Bliži se zimski solsticij kad sunce, gledano s moje ponistre zalazi priko Šolte. I tad, ka da zapne za oni jedan bor, do kojeg dođe u ti dan, pa se počne vraćati nase, priko mora, priko Merjana, i kad stigne do Edinog nebodera, lito je.
Sad bi moga počet grintat, ben ti zimu, kad će lito, ali neću. Neću jerbo i ove zimske noći jemadu svoju draž, jemadu svoju muziku, svoj ritam.
Ovo su doba kad se držimo kuće, kad se vrtimo oko stola, oko pjata, kad se s dicom igra i čitaju priče, kad se u posteju zašuškajemo i tražimo jedno drugo za zgrijat se. Ovo su doba kad jubav i sva energija radosti rebatije među zidovima našeg doma, kad njanke kapja ne curi vani.
Ja u biti mrzim zimu, ali ima nešto u mirisu ladnega zraka, ima nešto u oštrini horizonta kad ga bura očisti. Tad se i misli nekako bistrijim čine a more i zemja odmaraju, kupe forcu za novo lito.
Danas san vidija jednog galeba, cili je nabotija od zimskoga perja, vas se zaokružija ka balun. Pari mi se da i mene toka ove zime pinku se zaoblit, zakaputat.
Sad će počet jača spiza, pa je triba zalit, pa tiba i čagod slatoga provat, a ča je tu je, ča se mora nije teško e…
A onda triba i koja tri-četiri dana otić sa kumom na lignje, pa se pustit od kraja, pa malo zapivat i obrisat prašinu s gitare.
Onda me još ovu zimu čeka i zajebancija oko prajca, kobasice, pečenice, pršuti, plečke, panceta, vino, soparnik, kruv ispod peke, joj kad se sitin ča me sve čeka, koju tešku muku moran izdurat u ova zimska doba, nije ni čudo da toliko mrzim zimu.
Dunkve, da zaključim, daboga vas sve skupa zadesila ista zimska sudbina ka i mene :)
Zdravi i veseli bili.
ps.
mržnja... što je to :)
|
