Dragi naši,
potaknuti zadnjom akvizicijom u odjelu Modni dodaci revidirali smo svoje privatno životinjsko carstvo i našli zanimljivih eksponata.
Za početak, kit, zlatica i ježina. Šljokičasti kit dil je novogodišnje dekoracije iz Alexandra ili iz Maye, restorana u kojima smo radili. I Alexandar i Maya bili su puni živopisnih likova od kojih ćemo istaknut jednega gazdu i njegovu 40 godina mlađu ljubavnicu Poljakinju; zatim tjelesnog čuvara Maria, Srbina iz Zadra; Marokanca Hashima kojem smo zapritili da ćemo razbit bocu Corone u glavu i koji nas je onda tuži Egipćaninu Mimiju. Na kraju je tu i Bosanka Violeta koja je parićavala neku savršenu rižu s povrćem. Mljac. Sve ove radnje događaju se u Amsterdamu što ih čini još sočnijima.
Što se tiče zlatice i ježine parafrazirat ćemo Kaštelana: nigdje toliko zlatica i ježina kao u uvali moga djetinjstva. Zlaticu nikad nismo jili, ježinu i više nego često. Mljac.
Kad smo već u Amsterdamu moramo spomenut našu cimericu Španjolku Ceciliju s kojom smo živili na sufitu kuće u Transvaalstraat 68. Koja nam je donila malega bika iz Španjolske jer smo min Bik u horoskopu.
Isto nam je poklonila i malega bilega miša. Jer nam je stan u Amsterdamu bi pun miševa. U Nizozemskoj su miši dobota domaće životinje i nama je jedna fetiva Nizozemka objašnjavala da su miševi zapravo čiste životinje “jer kad pogledaš, oni stalno šapicama čistu svoju njuškicu.” ”I muha stalno nogama čisti glavu, a isto sleti na govno” replicirali smo min.
U miroljubivoj koegzistenciji s mišima živili su i naša dva urođenička cimera, ali ne i Cecilija i min. Borili smo se svin sredstvima: lipilo, trapula, otrov, zastrašivanje. S obzirom da smo se i jedna i druga iselile možemo reć da su miši pobijedili.
A kad smo već kod bikova, ovo nam je jedan od omiljenih topova.
Ovo nam je nova akvizicija u odjelu Tekstil. Otkrili smo da Zara ima super majice na dječjem odjelu za muške. Nama odgovara veličina 7-8, a nije da smo baš sitni i neuhranjeni. Najveća veličina je 16 tako da ima prostora za svakoga. Svima, dakle, preporučamo da svratu i na ovi odjel i ubodu genijalne retro majice na zelenooke velike mačke.
A H&M ima isto dječji odjel. Muške majice im nisu nešto, ali ženske su wow. Ima ovako šljokičasta i na Beatlese. I na Justina Biebera. Veličine 2-16. Pretpostavljamo da Bitlse i Roling Stonse za kćeri kupuju roditelji rokeri jer koja bi osmogodišnjakinja odabrala majicu na njih kraj živog Justina Biebera.
Ovo je bila digresija. Vratimo se na životinje. Jednooku piratsku zebru već smo spominjali (klik), ali evo je još jedanput.
Australska opsjednutost vlastitom faunom isto je bila obrađena na ovom blogu (klik), ali klokani i koala nikad previše. Bila vizitka u pozadini je da se vidu odnosi veličina. Npr. kemijska na klokana je ogromna.
A mali brončani konjić sitan, sitan. Ovo nam je suvenir iz Britanskog muzeja. Na škatuli piše: “Mali brončani konji uobičajeni su pokloni svetištima u drevnoj Grčkoj. Ovakvi predmeti možda su bili znak bogatstva ili statusa darivatelja. Napravljeno prema originalnoj brončanoj figuri konja iz cca 700. godine pr. Kr.“
Ovo nam je jedna od najdražih beštija u našem beštijariju i stoji nan na komunčinu.
Za jedan broš ovi jež je veliki. Ali veličina je uvik važna! I o njemu smo pisali (klik), a do nas je doša priko jakih blogerskih snaga.
Ptica poznata iz posta Autoportret s pticom (klik) inače nabavljena u Haarlemu u butigi Schatkamer specijaliziranoj za stvari bez kojih možemo, ali nećemo. Služi za da visi na lusteru.
Još jedna ptica. Zapravo dvi: jedna je odletila, druga je još u krletci. Ovu ogrlicu uvik i rado nosimo.
I na kraju dragulj u kruni našega životinjskega carstva. Papiga iz radionice OH TIGER!. OH TIGER! je poznat po ogrlicama na alate i jaja na oko, ali sve nam je to bilo tak-tak dok u Elleu za 4. misec nismo ugledali savršenu papigu iz pleksiglasa. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ali sve velike ljubavi moraju savladati brojne prepreke dok bi se ostvarile i tako je i ode bi slučaj. Jer to u Elleu je bi samo prototip i onda su tek išli činit ostale. Ali ne odma. A kad su se uputili onda ni bilo čovika koji pila pleksiglas, onda ovo, onda ono. Min nismo odustajali i uporno smo dodijavali. Jedan od argumenata nam je bi da papigu moramo imat što prin jer da nan je jedna od najdražih knjiga Flauberetova papiga. A stvarno ije, obožavamo tu knjigu.
Na kraju smo pisali ohtajgeru da min za 2 setemane gremo ća iz Zagreba i da neka nan reču hoće li papige bit ili da min solde potrošimo na sniženje u Zari. Rekli su nan da će je bit.
U spektakularnoj završnici papigu smo dobili noć prin nego smo putovali. Jedna od dizajnerica živi u našem kvartu (sudbina!) i došla nam je u 10 navečer ispod zgrade s četiri različite papige da izaberemo koju hoćemo. Izabrali smo najlipšu, naravno.
Papiga je isključivo ljetni nakit i dobro stoji samo na miješanoj podlozi od gole kože i geometrijskih uzoraka. Zato smo je slikali na sebi, jer se tako najbolje može doživit njezina ludičnost. Cilo lito je privlačila poglede i razveseljavala svih s kojima se susrela i drago nan je da smo investirali u nju, a ne u nike bezveze štrace s rasprodaje.
Stojte dobro,
Vaši
