He… je li me nima jedan dan, oma se događaju pizdarije. Vidim da se moje galebice nisu baš snašle u odgovaranjima na kometare jerbo im je osta moj potpis. Naime jučer san iša u kino gledat Aleksandra a njih dvi u sprezi sa materon su se hrvale s blogom.
Dunkve, tija bi napisat koju besidu o Aleksandru. Film me je totalno razočara. Pretpostavljam da san ja ima drugačija očekivanja i prvih uru i po san pokušava izbrisat iz glave predrasude kako bi drugu polovinu filma odgleda malo objektivnije. Nisan uspija.
Najgore od svega mi je bija spoj muzike i radnje budući da Vangelisa pratim od početka njegovog djelovanja i nespojiv mi je s ovako koncipiranim filmom.
Najsmišnije su bile reakcije publike koja je na zagrljaje i gugutanje između Aleksandra i njegovog ljubavnika reagirala ka na utakmici Hajduka, kad ekipa sudcu skida sve po spisku.
Sve u svemu po mojim kriterijima (koji su samo moji i nisu mjerodavni za ostatak planete), film je u kategoriji – pogledaj jedanput i nikad više.
Fala van svima na dobrodošlici mojim galebićima i s vrimena na vrime ih povirite.
Gren sad obidvat i u akciju domaći radovi.
Zdravi i veseli bili.
|
