Marketing
Nemam volje uvijek sve razumijeti... I stalno boriti se, a ne uspjeti...
Hmmm...
Subota ujutro, a ja sva hepi! Starci prošli na vikendicu sa stricom na roštiljanje, dakle - ja sama i haj lajf! Lazanje kod moje drage frendice Sendi i onda opet doma. Četvrti put pogledana 3. sezona Tree Hilla i jebeno zgodnog Lucasa i Nathana, ali i... Hmmm... Da...
Dođem sama u tzv. Rajver. Ne, nisam bila sama - Maja i Dina su bile sa mnom. Naručimo malibu kola i jebiga, 16 kn ispari... Da, jebiga... Čikita i Broza došle oko devet. A ni Sendi i Ana nisu bile sa mnom... Do nekih pol jedanajst. I onda... - imam kaj vidjet. Ne znaš koja je više u elementu. Pre, pre, pre, pre, pre... Ne znam - Prekul? Prejadno? Prejebeno? Prebolesno? Ne znam, fakat. Mislila sam da ću se bacit u Kupu i reko, zajebite svi! Ali, ne. Nisam to napravila. I sad mi je... Drago. Ma nisam jučer bila za niš, jebote. Ljudi oko mene su bilo ko s Marsa, svako na svoj način lud.
Jedna osoba koja mi je prošli vikend uljepšala, ovaj je totalno učinila glupim i punim nekog iščekivanja, ali i podsvjesnog pribojavanja da se ipak neće dogoditi one stvari koje bi meni bile jako lijepe i učinile me iznimno zadovoljnom. Ne želim dalje o tome.
Post je objavljen 22.04.2007. u 17:03 sati.