geomir

BANSKO

Kad se makneš iljadu i kusur kilometri od kuće
ne moreš tamo stat na jedno misto.
Zato lipo sedeš u auto i zaprašiš još malo prema istoku
i nađeš se opet u Evropi, ovi put pod imenom Bulgarija.
Malo iza granice idemo u tamošnji razvikani ski-resort, gradić Bansko.
U ovo doba snig još nije na vidiku, pa zato i idem tamo.
Grad nema 10000 građana, a ima 500 hotela i zimi je očito gužva,
a sada su hoteli prazni čovik se može na miru prošetat.
Samo, i nema se puno tega za vidit, a i dani su odbrojani.
I lipo je ča je vrime bilo za deset.


Dobro je,... pogodili smo doć u misto.



Sad još nać svetog Đorđa da nas primi,



a na kraju je mista



pod planinskim vrhovima.



Naravno tu je žičara,



ma i autom se more do na podan skijališta



pa se sada tu more šetat po praznim stazama.
A i nešto sam dozna i prvi put vidi....
šćape za činit snig, kad oni odozgore neće da pomogne!



Lipše je bilo banjat se ovde na 29, 30 Nivesa.



Bugarska je poznata (i) po ružama i ružinom ulju,



za kilo kojeg triba ubrat 4-5 iljada kila ružinih latica.
Tako kažu.



Pustimo mušće, ajmo mi malo prošetat



po centru mista



di su, naravno, kipovi njihovih (ritkih) partizana



i kipovi starovremskih ličnosti.



Tu je i crikva sv. Trojice



skoro dvistogodišnjakinja



čiji kampanel iskoristile rode za svoje stanište.



I još đir po starom dilu mista



koji dio čuva arhitekturu



i stil gradnje iz davnine



karakterističan u tom dilu svita.













Na kraju čovik i ogladni, a tu je onda



tradicionalna mehana.



Prije jela ruke prati, nemoj da te ........



Domaća spiza



i roštilj,



a kad ti konobar ovako servira račun
ajde ti ne daj napojnicu ili nedaj blože, pokušaj ne platiti!! :-)))