E… dobro je. Izložba spremna, sve smo lipo sredili na vrime. Plakati gotovi, animacija gotova, termin definitivno utanačen (26.10.2004. utorak u 18 sati) u prostorijama Etnografskog muzeja iza vestibula.
Ehhh… sad mogu odanit, i ja sam gotov. Svi koji su vidjeli materijal su zadovoljni, od ljudi koji pojma nemaju o čemu se radi do profesionalaca koji obnašaju visoke dužnosti u lipoj našoj.
Oće li biti onih koji će sve ovo skupa da prostite posrat i razapet kroz novine, oće, ali moja duša je mirna, pošteno san odradija svoj posal i ako ko more bolje, nek izvoli napravit i svoj rad stavit na svijetlo dana.
E da je to bila jedina bitka koju vodim, ni po muke. Ali evo neću grintat, stavljam širok osmjeh – zlatan zub look i gren naprid.
Samo ča od negibanja zbog noge, ča zbog stresa, profunda mi se apetit, udeblja san se ka gudinić. Žena mi je prije neki dan izvadila zimsku robu iz ormara, pa san iša provat koje gače. Za Gospu sve tisno, nemogu se zakopčat, guši me. Ferma, flaster na justa i hitno na Marjan na trimicu, a ono barenko šetat ako ne mogu još trčat.
A opet ko more izdurat proć kraj frižidera i ne čirnit ča jema unutra, a kad ga otvorim, otra Mate žalo. En ti frižider, evo i dok ovo pišem, gledam ga, gleda me, vabi ka Ali Babina pećina. Neću, nesmin, koji mi je kua, gren izist mandarinu. Hmm… gren još jednu. Ne pomaže.
Idem skuvat i popit čikaru kafe i zapalit cigaret. Ma neću, nesmin, puno pušin u zadnje vrime, vrag će me odnit prije vrimena.
K vragu i tava i jaja, ovo san se ka zavrtija u krug, nesmin ovo, nesmin ono i sad kad malo bolje pogledan, a ča smin.
E sad san se sitija, smin pivat. Gren pustit koju klapu i zapivat s njima. Jedno ili dvi pive (male) mogu popit a ???
A ko more pivat suva grla e…
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Zaaapivalaaa tica maaalaaa…..
nevirujete??? eno poslušajte i sami na oni moj link - trenutno slušam :)
|
