Nema dugo kako sam kopao po prašnjavoj kutiji u kojoj su sačuvani predmeti mojih predaka. Jedan mi je posebno zapeo za oko, očale bez stakala. Evo ka i danas vidim didu kako kroz njih čita novine i zagonetno se smješka.
Pomislim u sebi kako će za koju godinu i meni tribat očale jerbo po cile dane buljim u ekran kompjutera i samo je pitanje dana kad će vid oslabit. A je, taklo me je već malo, na zadnju kontrolu nisan uspija vidit skoro cili zadnji red onih malih slova.
I uzmen ja tako didine očale bez stakla, da vidim kako mi stoje.
Istog trena kad sam kroz njih pogledao osjetio sam neku čudnu promjenu. Za Gospu blaženu ča je sad ovo, pomislim u sebi, kakve su ovo očale. Sve mi je kroza njih parilo drugačije. Pogledam put televizije di su se do maloprije njih 4-5 svađali oko pitaj Boga čega, sad sidu i pivaju. Skinem očale, pogledam put televizije, opet se svađaju. Stavim ponovo očale, opet pivaju.
Ala smija. Vrtim tako glavom po tinelu, ne vidim na zidu fleku ča je Kike flekala sa sokom od borovnice, gledam u ženu a ono namisto nje cura od prije 20 godin. Asti 100, pa ovo je ludilo, ovo mora da je neka magija.
Gren ča vidit ča piše u novine. Pogledan prvu stranicu a ono piše –SUTRA VELIKA FEŠTA NA RIVI– Skinem očale a ono piše –SUTRA VELIKI PROSVJEDI NA RIVI-
Opet ih stavim, čitam dalje a ono sve lipša vijest jedna od druge. I tako san se ja zabavlja jedno uru vrimena, kroz didine očale gleda svit oko sebe a ponajviše moju dragu.
Kad sam ih odlučio spremiti dogodilo se još veće čudo, i bez njih sve je ostalo onako lipo, sve su grube stvari nestale.
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Pronađite didine očale.
|
