domijeve nacije

- 12:40 - komenterejšn (11) - ko još printa?! - povijest

utorak, 27.12.2005.

"pa nismo djeca da bacamo petarde... bacat ćemo bombe!"

francuske sam se najeo, odojak mi više nije neki pojam, pive su već dosadne, fino vino ipak nemre bit finije od nekog sokića... to će reći da je opet Božić ispao sve, samo ne onakav kakav gledamo u filmovima i slušamo u pjesmama... i još se snijeg sjeti past tek na štefanje i sad, na prvi radni dan, gnjavi ljude po bljuzgavim cestama.

ali najgluplje od svega su ipak debilne copy paste sms poruke... nek se unaprijed zna: ljudi, nemojte mi ih slat, jer imate mizernu šansu da vam odgovorim (odgovorit ću jedino ak sam vam tak i tak mislio nekaj poslat) i najčešće se na riječi tipa "neka vam božja ruka donese san na oči i sva sreća srdaca naših neka se spusti na vaš prag" samo ljigavo namrštim...

27 miljona sms smo poslali na božić, i baš me zanima kolko je čestitki preletjelo prek ruku poštara.. onak, 7 sveukupno... onda se uvijek sjetim kak su mi pisma bila fora stvar. pošalješ ih, iščekuješ kad će ih netko dobit, onda čekaš da ti dobiješ nekaj, a danas se spojiš na ultra-kul-totalno-brutalno brzih 33 nečega po sekundi internet, uključiš neki chat ili pošalješ e-mail, koji stigne za bezobraznih sekundu... i onda si još ljut kaj nisi stisnuo refresh pa nisi vidio odmah, nego za odmah i pol...

o telefonu da i ne pričam... na telefon me zove još samo baka i debelinho, koji tak štedi. mobiteli su tu i kaj im možeš... još kad ga držim u džepu, skoro osjetim kak mi ozračena jaja titraju i kuhaju spermu unutra... al to ima i dobru stranu. uvijek kad je totalno zima vani, ak nemaš rukavice, zguraš ruke u bokserice, pimpač se malo scima od zime, al se zato ruke skroz brzo zgriju. zato, cure pazite di vam je dečko držo ruke prije neg vas miluje po vašim svježe nakremanim licima...

n.p. DISTURBED - ten thousand fists

- 12:57 - komenterejšn (13) - ko još printa?! - povijest

četvrtak, 22.12.2005.

home is where the heart is...

i tak. ko pravi balkanac, na koncert koji je bio u ponedjeljak ja sam se u Ljubljanu zaputio u subotu. nakon obavljenog intervjua s Bodalcem u mamurno subotnje jutro, čovjek se tolko raspričo da sam zakasnio na podnevni vlak. na onom oko 6 popodne sam zasjeo u birtiju u vlaku i zapričo se s konobarom. majstor mi je nakon par pivi pričo kak mora nekog "sredit" ženi kad on ide na put. "niko ti više neće ševit za džabe" (il se piše đabe?)... zanimljiv razgovor završio je kad me ženska na graničnoj kontroli sumnjivo gledala i provjeravala mi pasoš. otišla mi je s pasošem van, pokazivala me kolegama, oni me pregledavali i zvali s toki-vokijima (kaj to još postoji?) nadležne da ih pitaju za podatke. na kraju su me pustili al je zbog mene vlak kasnio par minuta... mutavo skroz

u ljubljani se subota s Petrom i Ninom pretvorila u pijani kaos (o kojem neću pred nepoznatima:) ) i na triježnjenje u nedjelju uz najbolju pizzu. ponedjeljak je ličio na moje uživanje i spavanje do podne dok su domaćice već dugo na radnim mjestima... šetnjica do centra (cijelu ljubljanu možeš prehodat), sunčanje po cičoj zimi, piva s curom s totalne desete strane i vraćanje doma. koncert na večer je bio jako čudan, al o tome pročitajte ovdje (ja pis'o, pa nek bude iz prve ruke)...
ALI! na večer je plan da moram stić na zadnji bus (u ponoć, čovječe) prema doma. broj 6! i pričekam ja broj 6! dođe on i vozač mi veči "Broj 6. Al ide samo v garažo". reko, "a dobro, glavno da je broj 6, idem". i sad on mene ostavi na zadnjoj stanici. izlazim ja van i sjetim se da su mi rekli da skrenem s glavne ceste kod one crkvice. hodam ja tak malo, i eto crkvice. uletim ja u kvart i lunjam nekih čuku vremena. nemrem nać ulicu da ga jebeš! pitam taxista da mi na mojoj improviziranoj karti pokaže di je ta ulica koju tražim. on se zabrinuto primi za glavu i veli "pa ti skroz na drugom kraju grada"... "e majstore, nemoj me jebat zato kaj sam hrvat!", mislim si ja. i već da ću mu počet srat, on napravi najumiljatiju facu i pokaže mi na karti di sam ja. e, ljudi moji, isto ko da te netko iz dubrave busom otfura u garažu na žitnjak, a ne na remizu, kak si mislio... i kaj sad?! hodaj još čuku vremena i doma si. "opće" nije bed, a-a... a onak miljon stupnjeva pod nulom!!!

na kraju je ispalo da tim danom taj zadnji bus fura u garažu na drugi kraj grada i da "nisam smio na njega ić"... i da su te ceste na kojima su te crkvice totalno slične (za nekog ko ih prvi put vidi) i obje imaju crkvicu na sličnim mjestima.... a jebiga sad :) preživio sam...

iz europe sam se drugo jutro zaputio prema doma i odmah skužio jad i bijedu nas siroćeka. na granici se na vlaku inače mijenjaju lokomotive (stave našu umjesto njihove).. i krenemo mi i gasi se grijanje u vagonima! :) nemamo mi za takav luksuz, kaj je vama?! samo kaj sam si zaboravio pofurat Vjesnik da se pokrijem...

n.p. TWELVE TRIBES - the rebirth of tragedy

- 00:47 - komenterejšn (15) - ko još printa?! - povijest

četvrtak, 15.12.2005.

bilooo je to godineeeee.... devetsto i treeećeeee !

znam da sa ko klinac obožavo tzv LEGIĆE! to mi je bila totalna jebenica i non stop sam kemijo nekaj s njima... nikad nisam dobio par onih oooogromnih kutija koje su mi (najčešće u Austriji) zapale u oko (tipa neki preogromni dvorac, vlak koji mi nije ni stao u sobu itd.), al sam ih imo dosta... kak su godine prošle, ja sam prešo na one legiće s puno rupa (tzv. Techics) od kojih su se mogle radit raznorazne pizdarijice... kamion koji može skretat, dizalica na baterije, avion koja može prenosit gajbu pive itd...

i onda su ipak došla vremena kad se radije pozabavim s tom gajbom pive neg s legićima (makar su još negdje u ormaru)... čopi me nostalgija i skužim da sam starac... al s druge strane, kad vidim da u današnje vrijeme ni legići nisu kaj su nekad bili, odustanem od svega i u ruku uzmem svoju dragu Žuju...

pogle:

n.p. BIOHAZARD - means to an end

- 16:41 - komenterejšn (19) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 11.12.2005.

nemojte slučajno mislit da ću pisat o gotovini!

ma te kokice su zlo! od kud takav ulet, pobogu?! sad si ja malo razmišljam, i baš prije nego si stavim nove mućke u dvd player, skoknut ću do kuhinje i složit neku ponoćnu mezu....

al kokice! meni je taj odlazak u kino debilana ak si ne čopim najveću porciju kokica! pa makar bio sit ko nakon 14 študgardskih kebaba, moram si ih uzet. mogu radit bilo kaj... mogu gledat tekmu, dnevnik, globalno sijelo, prizma multinacionalni magazin, mir i dobro, plodove zemlje il karling... al ak mi napraviš kokice sve će bit podređeno njima. dok se ne slisti sve iz zdjele ja nisam miran. obožavam osjećaj soli na prstima, obožavam punu šaku gurat u usta (jer ona kvazipristojnost s bacanjem jeden po jedne u čvalje mi je naprosto smiješna i nepotrebna), gledat jel još kome ostalo u njihovoj zdjeli.... horor, akcija, američka teen komedija (koje svi volite, samo vam je neugodno priznat), dokumentarac o sexualnom životu kukaca, avantura, nijemi film s poljskim prijevodom (čemu prijevod ak je nijemi?!) - svejedno je! kokice su uvijek dobrodošle... kad bolje pogledam, brijem da (ko Alf) imam par želudaca zaduženih za posebne stvari...
Želudac 1: kokice
Želudac 2: banane
Želudac 3: red bull - loza
Želudac 4: ab kultura
Želudac 5: konkretna hrana (meso od pravih životinja. soja ne dolazi u obzir!)

eto, ko nije pročitao ovaj post je jako sretan čovjek, a oni koji su ga pročitali nek pogledaju kad je napisan. dakle, koji je dan i koje je doba? i sve vam je jasno...
zakaj domi nekad ne bi bio skroz glup?!

P.S. u navali ego-tripa upiso sam u gugl "domi" i skužio da je ovaj blog tolko popularan (unatoč broju komentara) da su se počeli služit mojim patentiranim imenom:
www.domi.co.uk (nisam skužio za kaj je taj sajt)
www.tiedomi.com (neki zbildani super-inteligentni hokejaš bez prednjeg zuba i maturalnog rada)
www.do-mi.com (punk/ska/core band iz Norveške koji je tolko oduševljen mojom pojavom da su mi doma poslali tajnu svemira i broj telefona od keire knightley)

n.p. THE GO! TEAM - thunder, lighting, strike

- 01:29 - komenterejšn (12) - ko još printa?! - povijest

utorak, 06.12.2005.

presica od gibbonia... bogatiji za 512 (čega?)

bezazleni dan (jedini u tjednu kad se moram dić u pol 8) me prvo počastio kišom na putu do faxa. "ma nebu padalo..." mislim si prije izlaska van, a nebo onak podrhtava sivo. ne pada et d moument, al će, onak za 3 minute počet... baš sam kreten.

na faxu gubljenje vremena i onda nalaženje s šefom/frendom da mi da CD (inače, i novinar sam zadnje vrijeme, pa poglete sajt čiji je link desno u boxovima) i pita me "ajd odi sa mnom na gibbonijevu presicu"... ja reko "pa ajd, bit će fora, idemo"... budući da mu je T-mobile sponzor novog albuma, potpisivali su ugovor u njihovom vip salonu... zgodne hostese (više dolje nego gore), sve se rozi od one iritantne boje, novinari, menađeri (il menadžeri. al ko još razlikuje đ od dž... ajde izgovori oba dva i vidjet ćeš) i producenti... nekaj su si oni popričali onak na svečano, pustili nam novu pjesmu, dali nam pit i jest (neka nabrijana hrana koju nisam znao ni primit, a kamoli jest) i završilo je. žicali smo ga da zakažemo intervju, a on se već onda raspričo i dao broj moba (!?!?)... čemu, gibbo?!

izlazimo mi van i hostesice nam za "zahvalu i znak pažnje" daju iritantno rozu vrećicu s nekim fasciklom i bombonijerom unutra. reko "fala! do jaja!"... dođem doma i na žalost svih cura, a na sreću svih muškaraca svijeta (fuuuuj, koji šovinist) ONO NIJE BILA BONBANIJERA, VEĆ USB STICK od 512MB... buaahahaha...
i kak da onda vrijeđam T-mobile, viš kak su mi se lijepo uvukli u šupak... mmmmmm, baš paše (a hetero sam)...

n.p. RAMMSTEIN - rosenrot

- 22:03 - komenterejšn (12) - ko još printa?! - povijest

četvrtak, 01.12.2005.

ili padaj ili odlaziiiii!!!

MRZIM KIŠOBRANE i počinje mi se smanjivat ljubav prema snijegu u Zagrebu! kao sad bi majstor malo pado, pa se malo ulijeni, pa čeka gore do nekog preglupog dana kad ga ni Janica ne treba i onda dođe Božić i sva ona kvazi dobra raspoloženja i "ljubav koja vlada među svima" (makar su polovici njih prve riječi koje izgovore poslije ponoći "...bog mater") padnu u vodu jer onak pada kiša il je miljardu stupnjeva i sve je u blatu. E PA GO FUCK YOURSELF!!

I onda ipak majstor padne (pred nekih tjedan dana, kaj ne?) i svi sretni. Zadrži se majstor taman tolko da ljudi nauče nove psovke sjedeći u autima i čekajući da se krkljanac raščisti. Bljuzga svima uđe u cipele (pa makar imali gojzerice koje furaju u nuklearkama) i svi su živčani jer nije isto kad snijeg proživljavaš u mirnoj noći kroz prozor i bezbrižno se šetajući vani ili ga proživljavat kad moraš na poso il na fax... il na štajgu... i onda još i majstorica kiša sve otopi i nastavi padat sto dana...

E, onda ti fakat treba kišobran. e pa njih sam mrzio oduvijek! mrzim ga nosit jer ga svaki put strgam. 16 ulaženja u tramvaje, 25 puta u vlak, otvori ga, zatvori ga, spremi ga, odloži ga, osuši ga, istresi ga... pa dobro jebogapas, jel to neko krhko dijete puno ljubavi il jebeni kišobran?! i onda uvijek moram ko bogec hodat po kiši s minimalno dvije one strgane žbice kak vise (jer ih živčan još više sjebem) i, naravno, one probuše glupo platno (jel to opće platno?) na par mjesta i onda i ja zmišljam psovke... a da ne pričam o tome kak nemrem vjerovat kolko su nam nogostupi neravni jer većinu vremena moram preskakat lokve i zaobilazit jezera umjesto mirnog hodanja. jasno je da se često preračunam oko lokve "ma možeš ti to, samo napravi zalet od dva dobra koraka"... kad u letu skužim da mi je odraz bio ravan idijotu i da ću sletit nasred jebene lokve kažem si "e pa fakat si kontaminirani debil!", onda bi najradije okrivio babu pored sebe kaj joj je kišobran prevelik..

i to je još jedna tema! svi stoje ispod nadstrešnice na stanici i onda se pametni izrod od starudije sjeti uletit nutra s kišobranom (ma to je jebeni suncobran!), iskopat mi oči i zašpricat svud naokolo dok se bori s reumom, dvije torbe, cekerom, zatvaranjem kišobrana i razočaranošću nad našom vladom... i da stvar SLUUUUUČAJNO ne bi tu završila, mora se nać idijot u nekom Meganu koji valjda u životu nije bio pješak a u auto je sjeo pred punih 16 minuta i na povratku doma proleti kroz lokvu veličine Žak Houdeka na udaljenosti 11 cm od mene i zalije mi i hlače, i jaknu, i dušu, i nokte, i oči, i mandule (koje sam davno izvadio)... kišobran nije obavio dužnost... da mu pas mater...

nek padne snijeg kad budu praznici i kad se nikome ne bude žurilo i kad ću bit daleko od ceste! il nek padne kak spada pa nek se primi tak da ga ni crnci ne uspiju sastrugat (i nemojte mi sad srat o rasizmu! to je samo izraz!)