Knjigom u glavu...

...predbožićno je vrijeme...i ja odlučih da bi malo trebao pospremiti ovaj svoj ured, jer tokom godine zatrpao sam ga papirima u tolikoj mjeri da sam prvo bombu morao baciti da se bar malo pospremi da imam odakle krenuti...mnogi kažu da je najbolje od početka, ma nabijem ih na početak, kad neznam ni di je to...

..i tako sav hrabar krenuo sam od stola...prvo ću tu malo napraviti reda, 'oću vraga...kad mi sve nekak treba i dobro znam ak' nešt' pomaknem zatrebat će mi u roku od odmah...pa nek to stoji tako...bacio sam tu i tamo pokoji onaj žuti samokeljivi papirić, da bar vidim nešto na monitoru, jer jasno mi je da se ne može cijeli vidjeti od tih malih govana smećarskih na kojima piše šta sve trebam napraviti i što ne smijem zaboraviti (al' uvijek nekak zaboravim di sam zakeljio malog vraga, pa ništ' ni od toga)...
...nadalje odvažio sam se da bi pospremio police, na kojim su registratori i kojekakvi suludi katalozi koje još nisam sve ni otvorio, ali dobro iznam ako kojeg odnesem u arhivu, zatrebat će mi baš nešto iz njega od opreme, pa nek stoje tu...malo sam ih poravnao i to je k'o grom što se i polica tiče...našao sam jednu stvar koju bih mogao odnesti u arhivu...jednu praznu kartonsku kutiju, koja će mi eventualno nekad zatrebati (ma neće, ali eto nek' se nađe)...

...pomislih da bi mogao arhivu malo posložiti, ali čim otvorih vrata i ugledah tih 2x1 m sa policama visokima do 4 m, zamislite, predomislio sam se...samo nisam imao gdje zgurati onu blesavu kutiju...ali snimio sam da na vrhu polica ima još malo mjesta, samo ne mogu se popet do gore a da se ne slomim, pa pomislih..."ah mogao bih baciti kutiju gore"...ajme greške...

...nabacim se prvi put...preslabo...pala je nazad...budem malo jače...opet preslabo...ma mamu ti tvoju, sad ćeš ti vidjet i frknem ju k'o budala, ona poleti do plafona i pri povratku (odlučila je da ipak neće ostat na polici), povuče i ona dva registratora na kraju police, a oni ni pet ni šest, govna mala smećarska bubnu me ravno u sred čela, jer sam ja naravno pomno blejao gore i pratio razvoj situacije...

...i tako sa kvrgom na glavi odlučih, da je ipak sve koliko toliko složeno i da nema potrebe za dodatnim poslom...samo što mi nekak sada zuji u ušima od udarca i svijet mi ima neke čudne boje, za koje nisam znao ni da postoje...