7.00h
Buđenje u ulici bez hrastova
I bez kestenova
Šuškam kesicom kafe
Kupljenom u Konzumu
Na akciji
Na jednoj od totalnih rasprodaja
Politike identiteta,
Fragilnost subjekta,
Performativnost roda –
Smenjuju se misli
Što liče na teme
I na pitanja
Tome nas nisu učili
Naspavan i gladan
Biram sebe za novi dan
Crvene pertle i crven šal
Dugim koracima se spuštam
U grad
Premećući kroz glavu
Sve sintagme i pitanja
Iako je tek 8.00h
Semafor u Alipašinoj
Ulica bez ljudi
I bez pasa
Trolejbus vuče budne bez pitanja
Negde gore, još gore
Poklon grada tog i tog
Iz Švicarske
Die Schweiz
Švica
Naše smeće – za vaše sreće!
Ljubi vas vaša Evropa
Samo neka ste nam
Ugroženi i nestabilni
Programi za stabilizacije i pridruživanja
Odavno su napisani
Pored mene prolazi čovek
Sporo i bez reči
Gleda me u oči
Dobro jutro
I prođi me se
Pomislili smo obojica
Osetilo se
Idući dalje
Zaustavljam se i čitam
Smrtovnice
Po jutru se dan poznaje
I po mrtvima
Mrtvi su mrtvi
Ne pričaj mi o sjećanju sad
Mrtvi su mrtvi
Što im ne pruži ruku
Dok su živi bili –
Dolazi mi pesma
Ili samo reči
Damir Avdić
Put Sarajevo-Mostar
30. juli 2009.
Za sjećanje
Na Marindvoru
Tamo gde staje tramvaj
Prilazi mi jedno dete
Sporo i tiho
Gleda me u oči
I kad sam već rukom posegao
Za novčanikom
Ono samo prođe
Nisam ga se uplašio
Mislio sam da prosi
...što im ne pruži ruku
Dok su živi bili...
Post je objavljen 13.02.2011. u 18:45 sati.