Kada se pojavio, započela je velika aukcija. Nikako da uoči moju ponudu. U stvari, nikako da ugrabim pravi trenutak i prijavim se. I tako neko vreme. Kada se ukazala prva šansa, podignem ulog za malo. U pravom trenutku. Uskoro sam bio jedan od retkih koji je još uvek dizao ulog. Bio je to nadasve neobičan instrument. Nepoznato poreklo, nepoznata vrednost. Ispalo je da su zvučne sekvence bile samo iz visokog registra a da je stvarno u pitanju violon čelo. Ispalo je da sam izlicitirao upotrebu a ne pripadanje. Bilo mi je dovoljno. Prijala mi je promena. Prijalo mi je i povremeno muziciranje. Kratki komadi, bez izliva virtuoznosti kojima sam bio sklon. Trajalo je dovoljno dugo i uljuljkalo me. Uskoro je vreme upotrebe isteklo i taj neobični instrument je promenio filharmoniju. Bio sam samo šturo obavešten o tome.
Već sam mislio da sam završio karijeru i počeo sam se spremati za penziju. Zasluženu, smatrao sam. A onda se pojavio instrument koji me je raspametio. Pobojao sam se već da je puno toga što krasi jednog koncert majstora nestalo ali prevario sam se. Instrument je bio tako inspirativan da me je vratio u najbolje dane koncertnog majstorovanja i čak dostignuto digao na viši nivo. Zagasito tamna boja, dobro održavana, dobro naštimovan u najboljim godinama za instrument te vrste. Skoro nalik na gipsy instrument sa istom, čak većom, radošću muziciranja, sa sjajanim repertoarom u svim registrima koje god sam pokrenuo prstima i gudalom, dobro zategnutim. Posle toliko puno vremena ponovo sam doživeo zadovoljstvo dugih koncerata i beskonačne svirke na bis. Mislio sam da će instrument ostati moj. Na njemu niko pre nije tako svirao. Mislio sam da je to dovoljno da ostanemo prepušteni muziciranju. Ispostavilo se da nije tako. Bio je ukraden i morao je biti vraćen vlasniku. Žalio sam ali neminovno se dogodilo.
Poslednji instrument mi je pokazao da je odluka o penzionisanju preuranjena i da nije vreme da ostavim se muziciranja. Pokazao mi je i druge stvari o meni samom o kojima nisam razmišljao na taj način, podigao kriterijum u izboru i instrumenata i partitura koje ima smisla muzicirati. Čak sam se usudio muzicirati sopstvena dela kojima je u praizvedbi poslednji instrument bio oduševljen. Nekako drukčije gledam na svet posle svega. Više me ne kopka. Sada znam...
