Rambler

Posebna

Za kratko smo odputovali do senki Toskane u piceriji ubedljivog izgleda, dovoljno jakih svetala i dovoljno tihe muzike. U neprestanom razgovoru. Uzbuđenje događajima te tera da izgovaraš na hiljade reči protkanih iskrenošću, smehom. Dodiruješ me kao da ću nestati, proveravaš je li već jesam, kakva te je to sreća zadesila pa sam tu još uvek zagledan u tebe širom otvorenih očiju i sada već sasvim mirnim osmehom. Navali ti krv posvuda kada se prisetiš prethodnih nekoliko sati.
Došli smo na moje omiljeno mesto. Punim se tvojim gestovima, načinom kako izgovaraš reči, iskrama u očima, tvojim lepim licem kao što sam punio dlanove tvojim oblinama i dolinama zavlačeći se po skrovitim mestima, dovodeći te i držeći u stalnoj napetosti. Kao što sam se punio tvojim tihim iznenađenjem da toga ima još i još i još, što te je teralo da tražiš predah koji sam ti uz osmeh uskraćivao. Volim tvoje ustreptalo telo sasvim pomućenih misli dok me pušta da mu činim sve ono, dugo spremano, začekano već u skoro beznađu da neće biti urađeno. Puni me tvoje potpuno predavanje vrhovima mojih prstiju, usnama, jeziku. Puni me kako delovi tvog tela pupe pod njima, kako se uklapaju u davni scenario izmaštan upravo za tebe a da toga nisam bio svestan zapsujući želje. Punim se time što si više od mojih želja, bežeći od nedovoljno dobro zaželjenog.
Krišom me posmatraš kako ujednačeno, metodično nestaje pica sa mog tanjira. Iz nekog razloga ti se sviđa moj način. Kao što ti se sviđa moj miris kojeg si se bojala. Kao što ti se sviđa skoro jednak izgled naših stopala.
Na povratku, u mojoj omiljenoj bakalnici koja radi i posle ponoći, pazarimo grickalice, kafu i Šveps. U zadnjem trenutku uzimam još jednu flašu, jer oboje ga volimo, biće nam malo jedna a duga je noć. Kasirka okleva, ne izgovara brojku, skoro da je nešto pogrešno. Dobijamo prekrasnu Šveps čašu sa pozlaćenim tekstom iz koje niko pre tebe nije pio, kao ni iz šolje za kafu, kao što ni jela koja sam spremao nikom nisam, kao što sam te voleo kako nijednu nisam, skoro celi dan, bez prestanka.
Noć je već uveliko, topla, letnja. U hodu nam se dodiruju prsti i podlaktice.
Žmarci nas podilaze od svega što ćemo prirediti jedno drugom do jutra.