Nosi rasparne cipele. Ume da navuče suknju, koja je obično kraća nego što biste očekivali ali su zato čarape u prijatno srodnim bojama. Češlja se dovoljno redovno iako njena kosa zna gde joj je mesto. Govori čudnim rečima koje se razumeju tek iz treći put. Raduje se stvarima kojima se drugi ne raduju. Ima vešte prste i može puno toga, da zameni gumu na kamionu, da ubaci granatu u haubicu iako je samo nešto malo veća od granate. Gleda prkosno i ume da ćuti iz inata. Kada ne možemo da se dogovorimo, lomimo ruku, i kada već dođe dotle znam da će me ubediti. Poštuje opklade a jedna od njih je da naizmenično piškimo stojeći i sedeći. U onom prvom slučaju, dobaci dalje. Skoro uvek sem kad pijemo pivo. Ne voli ga. Ali zato me nadpije u svemu ostalom. Voli da spavamo zajedno jer može da se ogrne mnome kao pokrivačem. Kaže da baš grejem. Ume da me umori ali i odmori. Niko ne ume tako lepo da klizi po meni napinjući i opuštajući mi sve mišiće usput. Najviše volim kada je zateknem ujutro u krilu, zabijenu, sa mojom rukom zakopčanom preko grudi koje mi greju i bodu dlan. Niko kao ona ne ume tako lepo da kaže "Dobro jutro", niko ne ume tako umorno da kaže "Laku noć" rušeći se po meni. Voli da me iznenadi jelima koja nigde ne postoje i za koje uvek moram da kažem da su vrlo ukusna jer ne bih da lomimo ruku ponovo. Voli da skitamo po šumi i tada je nosim na krke đake a ona ciči od zadovoljstva što može sa visine da posmatra svet. Zatvori mi oči dlanovima i tera me da idemo po bespuću samo na osnovu njenih uputstava. Tada njene reči koje se razumeju iz treći put razumem iz prvi put. Ume da kaže "Ej, setila sam se, zašto noćas ne bi spavali napolju". A tamo je obično prijatnih minus pet celzijusa i para pravi lepe slike izlazeći iz usta. Voli da ide u pozorište, da sedimo na balkonu, jer može da mi zaspi na rukama. Posle pričamo o predstavi iako bi neko rekao da je prespavala.
Dobro je što ne postoji jer u suprotnom, jednog trenutka bi mi sasvim ozbiljna rekla "Znaš, mnogo sam umorna, odmoriću sada". Smestila bi se u moje naručje i ne bi mi ostalo ništa drugo nego da malo sačekam, pa i ja "odmorim". Jer, šta bih ja bez nje. Ne bih umeo da nastavim sam... A tako malo sam vam ispričao o njoj...
