iako ga nismo trebali imate ali pošto je profesorica Sprout inzistirala.
Na satu smo morali presaditi mandagorke.
Nakon sata Amanda i ja smo se sastali u napuštenom hodniku u kojem nikad nikog nema.
-Ti ostaješ preko praznika jel tako? Upitala me Amanda.
-Da svakako sve zbog tebe. Rekao sam joj i poljubio ju.
Tako smo se mi gutali i došao je Boris.
-Ej Amanda ajd me upoznaj s prijateljicom koja isto ostaje za praznike. Rekao je Boris ćim je došao.
-Aha ajde idemo.
utorak, 09.01.2007.
Kvalifikacije za napadača ! ! !
Vruća nedjelja je, a ja i Amanda sijedimo u praznoj društvenoj prostoriji.
-Hoćeš i ti ići na kvalifikacije za napadača u griffindorskoj momčadi? upitala me je dok mi je ležala u krilu.
-Ma ne znam baš ima tu mnogo drugih stariji likova. Rekao sam joj dok sam ju ljubio.
-Ali ja bi volljela da ideš super igraš i sa svima se možeš sprijateljiti. Rekla je čim smo se prestali ljubiti.
-Ajd dobro ići ću.
-Pa ajde onda idi se spremi. rekla je uzbuđeno.
Ja sam otišao u mušku spavaonicu na brzaka se presvući i izvući svoj Nimbus 2000.
Kad sam se presvukao sišao sam dole i krenuli smo na stadion.
Već izdaleka sam vidio Zvoneta i Acu na svojim metlama na stadijonu odmah sam predpostavljao da su i oni na kvalifikacijama. Došao sam do stadiona.
-Kasniš dečko. Prišao mi je Oliver Wood i rekao.
-Ja sam spreman. Rekao sam mu.
-Ajde skaći na metlu i da te vidim.
Sijeo sam na svoju metlu i poletio u zrak Oliver je stao na gol i rekao:
-Imaš pravo pet puta pucat, ako profulaš jedan upadaš u ekipu a ako profulaš više ne ulaziš. Jasno, a sad da te vidim. Rekao je dok je letao od kraja igrališta do druge strane.
Ja sam zamahnio prvi put, a on je krenio u stranu i tek sam onda ja pucao i zabio.
Drugi put kad sam pucao umijesto da pucam ja sam dodao nazad Boriso i on mi je odmah vratio dok je Oliver stajao na drugoj strani gola i tek sam tada opucao.
Onda sam jedan profulao i ostala dva zabio.
-Bravo dobar si izgleda da igraš sa svojim prijateljima sa prve godine u napadu. Rekao je Oliver iznenađeno.
-To care igramo u griffindorima napadača nas trojica. Viknuo je Zvone. -Moram te upoznati s nekim prati me. Rekao je dok je letio svom brzinom prema tlu.
Slijetjeli smo i on krenuo do neke cure sa druge godine.
-Ovo je Lena Sirina Ann van Persie moja cura. Rekao je dok je pokazivao na curu do koje je prije nekoliko trenutaka hodao.
-Drago mi je ja sam Will koji si dom? Upitao sam ju.
-Griffindor.
Do nas je dotrčala Amanda i stala na prste da me može poljubiti.
-Čestitam uspio si! Rekla je sva sretna zbog moga upadanja u ekipu.
-Amanda ovo ti je Zvonetova nova cura. Rekao sam joj
-Drago mi je ja Lena, a ti si? Upitala je Lena.
-Ja sam Amanda drago mi je.
Svi smo zadovoljni otišli u društvenu prostoriju.
ponedjeljak, 08.01.2007.
Amandin odgovor i dvoboj ! ! !
Subota je i nema predavanj.Probudio sam se na doručak. Dok sam išao ja hodnikom naišao je neki duh peeves i počeo me zajebavat a ja sam ga samo ignorirao jer sam ionako bio loše volje. Kad sam ušao u prostoriju u kojoj je bio doručak vidio sam mijesta kraj Borisa. Sijeo sam.
-Dobar tek. Rekao sam Borisu koji je dok je on omlet trpao u usat.
-Ajde i ti šta čekaš. Upitao me je.
-Ma nisam gladan.
-O gdje si spavalice. Prišao mi je Zvone.
-Ma de pusti me neda mi se ni pričati. Rekao sam mu.
-Ma de koji je tebi vrag? Upitao me je Boris.
-Ništa. Rekao sam mu oštrim tonom.
-A gdje je Amanda? Nije tijedan dana bila s nama što je s njom? Pitao je Zvone zđuđen, ali na to pitanje nije dobio odgovor.
Završio je doručak i mi smo otišli u društvenu prostoriju.
-Ajde požuri se. Rekao je Zvone sav nestrpljiv dok se Boris presvlačio.
-A gdje se tebi žuri? Upitao sam ga.
-Ma idemo van potražiti neke cure za nas dvojicu. Ti si ulovio Amandu bar mi se tako čini a ja i Boris smo sami. rekao je Zvone.
-Hoćeš ići sa nama u vrt. Pitao je Boris.
-Ajde pričekajte me. Odgovorio sam mu.
Tako dok sam se ja spremao njih su dvojica nešto mumljali.
-Ajmo. Rekao sam im.
Dok smo izlazili iz društvene ugledali smo Malfoja koji je zajebavao Lunu. Kako je ona luda.
Ja sam tamo potrčao i odmah izvadio štapić iz džepa i zaprijetio se Malfoju.
-Ajde što ćeš ti napraviti, ne znaš ni nać jednak par čarapa. Rekao je Malfoj podrugljivo.
U tom sam trenutku skužio da na sebi imam dvije različite čarape.
Pvikao sam: -Agumenti I iz moga je štapića izletio mlaz vode koji je srušio Malfoja na pod.
-Vidjet ćeš ti Steakley. Ne znaš s kim se zajebavaš. Povikao je Malfoj koji se okrenio leđima i otrčao nazad u društvenu prostoriju.
-Hvala Will, ali nisi trebao. Zahvalila mi se Luna koja se pridružila nama do vrta.
Izašli smo van i sijeli na klupu.
-Ej vidi one tri tamo. Rekao je Zvone koji je pokazivao na tri djevojke sa druge godine.
-Ma de Zvone nemamo kod njih šanse. Rekao je Boris.
-Ajde idemo. Rekao je Zvone dok je Borisa vukao za rukav.
Kad su Zvone i Boris otišli Luni je neka djevojčica donjela neku poruku. Ona je čim je pročitala poruku otrčala u dvorac. Razmišljao sam o Amandi i u tom je trenutku ona došla.
-Vidim da si sam pa sam te ja došla malo tiješiti. Rekla je ona kroz smijeh.
-Ma eto sve je O.K. Zvone i Boris otišli tražiti cure, a Luna je neznam gdje je ona. Rekao sam joj.
-A gdje si ti ovaj tijedan kao da nas izbjegavaš. Dali jr to zbog onog mog malog pitanja? Upitao sam ju.
-Pa zapravo i je. Rekla mi je ona.
-Slušaj me dugo sam razmišljala o nama i zakljućila sam da bi bilo dobro da budem s tobom. Dali si još na tome da želiš hodati sa mnom? Upitala me veselo.
Meni kao da je raspoloženje skočilo s nula posto na sto posto.
-Naravno da jesam. Znaći mi smo skupa. Upitao sam ju.
-Da naravno. Odgovorila mi je.
I taman kad sam ju poljubio Malfoj je izgovorio čaroliju koja je uklonila klupu na kojoj smo sijedili Amanda i ja.
-Incarceus. Pvikao sam odmah čim sam ugledao Malfoja i zavezao sam ga užetom.
-Incendio. Rekao je Malfoj kad je iz njgovog štapića izletio mali plamen koji je spalio vatru zatim je povikao -Petrificus totalus.
Ali prije nego je čarolija došla do mene ja sam rekao čaroliju Protego koja me je zaštitila od Malfojeve čarolije.
-Dancefly. Povikao sam ja svoju čaroliju koju sam ja izmislio koja je tjerala metu da pleše.
Tome se Amanda nasmijala a ja sam izgovorio čaroliju za razoružavanje protivnika.
-uzeo sam Malfojev štapić i povikao: Anti dancefly čarolija koja je zaustavila Malfoja da stane plesati.
-Vrati mi štapić kretenu jedan. Povikao je Malfoj.
-Pod jednim uvijetom da više ne zajebavaš mene i moje prijatelje. Jesi ćuo. Izderao sam se na njega.
Bacio sam njegov štapić što sam dalje mogao, a hrpa oko nas se razišla.
Kad su svi otišli poljubio sam Amandu.
20 bodova za griffindor i više važne stvari !!!
Uzeli smo stvari i krenuli na sat.
-Ajde požuri ionako kasnimo, ajde. Rekla je Amanda užurbanim korakom.
-Evo idem. Odgovorio sam joj.
Toliko smo brzo hodali da nismo ni čuli što nam portreti govore.
Stigli smo pred vrata učionice preobrazbe. I krenili unutra kad smo ušli tek sam tada skužio da smo zakasnili dobrih dvadeset minuta.
-Ooooo vidi kasni nam gospodin William i nova učenica iz SAD-a. Opravdajte svoje zakašnjenje. Rekla je McGonagallica oštrim tonom.
-Radili smo kaznu kod gospodina Filcha. Rekla je Amanda.
-Dobro onda možete sjesti. Rekla je profesorica smirenim tonom
-A kako se zovete? Upitala je profesorica Amandu.
-Ja sam Amanda Harrison. Rekla je Amanda.
-Dobro Amanda hvala.
Učili smo pretvoriti kalež u životinju po našem izboru. Ja sam izabrao miša, Zvone papagaja, Boris feniksa, Luna žabu a Amanda sovu. Nikomu od nas nije uspjelo osmi Borisu koji je svoj kalež od vrha do dna pretvorio u feniksa koji je stajao kraj njega.
-O bravo gospodine Boris izvrsno o i vi ste uspjeli gospođice Hermiona dvadeset bodova za griffindor. Rekla je profesorica McGonagall.
-I kako je vama bilo kod Filcha jeste li se zabavili. Rekao je Zvone uz smiješak na licu.
-Nismo samo da znaš šta smo morali raditit. Rekla je Amanda.
-Zato ste se sinoć zabavili u vrtu. Upao je Boris smiješeći se.
-Ma de šta vam je samo smo se upoznavali. Rekao sam mu.
-Društvo može li malo tiše tamo dolje. Rekla je profesorica.
Završio je sat preobrazbe. Sljedeće je bilo čarolije kod profesora Filtwicka.
Učili smo o čaroliji Wingardium Leviosa koju smo kasnije morali izvesti na svojim knjigama.
Koliko smo bili tihi Amanda i ja da nas je profesor razmjestio. Kad su završili svi sati otišli smo u društvenu prostoriju. Kraj kamina su sjedili Boris, Zvone i Amanda.
-Amanda možeš li doći ovamo na trenutak? Upitao sam ju.
-Da, naravno. Amanda mi je govorila putem do mene. Sijela je sa mnom za stol.
-Amanda otkako si se zabila u mene ti se meni sviđaš, svo ovo provedeno vrijeme s tobom mi je bilo super čak dok smo radili kaznu kod Filcha. Želiš li biti sa mnom? Upitao sam ju.
-Will ne znam moram razmisliti daš mi malo vremena. Odgovorila mi je.
-Da naravno ajmo tamo kod njih sjesti. Pitao sam ju dok sam se dizao sa stolice.
Tako smo otišli do kamina i sjeli i zajebavali se sa Zvonetom i ostalima
Filchova kazna !!!
Probudio sam se u osam sati samo kako bih mogao stići kod Filcha odraditi kaznu.
Kad sam sišao dolje u društvenu tamo je već sjedila za stolom Amanda.
-Dobro jutro. Rekao sam Amandi.
-Dobro jutro i tebi. Odgovorila mi je.
-Šta misliš kakvu ćemo kaznu dobiti kod Filcha. Govorio sam joj dok sam svoj štapić stavljao u džep.
-Ne znam nova sam ovdje zar se ne sijećaš.
-A kako se ne bih sijećao. Hajde idemo.
-Ajmo.
Zaputili smo se prema Filchovom uredu, a meni je kao i jučer bilo ugodno u društvu sa Amandom. Stali smo kraj velikih crnih ispucalih vrata sa izlizanom kvakom.
Pokucali smo na vrata a oštri glas iz nutra je rekao naprijed .
Ušli smo u prostoriju u kojoj je bio jedan stari krevet, radni stol na kojem su bili neki spisi o kažnjavanju u kojem su najviše prevladavali Aco, Thom, Fred i George.
-Dobro jutro gospodine. Rekla je Amanda začuđenim glasom.
-Vidite ove kutije. Dok je Filch govorio pokazivao je u kut do vrata u kojemu su bili pet ili šest kutija.
-U tim kutijama imate popis učenika koji su ikad napravili bar jedno kažneno dijelo.
Sva njihova dijela morata poredati po abecedi jasno. Rekao je Filch podrugljivim tonom.
-A kad to napravit čeka vas još nešto. Nastavio je Filch.
-Ja vas sad ostavljam. Zabavite se. Rekao je Filch i izašao van.
-Dobro onda Amanda ja ču ove tri kutije a ti uzmi preostale tri. Bacimo se na posao. Rekao sam Amandi. Dok sam ja ispraznio jednu kutiju i krenuo slagati vidio sam mnogo kažnjivih dijela koje su napravili Thomas i Alexsandar.
Poredao sam sve dokumente po abecedi, a Amandi je ostala još jedna kutija.
-Ja sam gotov treba li ti pomoći. Upitao sam ju.
-Dobro bi došla. Odgovorila je umorniim glasom dok se rastezala i zijevala.
Pomogao sam joj i završili smo s kutijama i ostalim papirima koji nisu trebali.
Zatim sam otišao do radnog stola u Filchovoj sobi i otvorio prvu ladicu.
-Što to radiš. Upitala me Amanda.
-Ma ništa samo ništa samo nešto gledam. Odgovorio sam joj.
Ladica je bila puna nekih stvari koji su ukazivali na spačke. Vjerovatno ih je Filch prisvojio od nekih učenika koji su s tim stvarali probleme.
-Pazi ide Filch. Rekla je Amanda.
Ja sam što sam brže mogao zatvorio ladicu i prišao Amandi. Otorila su se vrata i ušao je Filch.
-Dobro za danas je dosta drugu kaznu će te sutra odslužiti u isto vrijeme. Sad možete ići. Rekao je Filch.
Mi smo što brže izašli van prije nego je Filch promijenio mišljenje.
-Jesam umorna, bole me leđa, spava mi se, a još imamo sate preobrazbe, čarobnih napitaka i letenje.
-Ajde idemo po stvari i krenim na sate. Rekao sam joj.
Ovdje nečeg ima !!!
-Već je sedam sati. Dogovorio sam se s Hermionom da ćemo učiti zajedno. Moram ići.- Rekao je Boris.
-Ajde idem i ja. Dali ideš i ti Luna? Upitao je Zvone.
-Pa ne znam baš ovdje je lj… Rekla je Luna ali prije nego je dovršila rečenicu upao joj je Zvone.
-Naravno da ideš moraš mi pokazati nešto. Rekao je sav neki ljut.
-Dobro onda. Ajde bok Amanda. Pozdravila ju je Luna.
-Ajde bok vidimo se kasnije. Odvratila je Amanda.
-Znaći ostavili su nas same. Rekao sam Amandi.
-Izgleda. Hoćemo li ići do Hagrida. Upitala me je.
-Ma de ne da mi se, bolje je ovdje na sviježem zraku, a taj mi je Hagrid neki čudan…
Tako smo mi nastavili priču i zajebavali se na Zvonetov i Lunin račun.
-De pogledaj koliko je sati moram ići već je pola devet. Rekla je Amanda.
-Da kako vrijeme brzo prođe u dobrom društvu zar ne. Odgovorio sam joj.
-Pa morat ćemo još malo ostati da se bolje upoznamo. Rekla mi je.
Tako dok smo se mi upoznavali prošlo je dobrih dva sata.
-Ajde krenimo ako nas netko uhvati bit ćemo u velikoj kazni. Rekla je Amanda.
-Dobro ajde idemo. Rekao sam joj.
Došli smo pred Debelu damu i baš dok je ona izgovarala lozinku za otvaranje društvene prostorije naišao je Filch.
-Što vi radite ovdje? Upitao je Filch.
-Ma baš smo… Bili smo… Ja sam se zamucao i Filch je već skužio da ću poćeti lagati.
-Dobro onda sutra u devet kod mene u uredu vas dvoje u isto vrijeme. Odslužit će te dobru kaznu. Rekao je Filch okrenuo se i mrmljao sebi nešto u bradu Kad bi mi samo dopustili mučenje ne bi došlo do ovako nečega.
Kad smo ušli u društvenu prostoriju nikog nije bilo u njoj.
-Dobro Will idem ja spavat laku noć. Rekla mi je Amanda kroz zijevanje.
-Laku noć Amanda. Odgovorio sam joj i otišao U mušku spavaonicu.
Šetnja Hogwartsom ! ! !
Prošli su svi sati za danas.
- Zvone oćeš ići sa mnom idemo razgledati Hogwarts i okolicu? Ajd please! Pitao sam Zvoneta.
-Ajde ići ću! Odgovorio mi je Zvone -A gdje je Boris? Nastavio je dok smo izlazili i društvene prostroije.
Izašli smo na hodnik i ja sam mu odgovorio -Vjerovatno je u knjižnici ili razmjenjuje mišljenje sa Hermionom o kentaurima.
Hodnik je bio natrpan sa učenicima prve godine vjerovatno zato što su i oni htjeli razgledati Hogwarts.
Nastavili smo dalje a iza nas je trčala Luna.
-Ej stanite malo, gdje ste se vas dvojica zaputili? Upitala je ona.
-Idemo razgledati Hogwarts. Odgovorio je Zvone
-A dobro moguli i ja s vama. Pitala je Luna.
-Da svakakko i onako nam treba malo ženskog društva. Rekao je Zvone.
Tako smo se mi zaprićali i šalili dok smo prolazili prostorijama Hogwartrsa. Kad smo izlazili van ja sam skoro oslijepio jer smo izlazili iz zamračenih prostorija van na sunce. Nisam vidio nište dvije tri sekunde. To vrijeme je bilo dovoljno da se neka učenica prve godine zabije u mene.
-Oh izvina ja sam Amanda Harrison. Rekla je cura koja se prije nekoliko trenutaka zabila u mene.
-Ma nema veze ja sam Will iz griffindorana prvoj godini.
-I ja sam isto danas sam se preselila iz SAD-a u Veliku britaniju. Pa me je Profesor Dumbledore smijestio u Griffindor. Rekla je uzbuđeno.
-Ovo je Zvone a, ovo Luna. Želiž li nam se pridružiti.
-Pa može ionako još nisam nikog upoznala. Rekla je Amanda.
Tako smo se mi sprijateljili i sijeli na klupu u dvorištu Hogwartsa.
subota, 06.01.2007.
Prvi sati !!!
-Jedva čekam predavanja profesorice McGonagallice.Rekao je Boris dok smo sijedili u društvenoj prostoriji ispred kamina.
-Da i ja čuo sam da je jedna od najboljih nastavinika u povijesti Hogwartsa. Odgovorio sam mu.
-A gsje je Zvone? Pitao je Boris ushićeno
-Evo me iza tebe zašto. Prišao mu je Zvone i potiho rekao.
-Ma ništa samo se pitam gdje si.
-Dečki ja idem spavati sutra su prva predavanja. Ne želim prvi put zakasniti, laku noć. Rekao sam im.
-Ej čekaj idemo i mi.
Sljedećeg sam se jutra probudio i sišao dole u društvenu prostoriju. Tamo su već bili Boris i Zvone.
-Dobro jutro spavalice. Rekao je Zvone.
-Ajde hvala bogu da si se probudio mi čekamo tebe da krenemo. Ajde umi se i idi se presvuci. Rekao je Boris.
Ja sam se otišao presvući i krenuli smo na sat. Putem smo naišli na Lunu Lovegood. Upoznao sam se s njom i svi smo zajedno krenuli na sat prof. McGonagall. Došli smo pred vrata.
-Ajde ulazi Borise šta ćekaš. Upitao je Zvone.
-Stani malo da se skoncentriram.
-Ajd eviše ulazi. Rekao sam mu.
Kad smo ušli u učionicu vidjeli smo da su svi ušli osim profesorice pao nam je kamen sa srca.
Sijeli smo u predzadnju klupu. Jer su u zadnjoj sjedili. Keti Bell, Fred i Georg.
Čuli smo Freda kako valja fore na Ronov račun.
Ron je bio dječak prve godine u griffindorima koji se odmah sprijateljio sa Harry Potterom.
-Dobro jutro djeco. Ulazila je McGonagallica.
-Danas ćemo ućiti osnove preobrazbe. Zna li iko što je preobrazba.
Vidila se samo jedna ruka u zraku iz prve klupe.
-Dobro gospođice Granger recite im.
Hermiona je odgovorila ko iz topa.
-Dobro možeš sijesti bravo. Rekla je McGonagallica sva iznenađena.
Odijednom školsku atmosferu je prekinuo Draco iz Slytherina koji se smijao na sav glas sa svojim nekim majmunima.
-Gospodine Draco čemu se vi smijete? Pitala je profesorica Naljućena
-Ma ničemo rekao je Goyl.
-Draco Malfoy Ne želim da mi itko ometa prvi sat predavanja zato molim da se smirite tamo. Rekla je McGonagallica smirenim tonom.
Tako je završio prvi sat preobrazbe uz malo šale naučili smo osnove preobrazbe.
Na redu je bio sat obrane od mračnih sila.
Krenuli smo u drugu učionicu. Kad sam ušao prvo što sam vidio je jedan veliki prozor na crnom zidu.
Kad smo se smijestili Boris, Zvone,Luna i ja ušao je manji čudni profesor.
-Dobar dan. Ja sam Profesor Lupin ja vam ove godine predajem Obranu od mračnih sila. Ajde očemo poćeti. Rekao je profesor koji je prije nekoliko trenuteka ušao u učionicu.
-Danas ćemo govoriti o kletvama može mi neko reći što su gletve? Upitao je profesor.
A ruka iz prve klupe se odmah digla u zrak. Opet je to bila Hermiona koja je na prošlom satu jedina ona odgovarala na pitanja. I opet je rekla odgovor ko iz topa.
-Bravo deset bodova Griffindoru zbog ljupke gospođice... Rekao je profesor.
-Hermione Granger. Završila je Hermiona.
Tako je prošao prvi dan u Hogwartsu. Poslije obrane smo imali: Skrb za magična stvorenja, Povijest magije i travarstvo. Poslije ručka smo otišli do društvene prostorije u kojoj smo se bolje upoznali ja Boris i Zvone.
petak, 05.01.2007.
Razredbni klobuk i upoznavanja!!
Izašli smo iz vlaka.
Boris me je pitao kuda sad? A mi smo u daljini čuli neki grubi glas. -Prvačići za mnom. Brzo smo otrčali do njega. Nas iz prve godine je bilo preko sto. A on je rekao ajmo svi u ovaj čamac. Ja sam pogledao čamac. Čamac je bio za dvije osobe.-Kako ćemo svi stati gospodine. Upitao sam ga. Iako nije izgledao kao gospodin. Iamao je dugu crnu kosu i bradu, bio je polu div.-O pa vi ne znate ovo je začarani čamac od ruke profesora Dumbledora. Ja sam Hagrid a vi ste?-Ja sam William Steakley, ali možete me zvati Will. Odgovorio sam mu ljubazno.
-Dobro onda Will uđite.
Kad sam ušao imao sam osijećaj kao da sijedim u Titanicu.
Kraj mene je sjeo Boris.
-Vau kako dobra čarolija mislim da je to čarolija dočaravanja. Rekao je on zađuđeno.
-Dobar dan ja sam Zvonimir Vrhovćević iz Hrvatske sam dargo mi je. Prišao je neki mladić i ljubaznim tonom se predstavio. Bioje isto prva godina.
-Drago mi je ja sam William Steakley ali zovi me Will. Hoćeš li sijesti. Upitao sam ga.
-Pa može hvala.
-Ja sam Boris. Rekao je Boris
-A ja sam Zvonimir Ali možete me zvati Zvone. Jedva čekam da dođemo u Hogwarts.
-I mi isto. Rekao sam mu. U tom trenu nešto je lupilo od čamac a Hagrid je zaurlao
-Ajmo izlazite.
-Svi su ustali i krenuli prema dvorcu.
-Napokon. Rekao je Boris.-Baš me zanima knjižnica i povijest magije.
-Daj ajde mene zanima samo dali ovdije ima dobrih cura. Rekao je Zvone.
Dok smo ulazili njih su se dvojica zaprićali a ja sam samo gledao stubište koje se izmijenjivalo.
Pomislio sam kako ćemo stići do cilja kada se ovo stalno zakreće.
Zatim je Profesor Slughorn kojeg sam upoznao u onoj slastičarnici rekao za mnom.
Kako smo išli za njim ušli smo u prostoriju u kojoj su bili samo četiri stola i klupe, a na čelu prostorije je bio još jedan manji stol.
Za nama su došli još učenika sa svih godina.
zatim su stariji ućenici sijeli, a mi smo morali nastaviti za Slughornom.
Došli smo ispred manjeg stola, ali sad je ispred njega stajo jedna stolica, klobuk i profesorica McGonagall.
-Kad prozovem učenika neka pristupi i sjedne na stolac. Zatim će klobuk odrediti koji dom. Rekla je McGonagallica.
Dbro Onda.
-Nevill Longbottom.
-Griffindor. Zaurlao je klobuk
-Možeš ići sjedni za stol tvojih novi prijatelja. Rekla je profesorica
-Draco Malfoj.
Klobuk je samo dirnuo kosu Malfoja i izderao se:-Slytherin. Malfoj je odma zadovoljno ustao i otišao do stola Slytherina.
-Zatim Boris Čića.
-Griffindor. Opet je zaurlao klobuk.
Boris je zadovoljan otišao do stola i sjeo.
-Cedric Dioggory
-Hufflepuff.
-Luna Lovegood. Viknula je profesorica jer su se glasovi u prostoriji malo pojačali.
-hmmm Ravenclaw. Klobuk se premišljao.
-Harry Potter. Rekla je profesorica iznenađeno i digla je pogled sa popisa. Glasovi u dvorani su zašutjeli. Tek je onda mladi gospodin izašao.
-hhhmmm mogao bi viti poznati čarobnjak u slytherinu, ali ti želiš griffindor. Dobro onda griffindor.
Zadnji četvrti stol je urlao imamo Pottera, imamo Pottera.
-Tišina. Viknu je Dumbledore.-Nastavite profesorice.
-William Steakley.
Ja sam uplaše izašao iz grupice.
-Oooooooo još jedan Steakley. rekao je klobuk gdje da tebe svrstam revenclav a ne GRIFFINDOR.
Bilo je još dosta učenika za razvrstati. Ja sam otišao do stola griffindora.
-To s nama si rekao je Zvone.
-Da s vama sam.
Hogwarts-Expres
Došao je 20.siječanj. Ja sam se rano digao da nebih propustio vlak koji kreće sa perona devet i tri četvrtine.
To je skriveni peron. Da bi do njega došao moraš se zaletiti u zid i proći kroz njega.
Ja sam probudio mamu, tatu, Thoma i Acu. Da se počnu spremati. Bilo je te sedam sati a u devet vlak kreće.
-Ma de šta ti je tek je sedam sat. Rekao mi je Thom
-Thome ajd diži se moramo spremiti ono što smo se dogovorili. Rekao je Aco
-Joj da. Hvala braco što si me probudio. Rekao je sretno
Mama je već sišla dole i pravila doručak.
Ja sam sjeo na stolicu i čekao da bude gotovo.
-Gotovo, idi zovi braću. Rekla je mama.
Ja sam otrčao i pozvao Acu. Za stolom nije bilo nikakve priće jer se svima spavalo osim meni ja sam bio toliko uzbuđen što krećem u Hogwarts. Nakon doručka smo se spremili i krenuli letećim automobilom.
Došli smo do zida u koji se trebalo zaletiti.
-Aco ti prvi.Rekla je mama.
Aco se zaletio tom brzinom da je samo nestao.
-Sad ti Thomas. Zaurla mama na Thomasa koji je gnjavio konduktera.
I Thomas je nestao u zidu.
-A sad ti Will. Hajde nemoj se ničega bojati. Samo se zaleti i proći ćeš do perona dvet i tri četvrtine.
Ja sam se zaletio. Zatim nakon par sekundi sam ugledao jedan veliki vlak pun mladih čarobnjaka u vlaku i vani. Ubrzo su došli mama i tata.
-Mama idemo ja i Aco do Keti Bell. Rekao je Thomas.
Mene je mama poljubila i rekla da požurim inače ću zakasniti.
Ja sam otrčao i mahnuo sam joj.
Kad sam ušao u Vlak samo sam tražio slobodan kupe. Našao sam ga na kraju.
Sijeo sam i raskomotio sam se.
Tek nakon nekoliko minuta je došao jedan dečko s plavom kosom isto s prve godine i upitao me:
-Dali je slobodno, ostali kupei su zauzeti. Mogu li tu sijesti.
-Da naravno. Odgovorio sam mu
Tako smo ja i Boris tako mi se predstavio cijelim putem razgovarali o Hogwartsu i o čarolijama.
Oko ponoći je vlak stao.
Pogledao sam kroz prozor. Udaljini su se vidjela svijetla na velikom dvorcu.
Boris je rekao stigli smo.
Predmeti kupljeni u Zakutnoj ulici!!!
Moja svečana odijeća za školu.
Moja sova Harry!
četvrtak, 04.01.2007.
Ulaz u Zakutnu ulicu !
Praznike sam proveo kod kuće igrajući metloboj sa Thomo i Acom na svojoj metli.
Stalno sam zapitkivao Thoma i Acu kako je tamo u školi. Ja sam njima bio toliko dosadan njima da su mi jednom čak zaprijetili da če mi usta zaljepiti čarobnjačkim ljepilom, a to ljepilo je ljepilo koje kad jednom staviš na usta ne možeš ga nikad skinuti.
Otac nikad nije imao vremena za Zakutnu ulicu zato što on radi za ministarstvo magije u odjelu korištenja magije pred bezjacima.
Došao je 18.siječanj. Moj je tata dobio slobodan dan.
Jutros mi je rekao da kad jedemo da se svi spremimo je krećemo u Zakutnu ulicu.
Ja sam svoje palačinke pjeo što sam brže mogao da se prije spremim za put.
Svi smo jeli i spremili smo se.
Ušli smo u naš stari auto koji je mogao letijeti. Letjeli smo skroz do neke sladoledarnice.
Kad smo ušli svi su pozdravljali moga oca i pitali kako je i što će on ovdije.
Upozno sam se sa svojim budućim profesorima kao što su: Prof. Snape, Prof. Filius Filtwick, Prof. Horace Slughorn, Prof. Minerva McGonagall, Prof. Pomona Sprout, Prof. Sybill Trelawney i mnogi drugi.
Tek smo tada došli do nekog zida koji je bio tako ispuca i izrupčan da se rupe nisu mogle izbrojiti.
Zatim je moja mama izvukla svoj štapić iz džepa i turila ga u neku rupu u zidu i okrenula je štapić.
Zid se počeo otvarati poput kučnih vrata.
Kada se skroz otvorio zatekao sam široku ulicu punu nekih šarenih plakata, ukrasa, kafića, trgovina i drugih stvari.
Zatim je moja mama napokon progovorila.
-Dobro ko će ići sa mnom a ko s tatom-
-A što će tata raditi dok ti kupuješ potrepštineza školu? Upitao je Aco.
-Ja ču sine otiči u ministarstvo obaviti jedan posao. Hoćeš li ići sa mnom bit će zanimljivo? Zapitao je otac Acu
- Da idemo ja i Thom- Odvratio mu je Aco.
-Bok mama, bok Will vidimo se kasnije- Rekao je Thom.
-Bok sine! Odvratila je mama.-Dobro Will gdje ćemo prvo?
Pismo iz Howartsa!
Subota je popodne.
Jedemo za stolom moja mama (Dolores), dvojica starije braće Thomas (Thom) i Alexsandar (Aco) i godinu dana mlađa sestra Jenifer (Jenny).
Kada se začuo zvuk sove koja se spuštala na prozor blagavaonice. Moja mama je ustala iz stolice i užurbano otišla do prozora.
Tada je je došla do mene i zagrlila me tako jako da su me prsa već počela boljeti.
A tad mi je rekla moj sin za dva tijedna ide u Hogwarts školu vještičarenja.
Ja nisam mogao vijerovati Dok nisam pročitao što piše!
Dragi gospodine William Steakley.
Javljamo da ste primljeni u školu čarobnjaštva i viještičarenja u Hogwartsu.
Škola vam počinje 20. siječnja. 2007.g.
Sve potrebštine za školu će te pronaći u Zakutnoj ulici.
Albus Dumbledore.
-Mama kad idemo u Zakutnu ulicu veselo sam ju upitao.
-Čim ti otac bude imao vremena. Odgovorila mi je.
-O naš mlađi brat nam dolazi u školu za šesnaest dana mi u treću godinu a on u prvu. Podrugljivim tonom mi je rekao Thom.
Ali ja se nisam ni obazirao na njega.
Ja sam samo gledao to pismo i nisam mogao vijerovati da sam ja dobio pismo od najmoćnijeg čarobnjaka na svijetu. Albusa Dumbledora.
