Probudio sam se u osam sati samo kako bih mogao stići kod Filcha odraditi kaznu.
Kad sam sišao dolje u društvenu tamo je već sjedila za stolom Amanda.
-Dobro jutro. Rekao sam Amandi.
-Dobro jutro i tebi. Odgovorila mi je.
-Šta misliš kakvu ćemo kaznu dobiti kod Filcha. Govorio sam joj dok sam svoj štapić stavljao u džep.
-Ne znam nova sam ovdje zar se ne sijećaš.
-A kako se ne bih sijećao. Hajde idemo.
-Ajmo.
Zaputili smo se prema Filchovom uredu, a meni je kao i jučer bilo ugodno u društvu sa Amandom. Stali smo kraj velikih crnih ispucalih vrata sa izlizanom kvakom.
Pokucali smo na vrata a oštri glas iz nutra je rekao naprijed .
Ušli smo u prostoriju u kojoj je bio jedan stari krevet, radni stol na kojem su bili neki spisi o kažnjavanju u kojem su najviše prevladavali Aco, Thom, Fred i George.
-Dobro jutro gospodine. Rekla je Amanda začuđenim glasom.
-Vidite ove kutije. Dok je Filch govorio pokazivao je u kut do vrata u kojemu su bili pet ili šest kutija.
-U tim kutijama imate popis učenika koji su ikad napravili bar jedno kažneno dijelo.
Sva njihova dijela morata poredati po abecedi jasno. Rekao je Filch podrugljivim tonom.
-A kad to napravit čeka vas još nešto. Nastavio je Filch.
-Ja vas sad ostavljam. Zabavite se. Rekao je Filch i izašao van.
-Dobro onda Amanda ja ču ove tri kutije a ti uzmi preostale tri. Bacimo se na posao. Rekao sam Amandi. Dok sam ja ispraznio jednu kutiju i krenuo slagati vidio sam mnogo kažnjivih dijela koje su napravili Thomas i Alexsandar.
Poredao sam sve dokumente po abecedi, a Amandi je ostala još jedna kutija.
-Ja sam gotov treba li ti pomoći. Upitao sam ju.
-Dobro bi došla. Odgovorila je umorniim glasom dok se rastezala i zijevala.
Pomogao sam joj i završili smo s kutijama i ostalim papirima koji nisu trebali.
Zatim sam otišao do radnog stola u Filchovoj sobi i otvorio prvu ladicu.
-Što to radiš. Upitala me Amanda.
-Ma ništa samo ništa samo nešto gledam. Odgovorio sam joj.
Ladica je bila puna nekih stvari koji su ukazivali na spačke. Vjerovatno ih je Filch prisvojio od nekih učenika koji su s tim stvarali probleme.
-Pazi ide Filch. Rekla je Amanda.
Ja sam što sam brže mogao zatvorio ladicu i prišao Amandi. Otorila su se vrata i ušao je Filch.
-Dobro za danas je dosta drugu kaznu će te sutra odslužiti u isto vrijeme. Sad možete ići. Rekao je Filch.
Mi smo što brže izašli van prije nego je Filch promijenio mišljenje.
-Jesam umorna, bole me leđa, spava mi se, a još imamo sate preobrazbe, čarobnih napitaka i letenje.
-Ajde idemo po stvari i krenim na sate. Rekao sam joj.
Post je objavljen 08.01.2007. u 16:54 sati.