Samo se još poneka kap otkida od strehe i pada dugo, udarajući na kraju u baricu, talasajući brzo prstenove sjedinjenih posestrima ili u mokri asfalt, razbijajući se u desetine sitnih odblesaka ili na mantil, šareneći ga tamnim staračkim pegama. Prvo kuglica, polako klizeći niz vlakna pretvori se u disk i na kraju, brzo, neprimetno, zaroni u tkaninu ostavljajući tamni pečat. Narandžasti oblaci odlazeće kiše gube sjaj. Miriše navlaženi park na prizemljenu prašinu i svežinu pokisle rane jeseni. Umorni, umiveni, listovi platana čekaju metlu večernjih čistača. Stvarno više nemam izgovor i čekam te. Podižem kragnu, duboko guram ruke u prostrane džepove koji su prazni bez tvog toplog stiska, nasumce biram stazu i polazim.
Između je mali okrugli sto kafea, duboke čaše hladne nes kafe na šarenim podmetačima Badvajzer piva razlistanih od čestog brisanja staklene površine i nit, tanka nit, duž koje klize prsti i dodiruju ti levu jagodicu iznad osmeha, ispod svetlog, jasno šminkom omeđenog oka i zenice iz koje počinješ glatko da kliziš po hrapavoj koži pružene ruke, obavijajući nju, rame, vrat, grudi. Duboko udahnem i pustim da prekriješ lice, izdahnem i počnem da te dišem, skupim se, stanem u kap i mislim te kao što ti već činiš potapajući me. Svuda si. Ne razlikuju se mojih pedeset i tvojih trideset.
Ulećem u park oštro zavijaući oko ovisokog stuba prolaza izbegavajući da mi se zarije u rebra. Noge me izdaju na nepromišljeno visokim štiklama cipela iz kojih sa svakim korakom izlazi po malo usput nakupljene kiše. Mokri ostaci ulepšavane kose mlate me po licu, a torba, klizeći niz rame preti da me izgubi upravo pred strehom. Hvatam se za stub i vidim iza ugla. Nema ga. Hvatam se za kolena i pokušavam da dođem do daha. Sa strehe se odlepila kap i hita naniže. Razbija se. Hladnoća se polako uvlači sa sve dubljim udisajima. Podižem pogled i tražim tragove istisnute vode njegovim mekanim cipelama. Vidim ih. Jurim stazom. Nije mi hladno. Pokušavam da mokru kosu sklonim sa lica. Vidim mu leđa. Ruke duboko u džepovima. Stižem i bacam mu se na grudi. Dahćem kao pas u lovu sa upravo donetom pticom. Držim ga čvrsto oko struka. Izvlači ruke i sporo ih spušta na moje bokove. Pripijam se, nos curi po košulji, šmrcnem, on ćuti, razumem ga. Rukavom brišem nos, briga me zbog traga na rukavu spremna da se suočim sa njegovim pogledom. Vrat, obrijao se, obrijao se, o, nešto nije u redu, osmeh, zbunjeni osmeh gleda me i širi ruke. Užasnuta odmičem se, on, okrećući se na peti, nestaje, nečujni krik se sprema da napusti grlo. Okrećem se naokolo.
Prelazim ulicu. Na uglu, otresajući kišobran, sprema se da ga sačeka. Stigla je ranije, delić minuta jer on već hita pored izloga, pridružuje joj se, pruža ruku. I ona... Od skoro su. Zastajem i gledam u pun izlog praznim pogledom. Oni prolaze pored mene. Njen miris prolazi pored mene, poseban, samo za tu priliku, samo za njega, samo za mene ispraćam ih preko prelaza i ona zaronjena diže pogled. On širi ruke, odmiču se, okreće se na peti i odlazi ostavljajući je da se okreće naokolo. Kosa joj je mokra, njena crna lepa kosa visi u krpama, torba spala sa ramena klati se na podlaktici gužvajući mokar mantil, kolena joj drhte, usta raširena u tihi krik duboko hvataju vazduh, njen pogled stiže moj, čvrsto ga hvata. Između nas reka automobila u žurbi. Stajemo na ivičnjak.
Kolena mi drhte. Gde je, pobogu, videla sam mu stope. Hvatam vazduh da zaustavim već spremne kapi, pogled mi magle da na drugoj strani vidim. Vidim ga. Puštam da se kapi otresu i hvatam čvrsto njegov pogled. Stajemo na ivičnjak. Pružam korak i kao da hodam po vodi, lelujam mu u susret. Oči su mu zabrinute, oprostile su, užasnute nešto mi govore, lelujam i rušim se u naručje.
Ona pruža korak i staje na put ogromnoj nemani na točkovima koja je uz urlik i cviljenje mimoilazi praveći lom ostalim zahuktalim mašinama. Hoda držeći se za moj pogled i ruši se u moje naručje.
Nekud me nosi, nevažno gde dok su njegove ruke tu. Držim se za njegov pogled kao za nit, tanku nit, duž koje klize prsti i dodiruju mu levu jagodicu iznad osmeha, ispod svetlog oka i zenice iz koje počinje glatko da klizi po koži pružene ruke, obavijajući je, pa rame, vrat, grudi. Duboko udahnem i pustim da prekrije lice, izdahnem i počnem da ga dišem, skupim se, stanem u kap i mislim ga kao što to već čini potapajući me. Svuda je.
