Ry Cooder je dugi niz godina jedan od moje četvorice veličanstvenih.
Za njega se malo šire na hrvatskim prostorima čulo tek nakon Buena Vista Social Club-a.
E upravo taj album mi je otvorio svijet kubanske glazbe koju trenutno proučavam.
Pa su tu uskrsnuli Ibrahim Ferrer, Compay Segundo i mnogi drugi velikani kubane.
Ali meni je osobno, od svih njih koje je Cooder okupio, daleko, daleko najdraži Eliades Ochoa.
Način na koji on svira gitaru je nešto neponovljivo.
Ne toliko zbog virtuoznosti koje ima dovoljno, nego zbog neke emocije koju je uspio prenijeti na to drvo se šest žica.
Da ja ne bi tupija previše evo jedne melodije… Siboney
Siboney je predivna pisma koju sam čuo u bezbroj varijanti ali ova je jedinstvena i neponovljiva.
Neznam zbog čega ali ta me pisma neodoljivo asocira i povezujem je s dvoje ljudi iz Izraela, Vesnom i Borutom.
Ako sam pogriješio njih dvoje će me brzo demantirati.
Eto, svitu moj, ako imate strpljena, skinite ovu pismu s linka i uživajte.
Zdravi i veseli bili.
|
