Sada ćeš slušati moj glas... Moj glas će ti pomoći i voditi te još dublje... Kad god čuješ moj glas, sa svakom reči i svakim brojem, ići ćeš sve dublje, otvoreno i opušteno, spremno da primaš utiske...
A sada ću brojati od 1 do 10. Na 10 bićeš tamo... Kažem - jedan... Dok svoju pažnju usredsređuješ na moj glas, počećeš polako da se opuštaš... Dva... Tvoje ruke i tvoji prsti su sve topliji i teži... Tri... Toplota se širi kroz ruke do tvojih ramena i tvog vrata... Četiri... Tvoja stopala i noge postaju sve teži... Pet... Toplota ti se širi po čitavom telu... Na šest, želim da ideš dublje... Kažem - šest... I čitavo tvoje telo opušteno tone... Sedam... Ideš sve dublje i dublje i dublje... Osam... Svakim dahom ideš sve dublje... Devet... Lebdiš... Na deset - bićeš tamo... Budi tamo na deset... Kažem - deset...
Slušaš zvuke kiše koja udara u metalni lim... Priđi bliže... Tu je ograda i moraš stati... Prolaziš kroz portal... Teleportovalo se kroz sopstvenu prošlost... Na Terra Rambleriana si. Vreme sadašnje.
Lars von Trier, Europa
