Dva kotača dovoljna

10.03.2011., četvrtak

Roots, bloody roots

Pašman treking- okupio preko 700 ljudi, s predzadnjim trajektom stigosmo i mi. Do zadnjeg trena nisam znala hoću li ići ili ne, naime-na zadnjem kolu Lagvić lige nas 7 je sjelo u Očev auto (+Berni i Logar) da izbjegnemo plaćanje autobusne karte od 10 kn. Na parkingu nas je dočekala policija s kartom od 500 kn i SVI (osim Maje) smo se razbolili- temperatura preko 39, kašalj, pluća jednim krilom van tijela i sl. Nisam znala za sebe 10 dana, a Tadeja je dan prije trke počela pit Klavocin- i unatoč tome došla-šesta?! Otac nas je, velikodušno kao i uvijek, pozvao da putujemo s njim u kamperu, Inga bi rekla- u apartmanu s 5 zvjezdica :) Ali stvarno- nema šta nema unutra! Igrali smo Uno i pili rakiju po tunelima i tako do Pašmana. U životu mi put nije brže i zanimljivije prošao :) Stanovnici apartmana su Otac, Teya, Robertino, Ivica, Inga i ja. Dva bračna kreveta i jedna klupa u L presudila su da prvu noć spavam na šoferšajbi. Drugu noć sam se legla s pobjednicom! :) Društvo su nam povremeno pravili Marina, Maja i Toma. No, dosta o našem lagodnom životu uz Carina, malo ću i o trci :) Broj učesnika se povećava iz kola u kolo, da ne govorim da dolaze sve bolji trkači i orijentacisti. Puno ljudi se žali zbog te popularizacije trekinga, kažu da je nestala čar, meni ta gužva jedino smeta na prvoj kontroli kad ne mogu cvikat karticu- ali malo razgrnem gomilu i super :) Ako ikad više dođem na postolje, više ljudi će pljeskat :) Zezam se- meni je super što ima hrpa ljudi jer se volim trkat, zezat i pozdravljat sve redom, koje znam i ne znam. Pola trke sam išla s Kapovićem i njegovom Ženom, a pola s Teom. Malo smo kružile i na kraju zajedno osme ušle u cilj. Naša Inga koja je odlučila ipak otić na trek je razvalila i došla prva!!! Bili smo jako sretni zbog nje, feštali smo dva dana :) Ovu godinu se trkaju i dvije Slovenke- išla sam iza njih i jedva sam ih držala, ženske su stvatno u dobroj formi, a znaju i čitat kartu -došle su treće. Lani je bilo dovoljno da se pojavim i bila bih među prvih 10, sad se trkam k'o konj za osmo mjesto....Izazov je prihvaćen i već sam se primila treniranja :) Do Labina ima da budem k'o avion!! Muž, Roža , Nino i Bobo zbog bolesti nisu išli s nama pa samim time nije put dobio točku na i :) Što se tiče organizacije- sve je bilo super, doček, start, hrana za 10, a tek plesnjak kasnije...ma izvrsno! Vrijedilo je uništit tenisice :) Živjeli! Ivka

- 20:15 - Komentari (12) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.