| < | srpanj, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
fibraa@net.hr
| < | srpanj, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
fibraa@net.hr
|
Iden u vikendicu. Na odmor. A sad jel odmor zaslužen ili ne, briga me. Pa položila san ispit. Onaj jedan. Ali vrijedan. A drugo... ništa drugo nisan pametnoga ni vridnoga učinila. Nisan ni imala šta. Povlačin se u Svoj Mali Raj daleko od grada. Ne baš toliko daleko. Spavat ću, kupat se, sunčat, pit (i jest), bančit do jutra, i sutra sve to ponovit. I tako 20ak dana. Bit će i dosadno nekad, ali to je najslađa dosada koju poznan. Ugodna dosada izazvana neradon i linčarenjen u ladovini. Momak neće s menon, ali će dolazit. Ili ću se ja vraćat na koji dan. Opet ćemo svak na svoju stranu, jebiga. Ali ćemo priživit. Ima i to svojih čari. Tako bar kažu. Falit će mi. I ja njemu. Opet apstinencija. Ovaj put kraća. Napunila san baterije. Bar malo. Javin mu kad mi zatriba punjač... |
|
Nema me. Ma ima me. Tek me sad ima. Ali me nema tu koji dan. Na nekon drugon mistu san. U postelji uglavnon. Doša mi je momak pa guštan. Nije lako nadoknadit 33 dana apstinencije. Možda i koji dan više. Ali je slatko. Izgleda da volin nadoknade. Iskreno, već mi je u toj mjeri bija zafalija da san otupila i prestala mislin na to da nije tu. Jednostavno prestaneš brojit i navikneš se da si opet jedinka. Srića, lako se ja navučen na njega i sad opet guštan u simbiozi... ...do nedilje, a onda guštanje u vikendici, uz eventualne i povremene njegove posjete... |
|
noćna mora mi je lito u gradu ne podnosin vrućinu turiste ni šušur jedva čekan pobić ća |
|
Jebe se meni u principu kako me ljudi doživljavaju. A ne da se falin, ali su reakcije mahom pozitivne :) Dobro, osim onih kojima san pre-nešto pa su biće ljubomorni. Volin se danas, vidi se, a? (a opet, kad se ja ne volin?!) Uglavnon, ko me pozna kaže da san otvorena, brzopotezna na emocijama, kako pozitivnin, tako i negativnin. A oni koji me ne znaju, kad me upoznaju šokirani su jer ja uopće nisan sramežljiva, a nisan ni umišljena, ni hladna. Takav je izgleda prvi dojam. Ne razumin uopće kako zračin. Pa ne mogu u isti tren parit i umišljena i sramežljiva. Ili mogu? Rekla mi je sestra kako me je tu neko okarakterizira (e sad, ne vatajte me za rič, ali recimo) ka osobu koja ne zna šta bi od dosade, tipa: "Danas ću, danas ću... šta bi mogla danas?..." Dakle, bez zamotavanja u lipu kartu, ka neku flegmu, točnije da san ka neka najlinija životinja na svitu, luana! :) Znaš TI, pa i jesan flegma, tvoju rečenicu dovršila san sa: "Danas bi mogla... turpijat nokte!" :) Svatila san ja to ka kompliment. Ne namjeravan se u životu nervirat ni trunke više nego li se već nerviran (trenutno jer je Pupa prestala proizvodit Extrapearl sjenila!). Za sve mi ima vrimena (osim za ovaj život sad i ode u kojen guštan da mi ne bi pobiga). A živac san (već san rekla da me sestra zove bomba kratkog fitilja). Sramežljiva san (onima koje ne znan). Otvorena san (i previše onima u koje iman povjerenja). I umišljena znan bit. Pa šta? Mogu puno govorit, ne možete niti zamislit koliko. Nevjerojatno ali i slušat znan. I to aktivno. Volin govorit, ali mi se pisat ne da. Pogotovo ne duge rečenice. Uf. Volin laganini đir. Između redaka čitajte da ću glavu rađe razbijat s tin šta da naručin seki da mi kupi za rođendan (koji se bliži!) nego sa teroristima ili politikon (ne da Bog!). Ne brine me globalno zagađivanje, ali ozonske rupe da, jer moran dva puta razmislit koju kremu i koliki zaštitni faktor da kupin. Odmaranje mi je životni cilj. Pa me podnosite ili ne. Meni ravno. |
|
Kaže se da je čovik koji voli dobro pojist, dobar čovik. Volin kad ljudi guštaju u spizi. Takvi su svi oko mene. Aj većina. Ne razumin one koji jedu tek tako da pojedu nešto, čisto egzistencije radi. Bezveze. Ježin se pomisli da bi se jednog dana, kad uništimo sve, a znanost još uznapreduje, mogli hranit tableticama. Bljak. Ok, ima onih koji ne vole određenu vrstu spize. Ta san! Do prije par godina nisan jela pola toga, još uvik ne jeden sve, vjerojatno nikad ni neću. Ali živin u uvjerenju da svak mora volit jest bar nešto. Mora imat spizu za "koju bi ubija". Ja bi ubila za prstace. Mljac. Na njima san odrasla, valjda zato i jesan slatkorana. Kaže majka da bi oca uvik pitala jel ponija čekić i masku kad bi iša na more. Tek tako da znan. U zadnjih 10 godina prstace san jela jednom. Još uvik me ne napušta opsjednutost njima. Dvi, tri šake prstaca. Na buzaru. I koja feta blidog mekog friškog kruva. Uf, prodala bi s(v)e! |
|
Pari nan se da više-manje cili život isto mislimo i govorimo, isto se ponašamo, da se uopće ne minjamo. Ali minjamo se itekako, a da toga nekad i nismo svjesni. Svašta nas minja. Svaka vrsta promjene ostavi traga. Koliko-toliko, ali ostavi. Minjaju nas promjene koje donesemo samovoljno. I one koje su nan nametnute. One prve su puno bezbolnije i lakše za probavit. Minjaju nas i ljudi oko nas. Tokon različitih razdoblja života u kontaktu smo sa različitin ljudima. Te osobe utječu na nas. I pozitivno i negativno. Ne možeš birat. Ja bi iz izloga broj dva ono dobro. Nema toga, dobiješ cili paket. Ne mislin da ćeš nužno skupit lošu strane neke osobe, ali skupit ćeš nešto, na primjer odbojnost prema toj lošoj navici. Ili strah. Mržnju. Isto tako skupit ćeš i štagod lipoga. Na posljedice koje nosi promjena ne možeš utjecat. Ili možeš jako malo. Jer te poslijedice igraju šporko. Igraju podsvjesno. ...bla, bla... |
|
Kod mene je u najmanju ruku intenzivan. Natečena. Ka balun. Gladna. Neutaživo gladna. Ustvari željna različitih okusa. Nezadovoljna. Razdražljiva. Nadrkana. Tužna. Plačljiva. Depresivna. Sjetna. Sklona histeriji. Sklona deranju. Pretjerivačica puno veća nego inače. Ne podnosin ni udovoljavanja. Sklanjaj mi se sa puta. Sigurno zavidite ovima oko mene :) (ovaj put je blagog intenziteta...) |
|
Neku večer smo čakulali. Tako smo došli na temu neistražene psihe i odlaska na razgovor kod psihologa. Ili psihijatra. Dvoje je tvrdilo da je razgovor sa psihologon svakom potriban i da bi sigurno svak ima o čemu pričat s njim. Drugi dvoje nisu imali ništa protiv nečijeg odlaska psihologu, ali su odbijali vlastit odlazak čisto iz razloga šta ne smatraju da imaju neki problem koji ih muči. Držali su se mišljenja da bi o nekoj svojoj svakodnevnoj dilemi rađe pričali sa bliskon osobon nego sa nepoznaton i da takva dilema sigurno nije razlog za otić na razgovor. Prvi su i dalje tvrdili da svi mi imamo svojih problema, i da nema čovika koji nije sjeban na ovaj ili onaj način, i da terapija ne bi nikome škodila, dapače da bi pomogla. Drugi se nisu dali, priznali su da normalno da svi imaju problema, pa tako i oni, ali znaju ko je kriv za njihove probleme i da ih psiholog sigurno ne može riješit. Rasprava je potrajala... Meni se pari da psihologu triba ić svako ko zbog ovoga ili onoga ima potribu ić na razgovor sa stručnon osobon, i to kroz podržavan. Ali ja tu potribu neman. Srića. Valjda... :) |
|
Nikad nisan mogla razumit zašto momci uzimaju broj mobitela/telefona neke cure i onda je ne nazovu? Fascinantno mi je to šta su u stanju pilit cilu noć radi broja. Rezultat nula! Nikad ne nazovu. Šta misle da su veće face kad dobiju broj? A možda i jesu u svom čoporu. Šta im taj broj dođe ka trofej? Srića da nan glavu ne odrube za na misto jelenovih rogova u dnevnon boravku! Ili ona taktika da se ne jave odma, nego za par dana. Šta još neko na to pada? Dajte, minjajte taktiku! |
|
Kad san se vratila iz vikendice došla je s menon i prijateljica. Plan nan je bija malo guštat u izlascima koje smo obe u zadnje vrime zapustile. Malo san se bojala jer su meni izlasci ima već neko vrime postali taaako dosadni i nezanimljivi. I to me kopkalo jer san ja stara pretjerivačica šta se tiče izlazaka i nikad mi ih nije dosta. S obziron da smo i u petak i u subotu došle doma iza 5, da se zaključit da smo cilu nedilju bile mrtve iznemogle ali zadovoljne i nasmiješene. Njen osmijeh je bija blaženiji jer smo srele Njenog Potencijalnog. Dakle, bilo nan je odlično. Famozno. Bez obzira šta smo u petak slučajno (kunen se da nismo išle tamo sa tom namjerom!) završile na Sandijevom koncertu. Bar smo se dobro narugale i ismijale. Formu nisan izgubila. Oou jeea! |
|
Jučer san došla doma. Crna! Vidin da me je Sestra lansirala u blog orbitu. I dala van osebujan uvid u moju osobnost. Kad je već spomenila potpisivanje izjava, imamo i jednu o posudbi novaca. Uz kamate. Dokaz o vraćanju duga ne postoji. Triban li uopće reć ko je kome da te pare? E pa, draga Seko, bar se ti razumiš u ekonomiju i znaš da kamate raaaaastu! |
|
Vratila san se sinoć. Do mora san imala 10 koraka. Aj možda 11. Glumila san bejbisitericu i to me bokun umorilo. Dizanje rano, doručak, kupanje, ručak, spavanje, kupanje, večera, spavanje. Ubitačan tempo ako su vam cimeri dvoje trogodišnjaka. Ali vrlo aktivnih trogodišnjaka. Nema stajanja. Preslatki su. I taaako pametni! Poželiš da su tvoji. Priznajen, isto san par puta bila na rubu nervnog sloma izjavljujući kako nisan sigurna da želin dicu, ali to se ne računa! :) Guštala san odmarajući se od knjige i ljetnog gradskog pakla. Malo san se oporavila od ispitnog roka i trauma koje nosi sa sobon. Dobila san i boje. Sutra iden u vikendicu. Kreće žešći tempo: kafić, plaža, kafić, plaža, kafić. Sa osobama starijin od već spomenutih minimalno 2 desetljeća! Ali se bojin da se dio mene smirija- šta se tiče feštavanja i tako toga. Nekako mi nije do toga. Ježim se na samu pomisao da bi mogla postat jedna od "onih mirnih". Ne pripoznajen se u toj ulozi. Valjda ću se vratit u formu... Fali mi momak, nisan ga vidila... 17 dana, ma šta, cilu vječnost! |
|
Odsvirah uspješno! Ja! koja san virovala da san glazbeni antitalent! Jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee! (...iden guštat i kupat se par dana...) |
|
Ljudi koji me dobro znaju navikli su na mene i moja pitanja. Uvik me zanima nešto šta drugima nije ni na kraj pameti. I primjećujen stvari. Meni tako očite! Jedno od dražih pitanja mi je Koja Životinja Bi Ti(l)a Bit Da Si Životinja i Zašto? Obožavan odgovore na to pitanje, interesantna su. Virujen da tako više saznaš o osobi. Onda, šta biste bili? |
|
Svaki put se ozarin kad otvorin ormarić u wc-u i ugledan Njegovu četkicu za zube! :) Ko kaže da nas žene ne vesele male stvari?! |
|
Svake godine otkad znan za sebe (a i prije toga) litujen u Svom Malom Raju. Misto malo, borova šuma, more, plaža, vikendice i par kafića. I ekipa koju zimi teško i nikako možeš spojit. Od 20 do 35. Otprilike. Svi skupa. Obično se skupimo krajem 7, početkom 8 miseca. Tad je i najžešće. Fešte u Našen Malon Raju. I okolo. Ide se autima, brodovima, zavisi di je fešta. I šta idemo stariji još smo aktivniji. Fešte se ne propuštaju. Bude i onih večeri koji startaju dosadno sideći u kafiću. Te su najopasnije, iznenadiš se kako mogu završit. Tamo san odrasla. Tamo san gradila svoje poglede na svijet, svoje stavove. Tamo san postala ovakva kakva san danas. Ta dva, dva ipo miseca koliko san tamo provodila ka mala značila su mi više nego li ostalih deset doma. I sad mi nekoliko tjedana strašno puno znači. Tamo je moj ispušni ventil. Tamo ne razmišlja o ničemu i guštan ka prasica! Poslala mi je prijateljica sms da je na Golom otoku sigurno bolje, jer nema još akcije u Našen Malon Raju, pa umire od dosade. Eeeee, ne zna ona kako je meni u samici, sa knjigon, gleda ona mene, gledan ja nju, ne znaš ko koga više mrzi... |