Upoznajte golle&bosse. Gollyh&bossyh je dvoje: jedni golly&bossy žive u Starom Kraju gdje kustose i oru na njivama kulture, a drugi golly&bossy su bauštelci u Dalekoj Australiji. Golly&bossy dijele sklonost prema muzejima, klasičnoj latinštini, klingonskom i odjevnim kombinacijama berača maslina. Golly&bossy komuniciraju zamršenim lingvističkim kodovima i majestičnim pluralom koji mnoge nervira. I nisu otvorili hostel u Splitu koji se kiti istim imenom.
Dragi Čitatelji,
u Starem Kraju su Javier Bardem i Penelope Cruz. Budući da smo na samom izvoru prenosimo vijesti s naših fan stranica na Facebooku
- Penelope Cruz viđena u Prigradici.
- Penelope Cruz snima film na Pločici.
- Penelope Cruz, Javier Bardem i dite (je li dite ili sin?) odsjeli u Korčuli u palači Dimitri-Lešić.
- Javier Bardem u Prigradici pije kafu u Piškulića
- Piškulići redu taracu, peru, fregaju - ko će im to doć na obid?
Prigradica? Pločica? Piškulić? Sigurno se pitate o čemu se radi.
Dakle, Prigradica je uvala na Korčuli, Pločica otočić između Korčule i Hvara, taman isprid Prigradice, a Piškulići drže najstariji restoran u Prigradici.
Nećemo sad ode objavljivat amaterske snimke Penelope kako se iskrcava iz glisera ili Javiera kako žica upaljač. Ne. Sjetit ćemo se Šunke, šunke. Ono kad je Penelope dala lamberdu Javieru u ženskemu zahodu, odma je bilo očito da će ostat zajedno.
Ne znate što je lamberda? Objašnenje nađite na fan stranicama na Faceu.
“Déjame en paz“ rekla je ona njemu u Šunki, šunki. “Déjame en paz“ govori on njon u Vicky Cristina Barcelona. Veza je očito burna.
“Es un toro“ rekla je za Javiera učiteljica španjolskog od našeg druga Zrinke. Slažemo se. Savršen je. Najboji nam je u filmu Biutiful koji je stvarno prekrasan. Ali težak, težak. Nikad ga više nećemo pogledat, jedanput je bilo dovoljno. I sad nam se stisne srce kad ga se sjetimo.
A Penelope nam je najdraža u Sin noticias de Dio ili Don't tempt me na engleski. Ne znamo kako je u nas preveden ali radi se o temu da se dobro i zlo bore za prevlast na Zemlji, a sve ovisi o duši boksača Mannyja. Raj izgleda kako francuski noćni klub 30-tih, i tamo se govori francuski. Pakal izgleda kako velika korporacija i tamo se govori engleski. Raj u misiju šalje najboljeg anđela - Victoriu Abril. A Pakal šalje Penelope Cruz. Koja je u prijašnjem životu bila muški koji se grozno ponaša prema ženskama i zato je po kazni pretvoren u žensku koja radi u najodvratnijem kafiću i svi je maltretiraju. Genijalno.
Vaši
golly&bossy aka gloria&story.
P.S. (25.9.2011. 21:40) Najnovije vijesti: Penelope, Javier i sin danas su se kupali u Prigradici iza Jige (jiga je lukobran). More je toplije nego liti. A slobodnih apartmana koliko hoćete. Zato ne oklijevajte, trajekt iz Splita ide u 10 i u 5. A ima i katamaran ravno za Prigradicu iz Splita! Ako je dobro njima, bit će dobro svima :)
Dragi Naši,
Kad god s Dalmatincima razgovaramo o spizi prin ili kasnije uvik se dođe na menestru u suho ili pašta-šutu. I neizbježnu salsu od pamidori. I svi totalno švikavaju i odvaljuju i nikomu nema do domaće salse koja se polije po menestri.
Ali onda kad min pitamo da je li oni volu jaja na pamidore pogledaju nas s upitnicima u očima. Niko to nikad ni čuo niti jeo. A min onda gremo objašnjavat da je to omiljena litnja spiza u Staremu Kraju, da je to jednostavno za parićat i da se to samo umućena jaja poliju po salsi. “Jeli se to onda s žlicom jede?” pitala nas je jedna Splijka. “Ma ne, s perunon.“
Da razjasnimo nedoumice, evo recepta za jaja na pamidore.
Prvo se učini salsa od pamidori prema individualnem ukusu. Najbolje je ako salsu imate već gotovu, još boje ako je to materina salsa jer nema salse do materine salse pogotovo ako je ista od lastovskih pamidori. Kad je salsa gotova, po njoj izlijte jaja. Koliko jaja? A ono odokativno, otprilike koliko je salse neka toliko bude i razmućenih jaja.
Onda se miša na srednje laganoj vatri jednu 5 minuti, dok se jaja ne zgusnu.
Poslužite uz crnu bevandu.
U pozadini preporučamo spektakularni tajlandski pop, savršeni litnji zvuk uz savršenu litnju spizu. Tan-tan-tan-tan-tan-tan ta ta ta ta ta...
Dragi naši,
obično na našoj stranici na Facebooku prenosimo događaje s bloga. Ali ovi put gremo obrnuto.
Dakle, da je roza nova crna potvrđuju Mick Jagger i naš logo:
I što je muškarac bez roza najkica, pitamo se.
Naravno da žarko želimo ovakve patike u nadi da ćemo s njima dobit i čarobne Mickove plesne pokrete.
Dragi naši,
potaknuti zadnjom akvizicijom u odjelu Modni dodaci revidirali smo svoje privatno životinjsko carstvo i našli zanimljivih eksponata.
Za početak, kit, zlatica i ježina. Šljokičasti kit dil je novogodišnje dekoracije iz Alexandra ili iz Maye, restorana u kojima smo radili. I Alexandar i Maya bili su puni živopisnih likova od kojih ćemo istaknut jednega gazdu i njegovu 40 godina mlađu ljubavnicu Poljakinju; zatim tjelesnog čuvara Maria, Srbina iz Zadra; Marokanca Hashima kojem smo zapritili da ćemo razbit bocu Corone u glavu i koji nas je onda tuži Egipćaninu Mimiju. Na kraju je tu i Bosanka Violeta koja je parićavala neku savršenu rižu s povrćem. Mljac. Sve ove radnje događaju se u Amsterdamu što ih čini još sočnijima.
Što se tiče zlatice i ježine parafrazirat ćemo Kaštelana: nigdje toliko zlatica i ježina kao u uvali moga djetinjstva. Zlaticu nikad nismo jili, ježinu i više nego često. Mljac.
Kad smo već u Amsterdamu moramo spomenut našu cimericu Španjolku Ceciliju s kojom smo živili na sufitu kuće u Transvaalstraat 68. Koja nam je donila malega bika iz Španjolske jer smo min Bik u horoskopu.
Isto nam je poklonila i malega bilega miša. Jer nam je stan u Amsterdamu bi pun miševa. U Nizozemskoj su miši dobota domaće životinje i nama je jedna fetiva Nizozemka objašnjavala da su miševi zapravo čiste životinje “jer kad pogledaš, oni stalno šapicama čistu svoju njuškicu.” ”I muha stalno nogama čisti glavu, a isto sleti na govno” replicirali smo min.
U miroljubivoj koegzistenciji s mišima živili su i naša dva urođenička cimera, ali ne i Cecilija i min. Borili smo se svin sredstvima: lipilo, trapula, otrov, zastrašivanje. S obzirom da smo se i jedna i druga iselile možemo reć da su miši pobijedili.
A kad smo već kod bikova, ovo nam je jedan od omiljenih topova.
Ovo nam je nova akvizicija u odjelu Tekstil. Otkrili smo da Zara ima super majice na dječjem odjelu za muške. Nama odgovara veličina 7-8, a nije da smo baš sitni i neuhranjeni. Najveća veličina je 16 tako da ima prostora za svakoga. Svima, dakle, preporučamo da svratu i na ovi odjel i ubodu genijalne retro majice na zelenooke velike mačke.
A H&M ima isto dječji odjel. Muške majice im nisu nešto, ali ženske su wow. Ima ovako šljokičasta i na Beatlese. I na Justina Biebera. Veličine 2-16. Pretpostavljamo da Bitlse i Roling Stonse za kćeri kupuju roditelji rokeri jer koja bi osmogodišnjakinja odabrala majicu na njih kraj živog Justina Biebera.
Ovo je bila digresija. Vratimo se na životinje. Jednooku piratsku zebru već smo spominjali (klik), ali evo je još jedanput.
Australska opsjednutost vlastitom faunom isto je bila obrađena na ovom blogu (klik), ali klokani i koala nikad previše. Bila vizitka u pozadini je da se vidu odnosi veličina. Npr. kemijska na klokana je ogromna.
A mali brončani konjić sitan, sitan. Ovo nam je suvenir iz Britanskog muzeja. Na škatuli piše: “Mali brončani konji uobičajeni su pokloni svetištima u drevnoj Grčkoj. Ovakvi predmeti možda su bili znak bogatstva ili statusa darivatelja. Napravljeno prema originalnoj brončanoj figuri konja iz cca 700. godine pr. Kr.“
Ovo nam je jedna od najdražih beštija u našem beštijariju i stoji nan na komunčinu.
Za jedan broš ovi jež je veliki. Ali veličina je uvik važna! I o njemu smo pisali (klik), a do nas je doša priko jakih blogerskih snaga.
Ptica poznata iz posta Autoportret s pticom (klik) inače nabavljena u Haarlemu u butigi Schatkamer specijaliziranoj za stvari bez kojih možemo, ali nećemo. Služi za da visi na lusteru.
Još jedna ptica. Zapravo dvi: jedna je odletila, druga je još u krletci. Ovu ogrlicu uvik i rado nosimo.
I na kraju dragulj u kruni našega životinjskega carstva. Papiga iz radionice OH TIGER!. OH TIGER! je poznat po ogrlicama na alate i jaja na oko, ali sve nam je to bilo tak-tak dok u Elleu za 4. misec nismo ugledali savršenu papigu iz pleksiglasa. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ali sve velike ljubavi moraju savladati brojne prepreke dok bi se ostvarile i tako je i ode bi slučaj. Jer to u Elleu je bi samo prototip i onda su tek išli činit ostale. Ali ne odma. A kad su se uputili onda ni bilo čovika koji pila pleksiglas, onda ovo, onda ono. Min nismo odustajali i uporno smo dodijavali. Jedan od argumenata nam je bi da papigu moramo imat što prin jer da nan je jedna od najdražih knjiga Flauberetova papiga. A stvarno ije, obožavamo tu knjigu.
Na kraju smo pisali ohtajgeru da min za 2 setemane gremo ća iz Zagreba i da neka nan reču hoće li papige bit ili da min solde potrošimo na sniženje u Zari. Rekli su nan da će je bit.
U spektakularnoj završnici papigu smo dobili noć prin nego smo putovali. Jedna od dizajnerica živi u našem kvartu (sudbina!) i došla nam je u 10 navečer ispod zgrade s četiri različite papige da izaberemo koju hoćemo. Izabrali smo najlipšu, naravno.
Papiga je isključivo ljetni nakit i dobro stoji samo na miješanoj podlozi od gole kože i geometrijskih uzoraka. Zato smo je slikali na sebi, jer se tako najbolje može doživit njezina ludičnost. Cilo lito je privlačila poglede i razveseljavala svih s kojima se susrela i drago nan je da smo investirali u nju, a ne u nike bezveze štrace s rasprodaje.