| < | veljača, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | |||||
Za nekoliko dana američka vlada će biti bogatija za mojih $170.00. Juče sam poslala zahtjev imigracijskom uredu za Advance Parole dokument. Od zelene karte još uvijek ništa nema. Zvali smo i lokalnog kongresmena, ali ni on nam ne može pomoći jer oni poput Mulder-a i Scully treba da otrkiju da ja ne želim ovoj državi nanjeti nikakvo zlo i da je okay odobriti mi taj zeleni papirčić. A Advance Parole je nešto sa čim bi mogla putovati (i vratiti se nazad ovamo, što je najvažnije), no problem je samo što mi niko ne garantuje da ću i njega dobiti. Procesiranje traje najmanje 60 dana, ali to je 60 dana u najboljem mogućem slučaju. Muka mi je više od svega toga. Dosadilo mi je slušati mamu i tatu kako razočarano kažu “ma, hajde, doći ćeč kad mogneš”, a znam da tako puno žele da me vide. Dosadila mi je ta vječna borba sa birokratijom. Dosadilo mi je da im šaljem lovu svakih nekoliko mjeseci. Sve mi je dosadilo, sve mi govori “ma, daj, zajebi sve to i odmori se”, ali ne mogu. Nisam naučila na poraze, ne prihvatam ih lako. Ne predajem se, iako sam na ivici predaje. Birokratija mi je uvijek bila najveći neprijatelj, my nemesis. Sreća, dragi je tu da me utješi, zagrli i razumije kad sam na rubu snaga, kad je predaja na dohvat ruke. Onda kad bi joj je se bilo najlakše prepusitti, on mi daje snagu da ne posustajem. I tako sam im opet poslala neki zahtjev, kopije nekih drugih papira, slike (do sad su mogli fin album od mojih slika napraviti), lovu… I sad čekam da vidim šta će biti. Želim doći tamo ove godine, želim ih vidjeti sve poslije 8 godina, želim upoznati roditelje od dragog, možda čak vidjeti i moje vrle i dobre prijateljice Yazzu i Makedo.Čitala sam negdje da kad nešto veoma želiš, univers ti pomogne ispuniti tu želju. Hajde, universu, ja čekam! Pomagaj! Komentari # A ja mislio da je tesko dobiti svicarske papire :) .... (Zmaj_Strašni 28.02.2006. 19:28) # ne daj se, draga!!! drzhim ti fige!!!!!!!! i ja isto tako puno zhelim da ti dobijesh te papire i znam da se ti ne predajesh ne lako, vec nikako! nemoj ni sad!!!! i ja te zhelim vidjeti! (yazza 28.02.2006. 20:09) # nekada se stvari rese lako,cak i same od sebe, nekada je potrebno mnogo strpljenja, i ustrajati ;) sve dok imas nekoga tko je uz tebe, brzo ce proci :))) (non´sen 28.02.2006. 23:55) # Rekoh ja - pozelenicemo mi te papire ako treba. Green, green grass of home... (Širin 01.03.2006. 00:16) # mnogo brate.,8 godina....čini mi se da bi me rasulo tu unutra.,ma ovo je samo moja prva misao..znam da nebi znam da bi se borio dao sve od sebe za cilj..a ti si cilju jako blizu..jako..i mislim da će ova godina biti tvoja...želim da ti se ispune sve želje..želim od srca...pozdrav iz hladnog mostara.. (gugo 01.03.2006. 01:15) # Bio bi i red da nakon 8 godina dobijes i citizenship,a ne samo green card...bome ja cu se onda nacekat:)...drzim ti fige,iako kazu da zenske nisu sretne..al ajde...huh bem ti americku birokraciju,znam kako se osjecas...a kad vidim da oni s kim ratuju dolaze tu za 15-tak dana i odma imaju sve,uvati me popizditis...sretno!Ne daj se floki!I tako to!Bar s tim bijeim pasosem,kako ga zovu,ne bi tebalo bit problema...pusa (lorraine 01.03.2006. 16:08) # Moja rodica je tamo bila 8 godina i tek onda je uspjela srediti papire. Najgore je bilo kad joj je tu umro tata, a ona nije smjela doći. Čak je mislila nešto preko Meksika iskemijati, ali mama joj nikako to nije dala. Bilo je to jako bolno...Želim ti da se to sve riješi i nemoj odustati, nikako! (friva 01.03.2006. 16:08) # drzim fige ...i ja vjerujem u to da ce ti se ispuniti cim prije. (Bridge 01.03.2006. 16:51) # Ma vjerujem da će na kraju ipak sve ispasti dobro - samo treba izdržati! (jazzie 01.03.2006. 19:28) # a ja mislio da je Advance Parole nešto kao uvjetni otpust iz zatvora za dobro vladanje-dok se loše vlasdaš, hence 'advance'- vrati se ti lijepo nazad za stalno, dovuci i tog tvojeg, svidjet će mu se! a u kojoj si državi, kraju? možda tamo nije tako loše, ko što je meni bilo u Ohaju (((: (Wall 02.03.2006. 09:56) # mala, ne zelis to samo ti, ima nas jos...pa kad svi to pozelimo ima da se ispuni...doci ces ti nama, vidjet ces :)...puno te volimo i navijamo za tebe...don't give up!!! (makedo 02.03.2006. 11:29) # @Wall, napisala sam u odgovoru na tvoj prosli komentar da sam u central NY - nije ovdje uopste lose. A dragi je takode od tamo i dolazimo samo u posjetu (Jaca 02.03.2006. 14:48) # vragovi su ti amerilkanci!!!Treba njih tuć!!Želim ti svu sreću u dobivanju zelnuškaste kartice!! (dark_man_x 02.03.2006. 17:25) # Ispast će sve dobro samo treba izdržati.Pozitivno misli na to a mi ćemo ti pomoći. (darkwolf 03.03.2006. 13:02) # ma ja ne sumnjam da ces dobiti i otici kuci ove godine :)))) (yogica 03.03.2006. 19:17) # birokracija je uvijek birokracija. osim kad imaš sanadera i hitro.hr pa da popizdiš od brzine... (tabularasa 04.03.2006. 13:15) |
Ne čitam novine baš često, skoro nikako (osim nedeljom), ali ponekad mi se desi da naletim na “advice column” – znate ono gdje ljudi imaju sitaciju koju ne znaju kako da riješe pa pitaju “Dear Abby” ili “Ms. Manners” da im ona pomogne. Takve sam ljude uvijek smatrala zanimljivim jednostavno iz razloga što me zanimalo šta ih to natjera da napišu pismo nekome strancu umjesto da pitaju prijatelje ili nekoga iz obitelji. Ali nekada je izgleda lakše biti anoniman, potpisati se sa “zbunjena” (ili nešto slično) jer situacija u kojoj se nalaziš je totalno bez veze, a ti jednostavno želiš da čujes somebody else’s point of view. Ja sam uvijek bila previše lijena da bi bilo kome pisala ili pitala za savjet – pa ipak sam ja super ja i sve mogu riješiti sama, zar ne? (Yeah, right! – pomislih ja podgrugljivo sama sebi.)Ovim postom tražim vaše mišljene – zanima me šta biste vi uradili u nekoj od ovih situacija: 1. Primjetite da vam šef ima otkopcan šlic – da li mu reći i kako? Da li je drugačije ako je šlic otkopčan kolegi ili ako je u pitanju šef? 2. Osoba s kojom radite često poslije ručka podrigne – kako reći toj osobi da vama to smeta. Ne možete prestati jesti ručak s tom osobom, a on uopšte ne konta da je nekulturan. Ta osoba je vas šef! 3. Pričate s nekim ko žvače žvaku i veoma je mljacka dok priča – šta i kako reći. And, yes, u pitanju je opet vaš šef. (obrazloženje – žvaka je ona za odvikavanje od pušenja, i kad sam prvi put rekla nešto u vezi toga on se naljutio) 4. Neko za ručak donese jelo koje vam je totalno odvratno, muka vam je čak i kad ga pogledate – šta uraditi? (Ne, ovaj put to nije šef) Ma znam već i šta bi rekla i “Dear Abby” i “Ms. Manners”. Znam ja da se sve to može riješti na fin način – obrazložiti nekome zašto vam nešto smeta, bla, bla, blaaaa…. b-o-o-ring… I znam da neću uraditi ništa: 1. Neću šefu reći da mu je otkopčan šlic - baš me briga, nek se on sramoti. Kad ne bi mljackao i podrigivao možda bi mu i rekla :) 2. Kao i do sad ću ustati od stola i otići u drugu prostoriju pri podrigivanju 3. Trpiću njegovo mljackanje, ali ga i dalje ne gledati u lice dok pričam s njim kad mljacka 4. Reći toj osobi da mi je to jelo totalno disgusting i da ću ja jesti u drugoj prostoriji, a kad ona završi ručak i ja ću im se pridružiti. Eto, to su moje solucije, šta vi predlažete? Komentari # 1. bez srama i suzdrzavanja bih ga o tome izvjestila 2. u sali bi osobi dala do znanja da je gnjusna 3. oh, yes, uvijek. a jos kad mi zvacu na uho na telefonu!!!! ali to im svaki put dam do znanja. zivci su mi pretanki. 4. hm. ne znam. da, vjerojatno bih se odlucila otici u neki lijepi restoran i u kvartu i pocastila se ruckom. (newyorčanka 22.02.2006. 03:20) # Hm,lako je reci ja bi ovako ili onako...svi smo junaci na tudjoj muci.Iskreno,vjerujem da bi napravila nesto slicno kao ti,ili bi se jos bolje poklopila usima.I don't know...ak se sjetim sta pametno...jos mi smrde tvorovi oko kuce pa mi sive stanice ne rade:)...vec gledam ovih dana pa si mi je ona s moje strane bare:)kiss (lorraine 22.02.2006. 03:46) # 1. otvoren ti je dućan majstore :) 2. pocet cu i ja podrigivat 3. mrzim mljackanje, nije žvaka za seljaka 4. FUJ! pa to je odvratno...i pokupim se, ko i ti!...hehehehehe...ma nezgodno je to sa sefom. ali ja svom uglavnom sve skresem u facu!!! ;) (makedo 22.02.2006. 10:36) # 1. kaj si bio na WC-u? 2.Jel bio fini ručak? 3.fine su te žvake, a? 4. nisam gladna... (run'N'gun 22.02.2006. 11:09) # u svakoj od navedenih situacija bih umrl od smeha, i dala do znanja da je slic odkopcan, i da mljackanje je neukusno itd. uzdozu smeha sve se lkse podnosi. evo, vidis sada bih mogla raditi kao savetodavac :) ask non'sen :-P (non´sen 22.02.2006. 11:43) # ja bih pokusala kroz salu sve reci; ili znacajnim pogledima nakon podrigivanja; ako sam dobro raspolozena; ili bih se ubacila u ignore; ako mi je osoba izuzetno nesimpaticna... (yogica 22.02.2006. 16:57) # 1. ja bih bila zauzeta pokushajima da ne puknem od smijeha :)))) 2. namah bih ushla u msn ili icq ili googletalk i izjadala se nekom, ili bih jednostavno napisala blog o tome :-D 3. prestala bih zhvakati zhvake. osim toga bih pochela trazhiti novi posao. i opet bih se nekom ojadala. 4. ako je neko meni drag, ostavicu ga da na miru rucha, da mu ne smetam mojim "kako mozhesh to da jedesh?!!!! fujjj!!! bljack!!! odvratno je!!!!!" komentarima. (yazza 22.02.2006. 18:10) # samo shto sam postavila ovaj komentar, zvoni mi mama... ja podignem slushalicu, sjednem i i sasvim sluchajno pogledam - shlic mi otkopchan!!!! to mi se nije deshavalo sto godina!!!! kazhe mama shta radish? a ja ko iz topa odvalim - nishta evo, otkopchan mi shlic... a shte bi drugo... (yazza 22.02.2006. 18:29) # I ja sam kod kolege vidjela otkopcan slic i jos mu je virio kraj kosulje kroz rupu. Posto je to bio stariji kolega koji slabo govori engleski, a ja ne govorim norveski i tu je bilo jos 10-tak muskaraca, koji su isto to vidjeli i sutili i ja sam mudo sutjela. Moj sef je svaki dan donosio na posao neku gadnu, gadnu hranu od koje je smrdila cijela kancelarija, ali opet sam sutjela, ali sam od glavnog sefa trazila da se premjestim u drugi odjel, gdje mi je puno ljepse. Naravno nisam navela hranu kao razlog. Sto se tice podrigivanja i mljackanja, to nisam dozivjela, al posto mi je to jako, jako gadno, mislim da ne bih sutjela, nego bih nesto poduzela. Fuj! Eto. (Širin 23.02.2006. 08:25) # Baš sam ti htjela dati savjete poput Magde iz Glorije (hrvatske novine :)), a ono ti si već odlučila sve ono što bih ti i ja savjetovala! (jazzie 23.02.2006. 16:41) # Možda i dobro postupaš nekada je i dobro napraviti se lud.Nama je lako sad pričati ja bi ovak ja bi onak.Sa nekulturnima je teško kada je njemu to normalno ili čovijek smatra da ste si tako prisni. (darkwolf 23.02.2006. 16:52) # Kakav inače imaš odnos s autoritetima..možda ti pomogne razmislit o tome. Da li si ti sebi sam autoritet? (dolores 23.02.2006. 22:40) # vrlo slično tvojim odgovorima. a taj šef je stvarno svinja :)))) ja sam imala jednom jednog koji si je stalno diral jel maloga i stalno je jel parizer i podrigival je ostatak dana po parizeru... fuj fuj... zato sam ga jednom kao slučajno polila kavom :))))))) (Gea 24.02.2006. 20:18) # svešto si napisala ovisi od miliun malih trenutnih postavki......primjer..."šlic" ..1.mrzovoljan sam-"koji kur...ne zakopčaš šlic nismo mi dužni itd 2.danas mi je sve jedno..mamuran sam-pogled samo padne na provaliju uz kiseli osmijeh(tko ga j..)3.izuzetno raspoložen ili zaljubljen..šefe dućani su jutros zatvoreni neradni je dan..4.potreba je da mu se zavučem,treba mi par dana slobodno za skijanje-pozovem ga sa strane itd.......... (gugo 24.02.2006. 21:32) # @newyorčanka - bas mi je drago da si jos tu, pravo me obradova tvoj komentar, @svi ostali - hvala vam na savjetima, inace nisam osoba koja voli da se jada drugima, ali ovo mi je bas pomoglo. Cim sam napisala post bilo mi je mnogo lakse. (Jaca 25.02.2006. 18:13) # 1. Rekao bih nasamo. Obavezno bih pokusao dati to do znanja, da se ne sramoti dalje :) 2. Jednom sam u takvoj situaciji pričao u stilu "samo naprijed, u nekim kulturama je pristojno podrigivati, domaćini se uvrijede ako se onak pošteno ne podrigneš - to znači da jelo nije valjalo!" Naglasak je tad bio na 'u nekim kulturama' i osoba je shvatiola :) 3. tu nema lijeka, ako baš puknem odna kažem sve što ga ide pa tko živ tko mrtav :) 4. ja se obično pravdam slabošću u želucu - što je istina, ako mi je jelo gadno meni je slabo :) (ddadd 26.02.2006. 01:45) # hahaha ! e slatko sam se nasmijala na ovaj post! odlicna si! vjerovatno bih odgovorila vrlo slicno na sva pitanja pa te jednostavnopotpisujem ovdje. pozdrav mila! (Bridge 26.02.2006. 02:55) # @jaca - pa naravno da sam tu. nece se blogosfera mene samo tako otarasiti! citam vas najdraze i dalje, jedino pisem negdje drugdje. a, istina je, nevolja uvijek izgleda manja kad je se podijeli s nekim. (newyorčanka 26.02.2006. 20:00) # za šlic bi rekla, neznam zašto,ali podrignut iza jela mi ne smeta:D, zbog mljackanja bi otišla, ali ne i zbog jela - nisam gadljiva:)) znam da nisam baš pomogla...sorry:)) uživaj:))) (estera 26.02.2006. 20:42) # Mislim da radiš u Macu, KFC ili barem Arby's i da si u Ohiju.barem je meni tamo bilo slično :)) nego, udaj se za šefa i onda ćeš mu sve to moći reć bez trauma i nedoumica!!! (Wall 27.02.2006. 09:59) # Dragi Wall, nisi ni blizu. Zivim u upstate NY, radim kao software developer u jednoj maloj kompaniji. I nije se sve ovo desilo u jednom danu i ne desava se svaki dan, samo se meni kad sam ovo pisala sve bilo nakupilo. A uz to imam i fantasticnog muza kojeg ne bi mijenjala ni za sta. (Jaca 27.02.2006. 14:40) |
Kad sam bila mala imala sam veliki plavi album u koji su se ljepile “ljubav je…” sličice. Imala sam dosta raznih albuma, sa štrumfovima, sa sličicama iz Zivotinjsko Carstvo čokoladica, sa likovima iz Hanna-Barbera crtića, ali mi je “ljubav je…” uvijek bio najdraži. Bila je u njemu jedna sličica na kojoj su njih dvoje sjedili na kauču, ona je držala jedan kraj novina, a on drugi. Na slici je pisalo “ljubav je … … zajedno čitati nedeljne novine”. Još tad, iako sam bila mala, maštala sam kako ću jednog dana pronaći moju ljubav i kako ćemo nas dvoje zajedno čitati novine, baš kao na slici. Svake nedelje dragi mi za doručak kupi chocolate chip muffin. Dok ga ja jedem uz kapućino, on pročita prvi dio novina. Onda taj dio da meni (kad završim doručak), a on uzme neki drugi dio da čita. I tako svaku put kad on pročita jedan dio, da ga meni. Smijemo se, zezamo se, ja mu čitam naglas interesantne svari koje sam pronašla…. Tražim da mi da comics section (jer to me najviše i zanima od čitavih novina), a on me zeza, ne da mi comics i “tjera” me da pročitam vijesti za odrasle. I tako provedemo nekih sat vremena svake nedelje. Nije baš kao na slici jer ne čitamo isti dio istovremeno, ali jeste ono o čemu sam maštala. To je ljubav – te male svakodnevne sitnice kojih ima tako puno da ne želim ni da počnem da ih nabrajam. I zbog tih sitnica nama je svaki dan Valentinovo. Nije nam potreban neki praznik da nam kaže “ovo je dan kad treba jedno drugom da pokažete svoju ljubav. And by the way, be sure to spend a lot of money to show how much you really love him/her” Ne volim Valentinovo. To mi je jedan od least favorite praznika. Ne razumujem zašto čekati neki posebni dan na kalendaru da izvedeš svog dragog/dragu na večeru u fin restoran, ili da mu/njoj kupiš poklon, ili da uradiš bilo šta što ga/nju čini sretnim ma kako to malo ili veliko bilo. Mi ne slavimo Valentinovo. Nama je svaki dan Valentinovo. |
Danas sam s dragim opet bila u bolnici. On je opet imao “procedure” – ovaj put onu s druge strane. Sve je prošlo bez problema, rezultati su okey, a on sad spava pod uticajem svih onih dobrih drugs koje su mu dali. Dolazim ja da ga vidim i da mu pravim društvo prije nego što ga odvedu u operacionu salu. On je u bolnickoj haljini, zamotan u neku deku, leži na krevetu – kao pravi bolesnik. Sjednem kraj njega, pričamo, zezamo se, ja ga bockam, golicam – koristim priliku jer mi ne moze pobjeći. - Vidi kako ovdje nigdje nema prozora – kažem ja njemu. - Pa šta ce ti prozori – odgovara on. - Bilo bi manje depresivno da imaju prozori, da mozeš da gledaš na polje. - Ma, to bi bilo više depresevno. - Kako to? – pitam ga zbunjena. - Pa pogledaš na polje, vidiš sve one ljudi koji nisu u bolnici… - Aaa, pa ti onda bude još gore jer ti jesi u bolnici! Kontam sad. - A ovako je kao u nekom sci-fi filmu, zagrađen si među zidove… - I onda ti dođu mali aliens da te bockaju i istražuju – zezam ga. - Ma, meni je već došao alien ovdje kraj mene – kaže on. - ??? - I onda skontam šta je rekao – Nisam ja alien! – kazem k’o fol ljutito i bocnem ga prstom u ruku. I onda se obadvoje počnemo smijati. |
"Nemam vremena za blog" Sve češće nailazim na slične izjave kod blogera koje redovno čitam, a evo sad je red i na mene da kažem tako nešto. Na poslu baš ima posla tako da nemam kad da zabušavam i pišem. Prekrižim jednu stvar sa “to do” liste, a misteriozno se pojave 3 nova zadatka. Škola je nedavno opet počela pa i to umanjuje slobodno vrijeme. Imala sam nekoliko veoma dobrih ideja, ali su ih Loss on impairment on goodwill, Present value of long-term notes payable, and Effective interest method calculations sve potisle iz glave.* Bez grižnje savjesti hrane se mojim malim sivim ćelijama, i potiskaju vani sve što im stoji na putu. Moje ideje su se sakrile na neko sigurno mjesto, sad ni ja više ne mogu da ih pronađem. Pojave se nekad na sekundu tek toliko da mi jave da su još tu. Ali znaju da je bolje da čekaju u skloništu. I eto, tako… samo da vam javim da sam i ja još tu… ali sa malo slobodnog vremena. * Ako vam se pojavio veliki upitnik na licu, i bolje vam je što ne znate šta sam ja to upravo napisala. |