nedjelja, 13.02.2011.
Nedeljom ujutru, kad...
7.00h
Buđenje u ulici bez hrastova
I bez kestenova
Šuškam kesicom kafe
Kupljenom u Konzumu
Na akciji
Na jednoj od totalnih rasprodaja
Politike identiteta,
Fragilnost subjekta,
Performativnost roda –
Smenjuju se misli
Što liče na teme
I na pitanja
Tome nas nisu učili
Naspavan i gladan
Biram sebe za novi dan
Crvene pertle i crven šal
Dugim koracima se spuštam
U grad
Premećući kroz glavu
Sve sintagme i pitanja
Iako je tek 8.00h
Semafor u Alipašinoj
Ulica bez ljudi
I bez pasa
Trolejbus vuče budne bez pitanja
Negde gore, još gore
Poklon grada tog i tog
Iz Švicarske
Die Schweiz
Švica
Naše smeće – za vaše sreće!
Ljubi vas vaša Evropa
Samo neka ste nam
Ugroženi i nestabilni
Programi za stabilizacije i pridruživanja
Odavno su napisani
Pored mene prolazi čovek
Sporo i bez reči
Gleda me u oči
Dobro jutro
I prođi me se
Pomislili smo obojica
Osetilo se
Idući dalje
Zaustavljam se i čitam
Smrtovnice
Po jutru se dan poznaje
I po mrtvima
Mrtvi su mrtvi
Ne pričaj mi o sjećanju sad
Mrtvi su mrtvi
Što im ne pruži ruku
Dok su živi bili –
Dolazi mi pesma
Ili samo reči
Damir Avdić
Put Sarajevo-Mostar
30. juli 2009.
Za sjećanje
Na Marindvoru
Tamo gde staje tramvaj
Prilazi mi jedno dete
Sporo i tiho
Gleda me u oči
I kad sam već rukom posegao
Za novčanikom
Ono samo prođe
Nisam ga se uplašio
Mislio sam da prosi
...što im ne pruži ruku
Dok su živi bili...
