-Kakav lik, ej mi napravimo nešto za pohvalu a on nam tako vrača. Vikao sam opustošenim hodnikom dok smo Boris i ja išli do društvene prostorije gdje smo trebali spremiti kovčege za put u drugu školu.
-Ma de i ti dobro znaš da on to radi samo da se nebi nešto dogodilo nama i ostatku učenika. Rekao je Boris spuštene glave.
-A tebi nije žao što odlazimo a? Upitao sam ga.
Ali na to pitanje nisam dobio odgovora. Čim smo stali pred portret debele dame Boris je rekao lozinku za ulazak. Kad smo ušli Zvone nas je pozdravio sa fotelje kraj kamina, ali mi ga nismo doživljavali nego smo samo prošli u mušku spavaonicu spremiti se za put.
-Ej halo što je vama. Rekao je Zvone u ćuđenju dok je sjedao na moj krevet.
I tako smo mi njemu sve objasnili šta je bilo.
-Dobro onda idem i ja s vama. Rekao je Zvone dok je vadio svoj kovčeg koji još nije bio dirnut od dolaska u Hogwarts.
-Ma ne ideš ti si lud tu ti je cura i napokon kad smo se sprijateljili s ostalima ti želiš ići ti nisi normalan. Rekao je Boris u prijetnji i ćuđenju.
-MA de boli me briga za sve idem s vama. Rekao je on.
Tako smo se mi spremili i kad smo ušli u ravnateljov ured.
-Vidim da ste brzi. Rekao je Dumbledore smireno.
-Pa kad ste rekli da moramo biti brzi. Rekao sam mu oštrim tonom.
-Ali ja za vas imam sjajnu vijest. Rekao je on.
-Koju? Upitao je Boris.
-Slušajte! Malo sam pročešljo ostale čarobnjačke škole i našao sam jednu školu u Hrvatskoj koja traži zamjenske učenike. Pa onda bi vi mogli samo na jednu godinu preći u školu vještičarstva Elphaste u Hrvatskoj, naravno ako vi nemate ništa protiv. REkao je Dumbledore.
-MA ne nikako hvala vam. Rekao je Boris.
-Gospodine Zvonimire, a kuda će te vi? Upitao je Dumbledore Zvoneta.
-Ja idem s njima pod svaku cijenu pa makar se morao posvađati s vama. Rekao je Zvone oštrim glasom.
-Vjerujem da do toga neće doći jer oni traže baš tri učenika za zamjenu, a vas dvojica možete biti samo sretni što imate tako dobrog prijatelja. Rekaoje Dumbledore.
-Dobro tamo idete pomoću letipraha jeste li spremni. Pitao je Dumbledore dok se dizao sa svoga udobnog naslonjača.
-Ne nismo moram još nešto obaviti. Rekao sam mu.
-Dobro samo požurite. Odgovorio mi je Dumbledore.
Ja sam trkom izašao iz ureda i trčao sam što sam brže mogao hodnikom koji je bio pun ostalim učenicima. Ušao sam u društvenu i odmah otišao u žensku spavaonicu i ugledo sam zadnji krevet na kojemu leži Amanda.
-Amanda, ej smiri se slati ću ti poruke i viđat ćemo se. Govorio sam joj dok sam dolazio do nje jer sam vidio suze na njenom licu.
-Ali, jel baš moraš sada ići? Upitala je Amanda kroz suze.
-I meni je žao ali moram. Već me čekaju, BOK!!! Rekao sam joj dok je i meni suza kliznula niz obraz.
-Ej stani. Rekla je Amanda i vadila nešto ispod kreveta.
-Što je to? Upitao sam ju kad sam ugledao veliku bilježnicu.
-Kad me budeš htio vidjeti otvori, ali ne prije. Rekla je ona uplakana.
Zatim sam ju poljubio i otišao. Iz daljine sam čuo kako plače, ali sam morao ići.
NASTAVITI ĆE SE!!!
Post je objavljen 22.01.2007. u 20:29 sati.