domijeve nacije

- 14:43 - komenterejšn (11) - ko još printa?! - povijest

petak, 24.06.2005.

izvještaj s bijelog dugmeta...

...al za malo
eto, ljudi se vraćaju doma, smiruju dojmove, imaju miljarde komentara na postovima s ovakvim naslovima, a ja se pomirujem s mojim internetom i napokon mogu nastavit srat o predsjedavanju svoje države, i o smišljanju soundtracka za ovo ljeto...

u tu famoznu srijedu je bilo tolko sablasno prazno da sam nakon čitanja nekih članaka za diplomski o energetskoj burzi i o ekonomiji u energetici, odlučio nastavit pardnevnu tradiciju s trčanjem. uzo sam flašu vode i krenuo van... jebote, bilo je tolko prazno da sam trčo po cesti. mozak mi se pušio i od vrućine i od kaosa u vezi faxa i mojeg neću-prst-oću-cijelu-ruku principa s ispitima.... sad bi ih majstor domi sve očistio.... nek mu bude!

eto, gljive su nam pročistile mozak i sad majstor radi miljon na sat i smišlja laži brzinom od 27domija. u ponedjeljak slijedi najdosadniji ispit dijela svemira koji ni artudituu (tolko o mom znanju star warsa) nije bio zanimljiv. i onda, neeeeee. nije gotovo... onda dan nakon toga u utorak ide debilana od predmeta na čijim labosima mi je i žuto iz uha pobjeglo, jer mu je bilo jebeno DOSADNOOOOO. a ja izdržo, ko bi reko...

kad to završi, mozak će se valjda sjetit još jedne ambiociozne ideje, i onda će mi opet ljeto počet kasnije neg kaj sam računo... al zato će 9 mjesec bit NULA, ZIROU, ZILČ, NADA učenja....

a do onda će se u mojim odajama održavat partiji sa svim mogućim tematikama (prijedlozi su dobrodošli, pa čak i obavezni), slušat će se muzika koja je meni dobra bez iznimke (i vezana za te partije, aj dobro)... dakle, neće bit iritantnih stihova tipa "oh lord, won't you buy me a mercedes benz?!" ili "ne postoji, ono što ne postoji" (bravo bare, aplaudiram ti za otkrivanje tajni svemira)....
dakle, vrata će bit većinu vremena otvorena za većinu ljudi (dolazak će bit zabranjen jedino ekipi koja je tolko jebeno iritantno naporna i mutava da će se prepoznat u ovom makar ni ne znaju kaj je www.blog.hr), cuge će većinu vremena bit u mom frižideru, tv imam, dvd imam, muziku imam, a ostalo ćete smjet dofurat pa makar to bio i kromanjostični streptokok...

ZNATE ONO: bolje išta nego ništa....
ta poslovica brutalno dobiva protuargumente.... dakle, bolje da ti neko natrlja facu s govnima, nego da ti niš ne napravi... ... digresija. nije važno...

dakle, u izradi (zajedničkoj) je soundtrack za ovo ljeto, popis filmova (maratona) koji će se odvijat na mojih 74cm moderne tehnologije i skupljanje viška para koje će se trošit na poluvažne stvari.

pridružite se!

n.p. MINISTRY OF SOUND - dj hyper

- 18:07 - komenterejšn (14) - ko još printa?! - povijest

utorak, 21.06.2005.

idemo dalje................

nema veze kaj je jebenih 3.42 ujutro... i nema veze kaj je debilni pandijelek... nema veze
ja sam svejedno imo znojne pazuhe danas, svejedno sam dragog profesora gledo s treptavim pogledom "o čem ti pričaš. dragi starče?!" kad me pito neke pizdarije na ispitu...

ni to nema veze... nema veze ni kaj sam po izlasku s ispita punih 20 sekundi bio slobodan i već nakon toga smo pičili prema jebenom istoku grada na roštilj koji je obilježavo sve ispite koje je ekipa dala u zadnjih par dana...

nema ni veze kaj sam se svađo s komarcem noćas... majstor je već vjerojatno svjestan da se s mojom krvlju baš i neće proslavit, pa je zujo ka da je malouman... pikni me, idijote! i dovedi frendove! samo jebeno začmrlji! bat jebiga, frajer nije baš razumio hrvatski, pa sam se moro čak okrenut na drugu stranu i zaspat....

niš nema veze, ljudi..... ima samo veze da nam je u četvrtak bilo PREJEBENO!!! za detalje, morat ćete me upoznat i pitat kaj je to bilo.... il me već znate.... meni je isto....

nema veze

n.p. ZVONKO ŠPIŠIĆ - 40 godina s glazbom

P.S. za djevojke, za tijelo njeno, za moreno
za ljeto, dugo i lijeno
za klošare, nek dignu čaše
za vaše i naše, jel svima tako paše...

- 03:42 - komenterejšn (16) - ko još printa?! - povijest

srijeda, 15.06.2005.

the day after tomorrow... dio 2

...posjeli su nas na neke fotelje i rekli da pričekamo (i dali nam vrijeme da se dogovorimo kaj ćemo reć)... frendica veli: "to sam onda ja dobila od frenda." i tak, u kratko...
prvo su mene pozvali jer su mene optužili za sve i krenuli mi dodjeljivat odvjetnika (?!?!). kak su se emocije već smanjile, svojom brbljavošću sam ih zašpreho i cijela priča je ipak krenula u malo pozitivnijem smjeru.
drugu frendicu su pozvali slijedeću i govorili joj da sigurno mene brani jer joj se sviđam... svinje anti-drogeraške svakakve stvari koriste da se riješe pizdarija... nakon natezanja i 15 puta odlaženja svakog od nas kroz hodnik nalik zelenoj milji (hodnik je fakat dugačak u pizdumaterinu) došlo je razrješenje...
normalno da im je bilo najjednostavnije optužit dečka (eto vam cure, još jedna neravnopravnost), jer ipak od nas troje netko je trebo preuzet krivnju... i tak, nakon naših pozitivnih potpaljivanja atmosfere tipa:
"Kaj vam je jedan džoint najveći problem u gradu? onda ste fakat idiličan grad."
"Oćete nam vratit ostatak?"
itd itd... i oni su se pokazali humanosti, pa smo na kraju iščupali da će ova frendica (koja je rekla da je to dobila) dobit nekakvu opomenu. živi sama pa je to i najbezbolnija solucija.
opet meni vrag nije dao mira pa sam ih počeo davit da joj niš ne zapisuju jer "je tak i tak toga fakat malo" (:)), pa je ispalo da to ne ide u dosje, nego će joj visit nad glavom nekih mjesec i pol.

nakon sve skupa sat sat i pol, otfurali su nas natrag pred gjalski i kak smo se već SKROZ opustili na odlasku smo im govorili nekaj tipa "fala, vidimo se uskoro."...
da bi stvar bila bolja, nismo opće zakasnili na koncert, jer smo taman na ulasku vidli frendove kak izlaze na stejdž...

eto, ljudi pazite kaj radite, jer možda ne prođete ovak dobro... mi smo sretna džubrad!

n.p. AVALANCHES
P.S. potaknut ovotjednim ispitima moram se osvrnut na izjavu dana:
"nijedan zadatak ne može bit tolko lagan kolko ja mogu bit glup"

- 12:34 - komenterejšn (10) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 12.06.2005.

the day after tomorrow...dio 1.

našo sam šansu i vrijeme da nekaj napiskaram... pa da krenemo polako al sigurno

petak iznimno miran, subota brutalno čudna! prvo sam bio taxist da pokupim svu tu hrpu ljudi u svoj auto i onda put pod noge (kotače)... cilj: Gjalski, Zabok.
kilometri su se vrtili na sirotom Puntiću, mrak je već davno pao, zvjeri su se oglašavale iz obližnjih šuma...
oko 10 stižemo... prošla je minuta i pol, već se je smotuljak zavrtio u krug... siroće nije došo ni do pol kruga, a već smo čuli "Dobro veče. Policija. Vas troje, uhićeni ste". ja i dvije frendice (valjda im je troje dosta jer nas više ne bi stalo u auto) već smo morali vadit sve iz džepova, uvjeravali ih da niš više nemamo... nakon rečenica "pođite s nama ili ćemo vas morat na podu vezat lisicama!" sjeli smo u crveni Golf 3 i nakon par minuta šutnje stigli u zabočku policijsku stanicu...

e sad, dal vam ovaj post pišem iz zatvora ili od doma, saznat ćete u slijedećem postu....

- 18:57 - komenterejšn (11) - ko još printa?! - povijest

petak, 10.06.2005.

domi, ti si panj...

i tak. prošli tjedan, jedan dan ja pičim s glavnog prema faxu, prolazim kraj kseta, ulazim u našu ustanovu i neke cure kraj wc-a viču "domi! eeeej!" gledam prema tam i mislim si "ko ste vi, jebote?!"...
i pristojan kakav i jesam dođem do njih, i na pitanje "jel nas se sječaš?" ja odgovaram nekaj tipa "pa normalno, al na prvi pogled si skroz drugačija nego zadnji put"... s velikim upitnikom nad glavom sam sebe vrijeđam jer nemam apsolutnog pojma ko je i šta je...
rasprava teče u pravcu u kojem skužim da zna dosta o meni i da me ispituje jako puno točnih stvari... a ja, brbljav kakvog me većina zna, odgovaram nekak polu-konkretno, dok mi se mozak vrti miljon na sat pokušavajući prorošat po pamćenju "pa ko je ona? idijote, pa inače pamtiš face (barem)!"... al nikaj... nema ničeg... praznina, ništavilo, blenk... blejim u nju ko gospon Bush na slici... a nisam bio pod utjecajem ničeg, da ne bi bilo...

razgovor teče, "baš me neki dan marina pitala za tebe".... e onda je sve otišlo u pizdu materinu... "koja sad marina, jeboteee?!"... i kad je ponestalo tema koje mogu onak na ovlaš iskombinirat bez ikakvog spominjanja imena i nekih konkretnih situacija, izvalio sam nekaj tipa "ajde pozdavi marinu, i reci joj da pazi kaj radi...moram na predavanje"...

predavanje je prošlo uz razmišljanje ko je ona bila i na koju foru se ja AMA BAŠ NIČEG NE SJEĆAM... a caps lock je bio isključen...

i onda pred par sati odletim u sodomu i gomoru san antonia, a tam iznenađujuće svira psihomodo pop... stejdž nisam ni jednom pogledo neg sam se držo šankiranja s Chadom... i na putu za wc, zaustavljam poznanicu i serem nekaj tipa "pa jebemu, pa kad ćeš ti meni cugu platit?!"... ona mene simpatično gleda i odgovara "oćeš sad?" i vidjevši da nekaj ne štima pitam je "čekaj malo, ti nisi borisova cura, jelda?"... onda još simpatičnije veli "nisam...", i onda se sve slaže i ja skužim da nemam pojma ko je ona... al bila je jako susretljiva i nasmijana, pa ipak ima moje pozdrave...

tolko o mojem pamćenju faca... nekad mi ide, nekad baš i ne....

n.p. PARADISE LOST - one second

- 02:06 - komenterejšn (19) - ko još printa?! - povijest

utorak, 07.06.2005.

fiiiiiijuuuuuu... TUP! na zemlju.

nakon preslušavanja svih albuma i svih mogućih brutal-rare-nowheretofind snimki od backstreet boysa, mislim da je vrijeme da se napokon vratim svojim all-time favourite-ima...

nakon nekih par godina hodanja kroz fax bez problema, muljanja na ispitima, imanja previše sreće, dodavanja papirića s natpisima "daj, jel znaš kaj?! bilo kaj?!?!" spoxu, došo je dan koji mi je ipak pokazo da se neću baš tak lako kroz sve provuć (možda to ni nije tak loše, jer mi se ne da još završit sve to).... kolokvij (ranije spomenut) je bio tolko fijaskastično (jel opće postoji ta riječ?) loš, da sam se od jada smijo... pederčina od asistenta (ljudi s faxa, ne širite ovo okolo!) se nije mogo zgasit sa svojim kvazi ludim ultra cool forama koje se baziraju na preokretanjima tuđih prezimena, a da ne pričam da je opet zaobišo sve najvažnije stvari koje se "milijon posto moraju pojavit".... nema veze, pisajući o regulaciji frekvencije ustvari sam mu općio s cijelom prvom postavom familije... dakle, I.K., napuši se žilavog kurca...

i onda je uslijedilo predavanje na kojem je čovjek otvaro usta, a iz njih je izlazio glas kojeg ni njegov kamenac na zubima nije čuo...
a onda još i onaj ispit... kemiju nisam vidio od prvog srednje ("pa u kakvu si to školu išo?" tišina!, reko bi ja), i onda me zapalo kenjavljenje po udjelu sumpora u dimnim plinovima koji piče iz elektrana... a kaj ćeš, pogledavši kolegu, vidio sam da kurca nećemo napisat. budući je ostatku to smiješno lagano, nabrijo sam se malo "pa idijote, kaj opet moraš bit glup?"... i onda su sati prolazili, a ja sam ipak sve zdribljo i svi zadaci su završili riješeni (al točnosti se jaaaako bojim)... ipak, još jedan od primjera da najviše naučiš na samom ispitu... ponosni znanstvenik

poslije, uslijedile su pive, raspoloženje je poraslo... i kaj sad?! a niš! idemo dalje.....

n.p. NIGHTMARES ON WAX - smoker's delight

- 23:44 - komenterejšn (18) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 05.06.2005.

neka psovka

nedjelja ko stvorena za izležavanje... but noooooo, ja moram počet učit...
nakon dugo vremena, jako miran vikend, jer su valjda svi pomalo i podsvjesno pod dojmom skorašnjih rokova (jedino će CHAD srat kaj smo bili pičkice), i sad dođe nedjelja, ja se sjednem za komp u svoju radnu sobu i pogledam sve te bilježnice i skripte...
dakle:

utorak: kolokvij iz Regulacije ee sustava i ispit iz Energetike i okoliša
petak: kolokvij iz Elektrana (i još nas furaju na neki izlet da vidimo sve to uživo, uz veliku ironiju moram reć: "perfect timing")
svaki dan: čitanje svih tih malih člančića (na domiju jako nepoznatom engleskom) iz kojih se treba iskombinirat preteča mog diplomskog

eto, vama sve ovo kurca znači al meni je lakše kad to stavim jasno na papir (il barem monitor) i kad podijelim to s nekim.... sad kad pogledam, nema ni tog puno na popisu, al ima se posla... a meni se NE DAAAAAAAAAAAA........................

neki dan (mislim da je bio utorak) sam se spremo u krevetac, uključim telkicu, a kad ono na VIVA-i "Backstreet Boys - The Singles Collection"... nisam mogo ić spavat neg sam moro to sve pogledat (valjda dvajst spotova) da se prisjetim tuluma na kojima su me tjerali da pjevam I want it that way i Show me the meanning of being lonely..... koja vremena :)

n.p. LIFE OF AGONY - soul searching sun

EDIT:
sretan rođendan Sotoni... budući da je njegova najveća snaga kaj većina misli da on ne postoji, ja ću ga oslabit i bit svjestan da je tu negdje i da, kao i svi, mora imat datum rođenja... eto ga, 6.6. je nastupio... Napij se, Sotono i pusti nas na par dana....

- 12:59 - komenterejšn (13) - ko još printa?! - povijest

petak, 03.06.2005.

dan žalosti u domijevim nacijama

da se odma razumijemo: nisam ni tužan ni depresivan, al me stigla svojevrsna kazna za sve dobro u zadnje vrijeme... dakle, od danas pa do nedjelje proglašavaju se dani žalosti...
naime, prošle godine u ovo vrijeme bio sam pokraj Beča na festivalu dva dana di je svirala velika većina mojih najboljih bendova. budući da smo bili organizirani za kurac, obećali smo si da ćemo slijedeće (dakle, ove) godine otić opet i opet se jebeno provest. izbor je pao na Rock am Ring pokraj Nurnberga. Dakle, budući da upravo ne ludujem negdje po stadionu i dvoranama, već vam pišem vam ovaj post, znači da idijot nisam otišo. prevladali su novci (iako sam svjestan da mi se skroz išlo, skupio bi ih) i volja da riješim fax pa da imam slobodno ljeto...

znači, kaj sam sve propustio? Velvet revolver, Slipknot, Slayer, Green day, REM, Marilyn Manson, Iron Maiden, Lostprophets, Incubus, Maroon 5, Prodigy, Him, Apocaliptica, Mastodon, Bullet for my valentine, Killswitch engage, Life of agony, Mudvayne, Papa roach und viele andere (kako bi nijemci rekli)

eto, dok to ne završi zamišljen ću čekat slijedeću godinu pa da nastavim s tradicijom mojih odlazaka van na koncerte... a onda (budući da je 2006.) samo ću produžit na svjetsko prvenstvo....... tako mi Bog pomogao...

mislite na mene i ne dajte da budem tužan...