U potrazi za samim sobom...

Priča o jednoj ljubavi. Iako je sama ljubav još tu, u obliku čežnje, boli, tuge... Proći će, naravno, a ja znam da je s razlogom završilo tako. A završilo je dobro, nitko nije nikog prevario, nismo se posvađali, nema ljutnje, bijesa, mržnje.. Samo rastanak. Prekid, rekli bi. Iako to stalno ponavljam, mislim da nije samo problem u navici sada, problem je i u ljubavi, koja postoji jos uvijek, iako nije ista kao nekad. Ali zao mi je sto je ovako ispalo, a opet, nije mi žao jer je ispalo najbolje što je moglo ispast u ovakvoj situaciji. No nakon dvije godine baš i ne mogu biti veseo, ipak je to dosta vremena, a i istina je da mi nedostaju te neke nazovimo "navike". Sve ono. A eto, mislim da to nije baš čudno, da mi nedostaju takve stvari nakon ovoliko vremena. Ali, što je tu je, život ide dalja, nove priče čekaju da budu ispričane...

I sad zelim mozda neke druge stvari u zivotu, neke druge ciljeve.sigurno ne odmah neku ozbiljnu vezu.. mozda je vrijeme da malo.. hm.. da se malo zabavim. nakon sta me prodje ovo malo.. Al necu zaboravit na faks i na ucenje, imam i oko toga dosta posla.. eh, da, treba sve izbalansirat.. a vidit cemo, sta je tu je, zivot je takav, sam sam si kriv sta sam ovaj faks odabrao. A i sam sam odabrao ovaj život. Pa eto, vidit cemo kako ce sad ic, ulazim u nesto novo, pa cemo vidit.. Eh, ti studentski dani.. mda.

jos jedan konfuzni post.