Kad se makneš iljadu i kusur kilometri od kuće
ne moreš tamo stat na jedno misto.
Zato lipo sedeš u auto i zaprašiš još malo prema istoku
i nađeš se opet u Evropi, ovi put pod imenom Bulgarija.
Malo iza granice idemo u tamošnji razvikani ski-resort, gradić Bansko.
U ovo doba snig još nije na vidiku, pa zato i idem tamo.
Grad nema 10000 građana, a ima 500 hotela i zimi je očito gužva,
a sada su hoteli prazni čovik se može na miru prošetat.
Samo, i nema se puno tega za vidit, a i dani su odbrojani.
I lipo je ča je vrime bilo za deset.
Dobro je,... pogodili smo doć u misto.
Sad još nać svetog Đorđa da nas primi,
a na kraju je mista
pod planinskim vrhovima.
Naravno tu je žičara,
ma i autom se more do na podan skijališta
pa se sada tu more šetat po praznim stazama.
A i nešto sam dozna i prvi put vidi....
šćape za činit snig, kad oni odozgore neće da pomogne!
Lipše je bilo banjat se ovde na 29, 30 Nivesa.
Bugarska je poznata (i) po ružama i ružinom ulju,
za kilo kojeg triba ubrat 4-5 iljada kila ružinih latica.
Tako kažu.
Pustimo mušće, ajmo mi malo prošetat
po centru mista
di su, naravno, kipovi njihovih (ritkih) partizana
i kipovi starovremskih ličnosti.
Tu je i crikva sv. Trojice
skoro dvistogodišnjakinja
čiji kampanel iskoristile rode za svoje stanište.
I još đir po starom dilu mista
koji dio čuva arhitekturu
i stil gradnje iz davnine
karakterističan u tom dilu svita.
Na kraju čovik i ogladni, a tu je onda
tradicionalna mehana.
Prije jela ruke prati, nemoj da te ........
Domaća spiza
i roštilj,
a kad ti konobar ovako servira račun
ajde ti ne daj napojnicu ili nedaj blože, pokušaj ne platiti!! :-)))
Post je objavljen 21.10.2016. u 11:07 sati.