mudrolije malog nestaška

mudrolije malog nestaška

...dosjetih se tome kad bijaše petak, 23.12.2005.

Božićna krava(ta)...

...nekak mi je suluda navika da uvijek sve radim 5 do 12 (kak' ono vele) i to još od starih školskih dana kad je trebalo lektiru pisati, al' s vremenom je to prešlo u 12 i 5...eh sad ne bi bilo u redu da božićne poklone kupujem poslije božića, pa ja sav si glavi odvažih se da obavim taj dio...sletim se u pokoju trgiovinicu, kupim pokoju đinđu-minđu, al' vidi ti vraga...ne ide to samo tako...
...banem u prvu trgovinu, a ono tamo gužva, k'o se dijele te stvari (samo što na vratima još nemaju onaj ludi aparatić sa papirićima gdje piše vaš broj i koji ste po redu, jer na mom bi pisalo: "dođi oko slijedećeg božića"...)... ma zamislite, prošla me volja...
I tako prošetam se ja do druge trgovinice, upadem unutra a tamo nigdje nikog...sjedi samo neka baba za onim svojim šankom i klafra na mobitel...krenem ja zujit šta bi mogao kupit, a ona još klafra...ma nek žena priča....nađem neku ludu kravatu (tada se doimala prikladnim poklonom i odlučim je kupit), dođem do onog šanka, a baba se ne da, još ona klafra...stojim ja...a ona ne jebe ni 5%...čekam...čekam...pa pizda joj materina, uzeo bi joj ono malo govno smećarsko od tamagochia ili ti mobitela i zgurao joj u grlo, pa bi zvonio svaki put kad podrigne...baba se zbilja ne da...sad sam si dao čak i mašti na volju pa sam si snimio neku gredu za koju bi je fino okačio za nožni palac onom istom kravatom, ak' ubrzo ne prestane laprdat...i tu skoro pa popizdim, ostavim joj onu kravatu na šanku i krenem van...
Kad ona zamnom viče: "gospodine, a kravata...ne želite ju..."
..."ma nabijem te na kravatu"...i izađem van...a za sobom čujem kak nastavlja razgovor: "ma bio je neki nekulturni mladić"...

...mama ti je nekulturna, dabogda joj se sjeme osušilo, a tati ti pirana jaja žvakala zbog takvog finog odgoja...kravo jedna nepodojena...
...vani na cesti još sam samo mogao uzviknuti: "Bože baci peglu i budi precizan"...ubila mi baba volju za šopingom....ah budem nekad to riješio ili će svi dobiti jedno toplo "Sretan Božić"...i možda pokoju čokoladu, ak ne banem u trgovinu sa još kakvom isfrustriranom tetom koja baš u ovo doba pati od PMS-a...

...al' uglavnom "Merry Christmas" svima vama i blogamo se kasnije...

- 12:37 - ...Šta imaš za reć na sve to... (5) - Evo ti pa si uposli taj tintopljuc... - #

...dosjetih se tome kad bijaše srijeda, 21.12.2005.

Knjigom u glavu...

...predbožićno je vrijeme...i ja odlučih da bi malo trebao pospremiti ovaj svoj ured, jer tokom godine zatrpao sam ga papirima u tolikoj mjeri da sam prvo bombu morao baciti da se bar malo pospremi da imam odakle krenuti...mnogi kažu da je najbolje od početka, ma nabijem ih na početak, kad neznam ni di je to...

..i tako sav hrabar krenuo sam od stola...prvo ću tu malo napraviti reda, 'oću vraga...kad mi sve nekak treba i dobro znam ak' nešt' pomaknem zatrebat će mi u roku od odmah...pa nek to stoji tako...bacio sam tu i tamo pokoji onaj žuti samokeljivi papirić, da bar vidim nešto na monitoru, jer jasno mi je da se ne može cijeli vidjeti od tih malih govana smećarskih na kojima piše šta sve trebam napraviti i što ne smijem zaboraviti (al' uvijek nekak zaboravim di sam zakeljio malog vraga, pa ništ' ni od toga)...
...nadalje odvažio sam se da bi pospremio police, na kojim su registratori i kojekakvi suludi katalozi koje još nisam sve ni otvorio, ali dobro iznam ako kojeg odnesem u arhivu, zatrebat će mi baš nešto iz njega od opreme, pa nek stoje tu...malo sam ih poravnao i to je k'o grom što se i polica tiče...našao sam jednu stvar koju bih mogao odnesti u arhivu...jednu praznu kartonsku kutiju, koja će mi eventualno nekad zatrebati (ma neće, ali eto nek' se nađe)...

...pomislih da bi mogao arhivu malo posložiti, ali čim otvorih vrata i ugledah tih 2x1 m sa policama visokima do 4 m, zamislite, predomislio sam se...samo nisam imao gdje zgurati onu blesavu kutiju...ali snimio sam da na vrhu polica ima još malo mjesta, samo ne mogu se popet do gore a da se ne slomim, pa pomislih..."ah mogao bih baciti kutiju gore"...ajme greške...

...nabacim se prvi put...preslabo...pala je nazad...budem malo jače...opet preslabo...ma mamu ti tvoju, sad ćeš ti vidjet i frknem ju k'o budala, ona poleti do plafona i pri povratku (odlučila je da ipak neće ostat na polici), povuče i ona dva registratora na kraju police, a oni ni pet ni šest, govna mala smećarska bubnu me ravno u sred čela, jer sam ja naravno pomno blejao gore i pratio razvoj situacije...

...i tako sa kvrgom na glavi odlučih, da je ipak sve koliko toliko složeno i da nema potrebe za dodatnim poslom...samo što mi nekak sada zuji u ušima od udarca i svijet mi ima neke čudne boje, za koje nisam znao ni da postoje...

- 13:21 - ...Šta imaš za reć na sve to... (6) - Evo ti pa si uposli taj tintopljuc... - #

...dosjetih se tome kad bijaše utorak, 20.12.2005.

Tramvaj zvan urnebes...

... baš nedavno odlučih se uputiti put velegrada i tu počinje moja pričica, koje se ni sam Ivica Kičmanović (onaj dečkić što je sa sela došao u grad) ne bi posramio...

...naime, pošto smo ja i zemljopis od davnina na Vi i svaki moj put iz Zageba za bilo kuda završi najduljom mogućom obilaznicom, i još k tome ne dao Bog da uđem u onaj rotor, jer baš kada poželim prijeći u desnu traku, neki majmun odluči sjesti na sirenu i svirati dok ova ne pregori, ne shvaćajući da sam to govno malo smećarsko od trubice čuo i prvih sedam puta...i tako prođem 2-3 kruga u rotoru i nemam više pojma di sam ušao, a kamoli di trebam izaći, pa u strahu da opet slučajno ne završim u Krapini (i to se događalo), odlučim ovo potuvanje proći tramvajem...

...i tako parkiram u onoj nekoj podzemnoj garaži, što se kasnije pokazalo kobnom greškom, jer ne samo da nisam gledao di parkiram, već nisam pazio ni na kojem katu, znam samo da je dolje negdje...

..i tako ja i frend upadamo u tramvaj (bez karte naravno, kao u doba dobrih starih studentskih dana) i uviđam da su one blesave penzionerke svakim danom sve jače i jače...jer kada ugledaju sjedalicu, ne dao vam Bog da im se nađete na putu, jer lupaju, grebu i samo što i ne grizu da se zavale u tu sjedalicu, pa nakon par stanica izađu van i nastave šepati, naizgled ostavljaući dojam da jedva hodaju, a kamoli da se kao Rambo u penziji bore za mjesto....sunce im penzionersko...

...i tada opazimo lika kao izdaleka trči u želji da uleti baš u taj tramvaj, a u ruci nosi burek, ili tako nešto jer kada je uletio u tramvaj, ruka mu je ostala vani, a s njom i slasni zalogaj, pa nismo dobro snimili što je to...na slijedećoj stanici kada su se vrata otvorila, frajer je bezbrižno izašao van i nastavio jesti svoj gablec...

...i tada ustaje neki lik u tramvaju i počinje pregledavati karte, a ja i frend se nabrusili kako ćemo mu na engleskom opalit da ne kužimo šta 'oće...

dva sjedala od nas traži lika kartu,
a ovaj odvažno reče : "nemam"...
na to će mu kontrolor : "vašu osobnu molim"
a ovaj će njemu opet : "a tko si ti da me tražiš osobnu"
kntrolor, vadeći značku iz džepa, hladno odgovri : "ja sam kontrolor"
a ovaj ni pet ni šest, još hladnije ćopi značku i frknu je kroz prozor, pa reče: "sad više nisi"...

...ajme da ste čuli smjeha...

...ponekad mi fale te zgode, jer toga u mom malom mjestu nema...
...jer mi se čini da živim u tako malom mjestu, da mu je i poštanski broj razlomak...

- 12:01 - ...Šta imaš za reć na sve to... (5) - Evo ti pa si uposli taj tintopljuc... - #

...dosjetih se tome kad bijaše ponedjeljak, 19.12.2005.

Muke po televizoru...

...evo odlučih s vama podijeliti i činjenicu, da mi je nekad nedavno riknuo moj dragi TV, mislim nije on baš baš riknuo, ali počeo se blesirati...naime, ostao je bez boje...
..bio mi je jako drag, jer to je bio pravi televizor za lijenčine, okreneš se na bok, i tako si zarotiraš sliku da mo'š čitat one sloveke, a da si ne lomiš vrat, a ne onaj prastari koji sam morao okretat cijeli kada promjenim pozu gledanja...

...odfuram ja njega kod "veterinara" za tu elektroničku živad da ga popravi...a on mi veli, joooj žao mi je, ali taj procesor moram naručiti izvana i koštat će vas puuunooo (čitaj : kao Grčku rat...)

...i tako, ja si sav važan odlučim da kupim novi blablavizor...banem u trgovinu, i tržim neki poveći...frajer mi ponudi 72 cm...i ja specijalac uzmem ga...i tek kad sam vidio koju muku sam imao da to govno smećarsko strpam u auto, zapitam se, a šta ako mi ne stane u regal...ajme pakla...dođem doma, pa povuci, potegni i zguram ga u regal, spojim i novi DVD (vtri on i DivXiće) koji sam kupio i odlučim od frenda uzeti neke filmiće da imam šta radit...e to se pokazalo kao kobna pogreška...

...spečem si punu zdjelu kokica...ubacim prvi film, i nakon par minuta dođem do zaključka...a fu.. gledah ga, kokica mi ponestaje, ali ništa, ajmo dalje...ubacim drugi...dosadan do bola...ajmo dalje...ubacim treći...film zakon...al' govno malo smećarsko od DVD-a zaglavi se kad je najnapetije, živci mi pri kraju, a kokica sve manje...ajmo vidjet neki drugi film...i tako ubacim ja još jedan...kad ono svi titlovi odoše na početku, a kasnije gledam k'o krava u mrtvo tele...ma bem ti televizor i DVD, trebao sam prikolicu kokica dofurat da imam dosta...

i tako odoh u krpe, sit od kokica i tako lijepih neodgledanih filmića...

- 13:18 - ...Šta imaš za reć na sve to... (3) - Evo ti pa si uposli taj tintopljuc... - #

...dosjetih se tome kad bijaše petak, 16.12.2005.

Mudrolije na djelu...

...kako sam uvijek govorio da mi filozofije i nisu nešto strano, uvijek sam imao pokoju suludu teoriju zašto je nešto tako i kako bi to trebalo profuncionirati...ali opet mi se nekako u sve to upetlja onaj blesavi Murphy i njegovi glupi zakoni

...ako nešto može poći krivo, poći će krivo...

(...joj kak bi ga rado ozljedio radi tih gluposti...)

...naime, eto baš nedavno (prije cijelih 8678,983 sekundi), odlučih da se sjurim do trgovine i kupim si onaj suludi kabal za spojit ovo moje kino od tamagochia (Samsungić D 500) na ovu veliku kištru na mom stolu (onu koju moji pajde zovu komp...)

...i tako bezbrižno, banem ja u trgovinu, pravim se pametan, jer znam šta trebam kupit i kad sam fino platio to cijelih 148 novaca, sjedem pred komp i šta sad...Bože pomozi...

...prištekam ja kabal, kad ono, imam skupi modem i još skuplji punjač (jer ovo govno smećarsko mi mobitel prepoznaje kao modem i 'oće na internet, a usput ga samo puni)...mamu mu skoro sam lika u trgovini objesio tim kablom, dok mi nije rekao da nije ni pogledao jesam li ja dobio CeDe sa software-om i zamisli...nisam...

...joj oprostite gospodine...to je neka zabuna...ispričavamo se...ma mamu ti poljubim, deset godina života sam izgubio uz to...

i tako instališem ja taj software, a moja kantica sva sretna roglja i prepoznaje mi tamagochia...sad se evo druže (ili se sexaju, nemam ja pojma), ali bitno da mi prebacuju moje najomiljenije crtiće da ih mogu gledat...he he...

- 13:46 - ...Šta imaš za reć na sve to... (3) - Evo ti pa si uposli taj tintopljuc... - #

...dosjetih se tome kad bijaše četvrtak, 15.12.2005.

Murphyevi zakoni...

...ho ho ho, merry christmas...nećem se i ovaj put ispričavati što me ne bijaše duuuugggoooo ovdje, jer sve se događa sa razlogom, pa tako i ovo moje izbivanje odavdje bijaše upotpunjeno svime i svačime...naime dan mi trebaše imati 36 sati da sve stignem i majke mi pomislio sam kako jednog dana tako budem zakasnio i na svoj vlastiti sprovod, ali evo izborih se za svoja prava, ćopih ovu žnjnoru koja mi nudi izlaz i svijet interneta, prištekah na ovu svoju kanticu i sad tipkam...

...namazana šnita kruha, uvijek pada na namazanu stranu...

...taj Murphy (koji je to smislio) je baš bio zajeban lik, jel nije mogao napisati nešto pametnije...

...pa baš sam neki dan prije posla sjedio doma, u miru gledao crtiće, kad mi zalogaj kruha namazanog nekom turbo-finom marmeladom odluči pokoriti se gravitaciji i bubnuti na pod, a ono govno malo smećarsko od tepiha sada odbija poslušnost i ne želi pustiti mrlju...

...kad nešto spomeneš...
...ako je dobro, proći će,
...ako je loše, dogodit će se...

...smiješno, zar ne?
...pa razbio bi ga sad, mamu mu filozofsku...