U zadnja 24 sata spava san 18. A je, uspija san pogledat film o Troji. Gospe moja koja makljaža, koji rat. Film je bogat, čudo tehnike ali me je ostavija malo ladnim. Više san se bija uživija u tu priču dok san čita Homera.
Danas je i naša kujica vodila jedan rat sa kosti od teleće koljenice koja je deboto bila veća od nje. Ali nije se dala smest, po ciloj kući ju je nosila i tila negdi zakopat. Na kraju je kost završila u njenoj košari skrivena ispod dekice.
Nisan dva dana izaša iz kuće. Jedino smo otišli pridvečer na Bače sist uvatit pinku arije. Bome je lipo zaladilo, pala je temperatura, tako da smo se brzo pokupili doma.
Neke velike volje za pisat neman pa san samo tija zapisat u ovi svoj dnevnik dvi stvari:
- danas nije potreban konj za srušit jednu Troju, to danas svakodnevno rade "magarci"
- sunce je i danas zašlo odjeveno u svoj raskoši nebeskih boja
Zdravi i veseli bili.
|
