Hmmm...
Subota ujutro, a ja sva hepi! Starci prošli na vikendicu sa stricom na roštiljanje, dakle - ja sama i haj lajf! Lazanje kod moje drage frendice Sendi i onda opet doma. Četvrti put pogledana 3. sezona Tree Hilla i jebeno zgodnog Lucasa i Nathana, ali i... Hmmm... Da...
Dođem sama u tzv. Rajver. Ne, nisam bila sama - Maja i Dina su bile sa mnom. Naručimo malibu kola i jebiga, 16 kn ispari... Da, jebiga... Čikita i Broza došle oko devet. A ni Sendi i Ana nisu bile sa mnom... Do nekih pol jedanajst. I onda... - imam kaj vidjet. Ne znaš koja je više u elementu. Pre, pre, pre, pre, pre... Ne znam - Prekul? Prejadno? Prejebeno? Prebolesno? Ne znam, fakat. Mislila sam da ću se bacit u Kupu i reko, zajebite svi! Ali, ne. Nisam to napravila. I sad mi je... Drago. Ma nisam jučer bila za niš, jebote. Ljudi oko mene su bilo ko s Marsa, svako na svoj način lud.
Jedna osoba koja mi je prošli vikend uljepšala, ovaj je totalno učinila glupim i punim nekog iščekivanja, ali i podsvjesnog pribojavanja da se ipak neće dogoditi one stvari koje bi meni bile jako lijepe i učinile me iznimno zadovoljnom. Ne želim dalje o tome.

Hmm, kako da započnem ovaj post? Nemam pojma, ali evo počet ću od onoga što me učinilo neopisivo sretnom i nasmješenom od uha do uha, totalno raspoloženom za svakakva sranja i zajebancije!! Uhh...!!
Subota je bila predobra!!! Hehhh...! Ne mogu vjerovat da su se neke stvari dogodile, jebote! Totalno sam hepi jer se napokon zbilo sve ono što sam željela...! Hehh...! Ma jedino bitno u cijeloj priči je to da sam se u totalno pozitivnom pogledu iznenadila i tako, samo od jednom sam hepi ko tranzistor, kak bi moja Giovanna i Maja rekle!! Hehhh...! A ljudi moji, ma sad da niš i ne bude, nema veze, barem sam vidjela kak je to s... Hehh...! Ma da...
A inače, praznici su prošli relativno dobro. Svaki dan van, mozak na pašu i tako te gluposti! A sad opet faking skul, uhh... Ne da mi se to!!!! Jebemu mater i jebemu mater!!! Uhh...! A barem ću vidjet ljude koji su mi falili i još nekoga! Hehh...!
A odem ja sad, kod Sandre sam. Btw, ne smijem narednih godinu dana na net pa ono, jebiga...!
Pozzek

.......... ..........
Nate kaj...? Ja sam veoma smotana osoba. Da, to je definitivno i to je tako, jebiga. Danas sam baš super. Ne znam zakaj sam se živcirala zbog gluposti?! Nut..! Ionako ništa neće bit s onim tipom pa nema smisla, tako da – od sad prestajem pisat o bezveznim stvarima.
Jebote, škola završi, a ja se bediram! Treba da se opustim i uživam!! Danas počinjem s misijom: PUSTI BRIGU NA VESELJE! (i zapij se što prije...!).
Danas idemo malo van, moje djevojčice i ja s njima! Jeah... Bila sam s Čikitom na probi za Cicibane (nemojte se smijat, to je jako lijepo od nas!). Slave 25. obljetnicu pa rade koncert, a budući da smo moja Čikitica i ja prije jedno 5 godina bile veoma i mnogo ponosne na to što pjevamo u tom zboru, sada idemo na probe i tako. Heheheheee... Veri fani!!!
Btw, počele nove sezone Zakona braće!! Weee!!!
.......... ..........

Sretan Uskrs svima!!!

Ne mogu opisati kako se osjećam... Kao da u sebi nosim nešto što ne mogu pustiti pa da mi bude lakše. Znate ono, smijem se i sve, ali nisam baš presretna... Ne znam što se dešava i zašto mi ne može biti onako kako želim, ako ne u potpunosti - barem malo...
I ne znam kakav je, a jako mi se sviđa. Nemam pojma što voli, ne znam ništa o njemu, samo ime i neke užasno nebitne stvari... Ne znam na čemu sam. Kako je to moguće...? Zašto mi se to događa...? Toliko toga želim napraviti, a jednostavno nemam hrabrosti, na žalost... A znam da ću požaliti... Imam neopisivu želju da budem hrabrija, ali jednostavno ne mogu. Ponašam se onako kako ne želim, onako kako nikad nisam željela... Imam osjećaj da neke stvari previše uzimam k srcu i onda postanem tužna, bezveze...
Znam da s nekim stvarima koje radim ostavljam dojam neozbiljne i djetinjaste srednjoškolke... A nisam baš takva.
I znam da će svi koji su pročitali ne znam koliko mojih prijašnjih posteva mislit kako sam u zadnje vrijeme nestabilna i nekompetentna osoba (barem za neke određene stvari...), i neće bit u krivu. Trenutno sam sposobna samo za neslane šale koje nemaju smisla i za pretvaranje da je sve u redu. Nadam se da će biti boljih dana i da ću moći napisati da sam iznimno sretna i zadovoljna...

Znaš onaj osjećaj kad ga prvi put vidiš...
K'o da je izronio iz dalekog sna.
I neuspjeli pokušaj da mu se svidiš...
Nemam sreće ja...