26.02.2005.
ništa nova
E… kako naša Kašeta reče, mene se obično vezuje uz gradele i ostale neobavezne pizdarije. Subota mi je dan upravo za to. Danas je peškarija bila ajme meni, ni r. od ribe pa je pala mesna gradelada, masna i slasna u skladu s ladnim vrimenom, za dobro se fudrat i nabumbit.
Ova šetimana mi je proletila ka metak, nisan se ni okrenija. Ništa vridno spomena mi se nije dogodilo osim života samog po sebi.
Večeras mi u vižite dolazi jedan frend s kojim sam proveo vojničke dane, bluzer u duši. Lipo ćemo odvrnit bluziju, popit koju pivicu, izist koju feticu pršuta, fregulicu sira i Bog nas veselija.
Ova naša balota se i dalje vrti, svit gre naprid u nepoznatom pravcu, a ja ostajem u svome filmu i ne jebem te rotacije i pravocrtne putanje.
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Pozdravljam moga rođaka koji redovito ovod svrati i čita moje bljezgarije, čovika koji mi je da ime kad san se rodija.
|
21.02.2005.
blues blues blues
Kad se nađu Stevie Ray Vaughn, Buddy Guy, Robert Cray, Eric Clapton i Jimmy Vaughn tad nastaje smak pameti... fijuuuuuu… zaboravija ja da je ponediljak, blueeeeeeeeees... jebe mi se oli će me šef vikat ako zakasnim sutra na posal... ajde Stevie opletiiiiiiiiiiiiiiii... tooooooo…. di mi je pivica.
Za bluzere - početak svirke je na linku ovod desno pod "trenutno slušam".
Zdravi i veseli bili.
|
18.02.2005.
mali Jure
Nema mi ništa slađe nego ono poza obida ubit oko. Ajme ča mi je to drago. Otplutam ka helijev balun nebu pod oblake. Tako san i jučer lipo obidva, popija žmulić i krenija put kauča. Taman kad san glavom taka kušin uletila mi starija čer iz škole, cila zapuvana da je za po ure roditeljski sastanak i da moran ić u školu. Ben ti sastanke i rastanke, pa di sad. Ajmeee glava u balunu, oblačin se ka zombi, izlazim vani na onu studen, nabija kapu do nosa i bauljam put škole.
Na vrata od škole me dočeka dežurni redar, dite, i traži mi osobnu kartu. A sinko moj govorin mu ja, oli san falija pa umisto u skulu završija u zgradu suda, nimam ti ja osobnu, nisan je ponija, dobro da san i postole obuja. Gleda me mali i pita da mu bar dam ime i prezime jerbo da mora upisat u libar ko je uša u skulu a ja ga sad uvatija u đir i odgovaran mu, da ča će meni ostat ako mu dan i ime i prezime. Bidno dite samu san mu ja još falija.
Dunkve nekako smo se dogovorili i krenem ja gori na kat. Na katu par ljudi već čeka, vidim da su svi manje-više ebete ka i ja, smantani dibidus. Šetan gori doli, upadne mi neki lik u putanju, nastavimo dalje skupa, bumcamo kroz zube nešto o dici i uto stignemo prid niki pano.
Na panou piše velikim slovima – DA NIJE LJUBAVI NEBI SVITA BILO -.
Ispod podnaslov Valenitnovo 2005. i pisme. Ma bravo mislin se ja, sad ću pročitat par pismica ča su dica napisala za valentinovo, da prikratim vrime dok čekan. Oni lik sta uz mene, i on će ka ono malo bacit oko. I počnem čitat
Volio bih da me voliš
da budem cvijet u tvojoj kosi.
Ako si noć, ja ću biti zora
i blijesak svjetlosti u rosi.
Volio bih da me voliš
i da svi dani budu pjesma.
Ako si izvor, i ja ću biti
u živoj stijeni bistra česma.
Govorin ja liku - pogledaj jebate ča dica jemaju mota za pisat, ma koji lipi stihovi. Na to će on meni – je oće mali Juje oće. Kako nisan pročita u potpisu ime pisnika, vračan pogled na pano da vidim je li on to mislija na onu pismu ča san je ja čita. I stvarno u popisu stoji Jure ali jeba me šaren pas piše i Kaštelan. Tek san tad svatija koliko san u kurcu.
He, ali mi je oma bilo lakše kad san ubra da lik pored mene još uvik misli da je to napisa mali Jure.
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Ma oma mi se učinila nekako poznatom e :)))
|
15.02.2005.
nosi mi se bila boja
Split se obuka u bilo. Neko bi reka da samo pada snig, neko bi reka da je to cili grad u dresu Hajduka, a neko bi pak reka… da to Split ponovo pokušava vratit svoju nevinost.
Kako bilo, ča god ko reka da reka to je izgledalo ovako.
Zdravi i veseli bili.
|
13.02.2005.
povratak otpisanih
Oala koliko je prošlo vrimena da nisan pisa. Evo redom.
PETAK
U kasnim večernjim satima smo zgotovili projekt. Kad je iz plotera izaša zadnji list bija san sritan ka malo dite. Kako ćemo proći na natječaju to samo nebo zna, ali mi smo odradili svoje.
SUBOTA
E, subota, moja sveta subota počela je sa jutarnjom kupovinom ribe na peškariji, pa kavica na rivi, pa doma lignjice i škampi na gradele, a hit jutra je bila ova neman od 7 kili ča san je uslika na peškariji.
Moja draga i ja smo u jednoj ekipi od četiri para koji se svake godine nađu zajedno za Valentinovo. Kako Valentinovo ovu godinu pada zajebano na ponediljak mi smo se odlučili profeštat u subotu. I tako smo se našli lipo u konobi Bracera, uz trio Agava, uz rižote bile i crne, brbavice i mušule, uz jednoga zubaca, dva tri arkaja i dikojeg arbuna. Normalno da smo sve to lipo zalili vinom, pismom i smijem do ranih jutarnjh sati.
NEDILJA
Oporavak od svega.
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Gren sad čirnit ča jema nova u vas.
|
01.02.2005.
ajmo dalje...
Straj me je iti kjucat slova jerbo mi se pari ka da će ovi tren blog past i pojist mi sve ča san napisa. Aj dobro, nije baš tako strašno, par dana san bija na ovoj adresi ka na rezervni položaj a ova adresa je tek u pripremi.
U međuvremenu život mi je u đumbusu, radim po 12 sati (priznajem svojom voljom) jer sam dio tima koji se javio na natječaj za uređenje splitske Rive i svima nam je stalo da taj rad napravimo najbolje što možemo.
U ono malo slobodnog vrimena mi se dogodila i jedna lipa posjeta. Došla mi je u vižite naša draga Ida u pratnji dvojice šarmantnih muškardina. A ča je, ča ste oma zinili i tili bi znat koja su to dvojica bila s njom. E neću van reč, crknite od radoznalosti :)
Poklonila mi je dvi lipe knjige o kojima ću napisat par riči u posebnom postu kad jih na miru pročitam.
Evo vidim kod bigmamme listu blogera koje je do sada upoznala pa evo ja ovi post zaključujem sa svojom kronološkom listom:
Skroz
Bigmamma
XVII
C'est moi
Kašeta
Ida
i naravno
Kike i Black dog
Zdravi i veseli bili.
|
|
