domijeve nacije

graz u četvrtak navečer

bio, vidio, vratio se... idemo po redu. ekipa se skupila (inače malko nespojiva, al bilo je sve podnošljivo) pa nečemo o tome... graz je totalno mrtav! kaj drugo da velim... grad od pol miljona ljudi, dućani rade do 6, sve je prazno, ko da je to neki klugerstrogendunuden od 5 hiljada ljudi koji je živ samo kad se održava neka njihova lokalna svečanost... nema veze, par hrvata i par lokalnih metalaca je malo podiglo atmosferu... o machine headu nemam kaj pričat, meni su jebeni, ko ih zna ima svoje mišljenje, a ko ih ne zna nije mu ni važno... uglavnom, simpatična četvorka iz oaklanda, pjevač svako malo oduševljeno uzvikuje: "awesome! you guys are fuckin' awesome!yeaaah!" i taj "yeaaah" ti tak digne adrenalin jer to tak dobro zvuči uz prve taktove vama najdraže pjesme... i tak, 1000 ljudi i zbilja jebena atmosfera. zato se i bojim kaj će bit ak dođu u zagreb (govorka se o nekoj balkanskoj turneji - zagreb, beograd, skopje u prosincu), i zvuči sebično i bezobrazno, al možda i ne bi bilo dobro da dođu... tolko su ljudi razočarani sa koncertima i njihovim otkazivanjima i mislim da bi neka potencijalna cijena od 200 kn za zagrebačkog metalca bila prevelika... bilo bi neugodno vidjet 800-900 ljudi u tvornici (koja izgleda puno sa 2000) i na najpoznatiji refren njihovog repertoara samo pol dvorane podigne ruke i vikne "let freedom ring with a shotgun blast"... jebiga, to je predosjećaj... al ak dođu - idem!
da preskočim sam koncert (jer setlista ide na kraju) i da se osvrnem na povratak u beli zagreb grad: škrti vozač nas iskrcava kod doma na savi i od tamo se slijeva more ljudi koji gnjave prodavače kebaba... ne kužim, četvrtak, 10. mjesec... pa di su bili? valjda u bestu, to je tam blizu... al kaj je bilo u bestu? saznajem: Halid Bešlić... totalni kulturološki preokret... od austrije i metala do hrvatske i narodnjaka... prvo ih je bilo simpatično vidjet, al kad me u tramvaju primio umor onda mi se već sralo od svega: dvojica momaka od kojih 23 godine iskorištavaju zanos jer ko tinejdžeri nisu ni jednom izašli van, pjevaju plavi orkestar, crvenu jabuku, pokoji komercijalni narodnjak čije melodije čak i ja mutno prepoznajem, cure tolko jeftino obućene da su djelomično simpatične (kog su barile, nisu se ni trebale niš skuplje i maštovitije obuć), četrnaestogodišnjaci drže frenda dok ovaj riga i zasmrdi cijeli vagon, skitnice se ljuljaju na stolcima i spavaju već vjerojatno svoj 3. krug u noćnom tramvaju... i kruna svega, dolazim u dubec sa 34., bus za istok taman čeka... reko "jebeno"... ALI!!! majstor PRAZAN kreće i opće njega ne jebe, jer "on mora krenut točno u 4:12"... pa jebem ti sunce primitivno... nema veze, jer i uz sve to sam skužio kolko mi je cijeli grad priraso srcu i baš mi se bilo fora vratit... do sljedećeg odlaska...........

koncert: (za one kojima to nekaj znači)
1. imperium
2. ????? (malo me sram, al brijem da su fakat nekaj zabrijali na tom dijelu... il neki neprepoznatljivi cover ili jaaaako loše i zaglušujuće izvedena neka s prvog albuma, al brijem da bi ju neko ko album zna napamet prepozno u bilo kak nakaradnom izdanju...tak da....nema veze)
3. bulldozer
4. old
5. the blood, the sweat, the tears
6. days turn blue to gray
7. ten ton hammer
8. the burning red
9. in the presence of my enemies
10. take my scars
11. descend the shades of night
12. davidian
13. creeping death (da, to je stvar od metallice:)
14. block
strašno, strašno dobro..................................................................